Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А ништа ме не погледа Још једанпут; све нестаје, Све се жудно овде преда Овој смрти која сјаје. Све су очи засењене Тихог мрења том лепотом; И свака ствар што се крене, Зажуди да умре потом.
Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате Од тебе су моје очи засењене. ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају
Његове очи биле су засењене том модром планетом која се негде купала у мору свог сопственог сијања, безбрижно, као млада жена у таласима које нико
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Доћи ћемо други пут! - рекао сам. - Рибе сад спавају. - Мислите? - подигла је на нас своје засењене очи. - Како на то нисам помислила? Боже мој! Емилијан!
Рашидина је рука још била на мојој, а очи су јој биле засењене и срећне. - Морао си мислити на мене кад си оно писао? - рекла је одједном, а онда подигавши руку окренула је моје
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У слаткој напрегнутости, узрујан алкохолом, морао сам је чудно погледати устајући. Ох, оне исте жарке очи засењене дугим трепавицама! — Остаћете... морате, свакако морате остати. — О, хвала... молим... кад кажете.