Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу... Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... Ноћ се спуштала лагано као смрт... Харамбаша викну дружини да се богу помоли. Преста шала и смех.
Небо пало на земљу па се једва назире. Наједаред неста Заврзана. Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... И то све некако чудно текну... Зека се стаде освртати... Суреп се узјазби... Ногић, Јован, Јовица, Иванко и...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
крвљу за својим столом, усред своје канцеларије градскога суда за Чукарицу, а у оном баш тренутку кад је до суза засмејавао једнога од својих редуцираних колега, који поред њега заборави да сјутра нема јести.