Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
овде со страхом курјаци, што гаврани гачу гладни под облаци: Ево мене, ево, ја сам наше јело, давно је смерт моје заслужило тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече
курјаци, што гаврани гачу гладни под облаци: Ево мене, ево, ја сам наше јело, давно је смерт моје заслужило тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га
ја сам наше јело, давно је смерт моје заслужило тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело пати кад није умело језик
змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело пати кад није умело језик сачувати.