Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Зар моју љубав?... И њега, мога љубавника?... Тако сам у мислима и заспала. Санови ми беху још ужаснији него јава: идем ја кроз кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је
сува хлеба, напила сам се на једном бунару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам онде и заспала... Изјутра, опорављеном снагом ишла сам даље; није се ни смркло, и ја сам стигла у Земун.
Можда нису ни поспали? Ха! Ха!... Стојна зацело није заспала!... Та ту је она дивота из Груже, ту је њен Милан!... И он се у муци грохотом смејао...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала. Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка. Остави ту саксију, па покупи тај есцејг, па иди па спавај;
« А какав ће мајка одговор дати: Или ће рећи: от’шла је Јула? Или ће рећи: донела ј’ воде? Или ће рећи: заспала Јула?...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Наташице! — јаукао је Јуришић док је она кашљала. — Или као да сам била заспала једне ноћи и у оном монотоном животу сањала један чаробан сан, после кога сам се пробудила видела да је ишчезао.
Африка
Село фантомски заспало под месечином. Између округлих колиба, купастих сламних кровова, заспала стока по торовима или сабијена око стабала која су насред разграђених дворишта. То су говеда не већа од наших оваца.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Евдокија – коју је Ракичка звала Евђо – обично би заспала уз бајку о медведу и лисици, о гостољубљу и добром срцу медведа, а лукавости препредене лисице.
Свака се жена мужа боји. Њој се, на пример, допао Павле и она би радо, једном, кад је овако леп, топао, дан, заспала на његовој руци, али како би то могло бити, кад је Вишњевски, или Вишњевсков хусар, увек, прати.
она би се батргала за њим, својим, ситним, дечјим, ножицама, а кад би га стигла, загрлила би га својим малим рукама и заспала би на његовој руци.
Теодосије - ЖИТИЈА
Око поноћи нека светла прилика, обучена у светле свештене одежде са жезлом, дошавши нада ме заспала и гурајући ме, рече: „Зар на моме гробу спаваш? Устани и брзо сиђи!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није више сањао. Пој петлова и лавеж паса чуо је. Жена, која му је била заспала на руци, дисала му је на груди. И шум што изазва, протегливши врат, чу, јер толика још тишина била је пред кућом.
Или да он угаси жижак, док се она свлачи, па да легне крај ње, тек кад она буде заспала. Да се не боји. Но баш кад је хтео да проговори, она се пресамити преко столице, вриснувши грозно.
Изнемоглој од бдења, уморној и бедној, уплашеној и замишљеној, учинило јој се да је заспала, баш када угледа, под прозором како јој иде по води муж, сав обливен крвљу и мокар; необучени и неочешљани Вук
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
слика се лови обазриво, исцела: Самарџија се разњежено загледа у долину потока Чапре и снизи глас као да је нашао заспала зеца. (Ти си коњ) Само је дечје око могло да уочи тај покрет, ту нежност, такав дрхтај.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
’Оће крканлука! — Коју? — запита Каја, која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била. — Па онога мачора!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Самарџија се разњежено загледа уз долину потока Јапре и снизи глас као да је нашао заспала зеца: Иде он у мраку за тобом — куц-куц, чок-чок!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Боже мој, како се све то окренуло! Којим точком? Ко да се будим на месту на коме нисам заспала! Држим руку у крилу, гледам је, и као да је никад нисам видела. Да је бар неки бог, него мој Хасанага!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
јад, не смејући с њом да се разговара — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би тако задремала и заспала. И тек после њих она би летла. Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи.
Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала. Ујутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа:
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.
Само јами руке, ноге, сисе и главу па метну на кревет и покри их, као бајаги да је краљица заспала, па онда јами струку, обује чизме краљеве и побјеже.
Мало вријеме прође па дође и краљ, краљев пријатељ и пријатељев син. Уљегоше у собу и мишљаху да им је краљица заспала, па рече краљ: — Види је како се најела Грбе, па спава.
те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмеља, па му проговори: — Моли се богу што сам заспала, а да сам будна била не би ти добио ни тих опанака.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најзад, све је спремно! Изненада примећујем да је бакута заспала у столици. Увек јој се прикњава кад се човек томе најмање нада.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Нисте је видели? Госпођа Марија се уплашила. — Не, она је сигурно заспала иза кокошарника. Чека да се испиле мали. Нађи и један лимун. Укућани се почеше лагано скупљати.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
36. Заспала госпођа Под жутом неранџом, Господар је буди, У очи је љуби: “Устани, госпођа! Краљице су дошле; Дај, да дарујемо
“ 126. Ђул дјевојка под ђулом заспала, Ђул се круни, те дјевојку буди, Дјевојка је ђулу говорила: “А мој ђуле, не круни се на ме, Није мени до штано је
Поврати се двору невесело, Те отиде у Марину башчу, Млада Маре у башчи заспала. Гледа Иво, мисли како ли ће: Али ће је од сна пробудити, Али ће јој лице пољубити.
“ Буздован му не говори; Ја му јадна одговарам: “Јесте мајка вечерала, Вечерала и заспала.“ 235. Вишњичица род родила, више од рода, Под њом седи млад господар и с њим госпођа, Пред њима је рујно вино и
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А када би од умора заспала, Исус јој се у сну јављао, разговарао с њоме и тешио је надом на скори састанак. Много је година Магдалена ту живела,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МАЧКА На рубу шуме: црна мачка. Ах, та упорност посматрачка! Да ли је заспала? Или се сећа Оног далеког, мутног столећа О којем, у сате несувисле, Мачке, у природи, воле да мисле?...
Недеља мирује ко роса на цвету , И све је благо као полусан... Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши дан на свету.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ноћу било би још горе. Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.
Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.
Лећи ћу ја, лећи. Него сам синоћ заборавила. Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала. Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли се Богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни тих опанака.” Онда јој он рече: „А ко си ти да ја не бих добио ни ових опанака?
Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу да не би заспала, а сва је ухо и страх за њега.
Лепо види како се надала. Размишља, правда се пред собом и његовим јечањем. Ти се сећаш колико сам те молила. Нисам заспала а да те нисам молила, шапуће слушајући његово бунцање и Толину звоњаву који се сливају у велико тополово корито у које
Ђорђе зажмури да не гледа те сенке, исте као некада када је... ...Чим би Симка заспала, он је устајао, палио лампу и загледао га. Како само наопако спава! Никад му глава није на јастуку.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
?“ То је рекла, па се задрхтала; Очи свела, - па мирно заспала. - Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од тог путовања!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако увек, свакога дана, све док се не би уверио да је заспала. А тада би умукао и остао да је посматра у страху од језивог мира који је владао у соби болеснице, где се чуло само
али оно што смо обоје толико желели, немогуће је било постићи, и ја сам мало потом осетио како њена главица, чврсто заспала, клону на моје раме и моју десну страну груди.
А тада, и чим сам се уверио да је заспала, ја је обгрлих својом десном руком, тврдо решен да тако останем отворених очију све док се не пробуди, посматрајући
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Варошица беше заспала. Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала, па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње, а на асталу свега доста.
Само јами руке, ноге и главу, па метне на кревет и покри их, као бајаги да је краљица заспала, па онда јами струку, обује чизме краљеве и побјеже.
Мало вријеме прође па дође и краљ, краљев пријатељ и пријатељев син. Уљегоше у собу и мишљаху да им је краљица заспала, па рече краљ: — Види је како се најела Грбе, па спава.
те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: — Моли се богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни тих опанака.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и потанко се наводи да је она у тренутку опажања била „покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала”, али она није: „И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, пак најпосле заспала под асталом. Вичем ја: Финеска, Финеска,...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
запаљени ветар на почетку дана снива Ноћ у моме гласу више не дозива просторе изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први
ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана
Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана
Петровић, Растко - АФРИКА
Село фантомски заспало под месечином. Између округлих колиба, купастих сламних кровова, заспала стока по торовима или сабијена око стабала која су насред разграђених дворишта. То су говеда не већа од наших оваца.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Макар да га боли љубав, Он је негује; Ох, како је љубав дивна И кад тугује. ЛXІ Заспала си. А ја будан, — У мисли се неке губим; Чини ми се, грехота би Била да те сад пољубим.
„Је ли, — Србин живи...“ То је рекла, па је задрхтала; Очи свела, па мирно заспала. — Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од ТОГ путовања.
ЛВІ Имао сам сестру једну, Јермилом се звала, У Иригу питомом је Вечни сан заспала. Сахранисмо ј’, — а гробље је Тад на брегу било, Било брегу на обронку, Пак се одронило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Не мари. Поред данашњих две стотине мртвих и рањених, овај нити нас множи, нити нас дели... И душа ми је била заспала. Напоменуо сам поднареднику да води рачуна кад чета пође, и да ме тада пробуди. Онда сам зашао иза једне стене и легао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди и Сербље возбуди!
Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Спомени се, мати наша, твоје перве славе, Твојих враждебника ти
Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара! Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Востани, Сербије! Мати наша мила! И постани опет што си прије била!
Серпска теби вопију искрена чада, Која храбро војују за тебе сада. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Босна, сестра твоја, на тебе гледа, И не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога, Од којега теби иде помоћ многа. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! 1804. Доситеј Обрадовић ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ РУСКА
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
сише, срче Расточенога сунца туч, А грех у сенци нарда хрче И загашени среће луч Мре, док га сунца мије туч. Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен, Лицем јој бол се разиграва И страшћу дише зрели клен.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј. Клоне о клоне, све самља она домаку океана песма ова лагана.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (излазећи на прстима): Нећу заборавити, не, дедо! МИРОН (пошто виде да је Ташана готово заспала, пушта јој руку, и, да је не пробуди, полако, нежно оставља је; али, дижући руку, коју је Ташана држала и на коју је
ТАШАНА Јест, ниси?! Зато ја готово целе ноћи не заспах. Ко зна кад сам тек заспала. А боље и да нисам никако ни спавала. СТАНА (у поверењу): А што? Дошао у сну неко па те грлио, љубио?...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Звона звоне. Носе Нолу Лазарићку. Вјечнаја памјат, али њиве њене знаш чије су сада? — Госпа Нола погледа у Јулицу. Заспала. — Добро што је заспала. Није то разговор за млад свет. Одмарај се, мученице.
Вјечнаја памјат, али њиве њене знаш чије су сада? — Госпа Нола погледа у Јулицу. Заспала. — Добро што је заспала. Није то разговор за млад свет. Одмарај се, мученице. Гле какве су јој оне њене дивне стаклене руке...