Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму: У башчу ми зумбул раст’о, — ја га