Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим. Сиромах Алекса поче свест губити. Очи му засенише од сјаја белога дана... Он се изгуби. — Алекса!... Алекса! — викао га је неко.