Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ ПОРЕД ВОДЕ Са Бонинова Пут месечев сребрн низ море се види, Лежи бесконачан врх заспалих вала. Мир. Задњи је талас дошао до хриди, Запљуснуо сетно и умро крај жала. Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом.
Африка
То не беху велики бубњи там–тама, ни црначки гитари и трубе. Урођеници Уаватара тада уђоше у село и прођоше између заспалих колиба до нас.
Милићевић, Вук - Беспуће
душцима и воз се поново кретао у таму, у непознату даљину, пуну мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да тражи
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
подруму се напила војска потопима своје сопствене крви, битка је још јуче свршена и само једно срце од камена са заспалих руку диже се у вис. ОПЛАКИВАЊЕ СМЕДЕРЕВА Остадосмо без града и без закона, град је пао.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И гледајући врх заспалих њива Како се спушта нема полутама, Ти нећеш знати шта у мени бива — Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав
И зато ћу ти увек рећи: ћути, Остави душу нек спокојно снива, Док крај нас лишће на дрвећу жути И тама пада врх заспалих њива. ВАРИЈАЦИЈЕ Твоје је лице као љупка фреска На чађавоме зиду старог храма.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НЕМИР МРТВИХ То је била тешка ноћ за тешким дâном — Ноћ увелих снага, ноћ умрлих бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих открића, Ноћ страшне смрти у том врту рâном Младости, тужне младости што вене. Огрн’о сам покров среће убијене!
немим испод неба плава Ишао сам ходом тешких сомнамбула — То је био тол’ко сан колико јава: – Шетао алејом заспалих зумбула, Потрвеном стазом где је крин до крина. Опојан мирис чудних рузмарина!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И гледајући, врх заспалих њива, Како се спушта нема полутама. Ти нећеш знати шта у мени бива, Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав
И зато ћу ти увек рећи: Ћути! Остави душу, нек' спокојно снива Док крај нас лишће на дрвећу жути, И тама пада врх заспалих њива. М. Ракић ЛXВИИ СУСРЕТ Чекасмо се дуго, а кад смо се срели Дала си ми руку и пошла си са мном.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина. И очију што их види моја снага.
мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих земаља, Да устају дани из помрлих сата И да мртво време мирно се помаља.
Ил' је то опело за већ мртве снаге И последњи поглед заспалих дубина? Можда ме то зову моје наде драге, И залазак славе и љубави старе Уз осмехе цвећа и песму ветрића?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
паркова будим је због ове наше планете која ће можда бити мина у раскрвављеном небу због осмеха у камену другова заспалих између две битке када небо није било више велики кавез за птице него аеродром моја љубав пуна других је део зоре будим
Краков, Станислав - КРИЛА
Тихо дозва ордонансе. Цела се група крете и зарони у полеглу масу на неравној земљи. Чуло се шиштање и хркање заспалих. Ноћ је мирна. Ни једног пуцња. Само доле крај језера потмуло тутњи. — Не волим ову тишину.
Петровић, Растко - АФРИКА
То не беху велики бубњи там–тама, ни црначки гитари и трубе. Урођеници Уаватара тада уђоше у село и прођоше између заспалих колиба до нас.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана... Почеше се разилазити и с „нишаљке“ и с играња... Све их је мање и мање.