Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: —
Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом. Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео... — А шта си то ћарио у чаршији?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече благо и весело као да није малочас викао. Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. За вечером се водио обичан, домаћи разговор. Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети.
4. ПОТЕРА Кад свршише молитву, заседоше за вечеру. Вечера не бетле богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине. Али су је они вечерали тако слатко као
Какве ли се желе не рађаху у његовој души!... Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. По поздраву заседоше око ватре. Крушка рече те донеше ракије. А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште.
Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије. И заседоше. Принеше им тиквицу тесна грла. Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови.
Гледаћемо да нам нико не промакне. А сад да се мало презалогајимо. Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. — Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам.
— рече му отац. — Био је овде и попа!... Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! Заседоше око огњишта. Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. — Причај нам како је било тамо!
Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту. Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.
У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.
Богами!... — Не богми се!... Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.
Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити.
Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. — Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа!
Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић... И њега тако исто дочекаше... Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. Станко беше отишао да се опреми.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
дивно одијело: Све у чоси а голи трбуси, Два пешака, трећи коња нема; Кад одоше свати по девојку, За готову совру заседоше: Што год треба, то на соври нема! Б) ДЕЧЈА 1.