Дучић, Јован - ПЕСМЕ
као царска галија кроз пене, С гласом о победи; беше у час зоре Химна земље сунцу; а само за мене — Ред црних застава што кроз мрак вихоре. Рука ти је бела мека као цвеће, А моја остаде сва окрвављена.
У тврђави доста издајник и један, Довољан и кључић од најтврђег града! Сам Архангел сруши бедем непобедан С ког застава части прва је што пада. („Американски Србобран“, 14.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Затим, нагнувши се над балустраду павиљона, старац се испрси и довикну Исаковичима, који су стајали око застава. „Данас ћу делити дупли профунт, и, за сваки швадрон, буре вина.
да је његова пратња сва смештена око њега, на даскама и клупама павиљона, и кад је био завршен церемонијал изношења застава, Гарсули је устао и стао испред Енгелсхофена.
Одузета им је застава, али су им они њихови барјаци – јер су, веле, црквени – остављени. Само је било дато наређење да се однесу у цркву.
Примање хране, порционих новаца, оружја, росијске униформе – и росијских, пуковских, застава. Била је то велика свечаност, пред баракама штапсквартере Витковича.
Не носе више копља, оружје им је сабља. Пиштољ је само помоћно оружје, у борби око застава, у гужви по улицама. Пехота се ломи јуришем без застанка. Таквим јуришем ломио се отпор и најбољих пукова ловаца.
Трандафили су били, за њега, ћифте, бакалаћи. За Павла Исаковича, губитак коњице, њихових застава, цркава, укрепљених места, били су као поновно усековање цара Лазара. Силазак са коња, у пехоту. Пропаст!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дочекаше их пуцњавом, махањем застава, урлајући команде, поздраве, рапорте... Сунце није могло да пробије облаке. Било је мутно, али топло преподне.
би стигао са њима у долину, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући у брег, куда би се пред њима, брзо, износила застава.
Насред трга, на балкону, под огромним прозорима ђенералске зграде, шаренило се читаво брдо застава, перја, свилених трака, оклопа, клобука, шешира.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али није, изгледа, била ствар у томе. Чинило му се да овде на Тераси, испод застава Игара и тромог јата угојених туристичких голубова који су га после шестог пића веома подсећали на летеће краве, не
— рече Чиле. Младић се врати из рецепције са кофером у руци. Кренули су заједно преко снега, испод међународних застава на ветру. Прозирна грудва удави се у пепељари сама у себи. —Погле шта дишемо доле!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ, ШЕРБУЛИЋ, СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ и многи други грађани. Улица. На среди види се застава маџарска. ЖУТИЛОВ: Иљен а сабадшаг! СВИ: Иљен! ШЕРБУЛИЋ: Да живи петнаести март! СМРДИЋ: Виват!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Главни српски писци станују у Новом Саду. Новосадски политички листови, Србски дневник и Застава, дају правац у целом српском народу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Страшна брада у њега је спреда, Повила се ко застава лака, Под њу купи он свога хонвèда. Бесно л' јарац ногам' се бацака, У нас очи он упр'ô своје, Очи пламте као
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У Вуковом стратешком плану за ту борбу, Српски рјечник је био лексичка ризница, народне песме и приповетке оруђа и застава живог књижевног стваралаштва.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
тамо некаквих битака, освајања овог или онога, одвајања људске ноге по месецу и месечини, после дизања и спуштања застава, кукњаве и џумбуса, топовских салви и интонирања државних химни, после свега тога, Чарли, ја прилазим човеку са
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Ужице се црни од црних застава! ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта!
Ко си ти? Лире, ако си Лир, где ти је лудило? По чему да те познам, Фортинбрасе, ако долазиш без бубњева и застава? Не знам где сам... По чему да се оријентишем? Кад бих видео лобању, или лопату... кесу талира, или мач и шлем...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам га, међутим, упознао, кад више тако рећи, ништа није читао, сем политичких листова Застава и Браник. Кад је умро, оставио ми је и велики, дрвени, сандук пун књига, али и годишта Заставе и Страже.
Хор је певао Марсељезу. Пијаристе су издавале два литерарна часописа. Један на мађарском, који се звао Наша застава (Зáсзлонк) и један на латинском, који се звао Омладина (Јувентус).
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Црвена, по рубу бела, с плавим шарама Посред Саве, ко застава, вијори се марама! А ја гледам, са обале, гледам, па ми је Цео живот данас лепши због те шамије.
Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету.
СПОР Две бројке, две луцпрде, — Тисућа и Хиљада — Решиле да утврде Шта којој да припада: Уз махање застава: Сред пусте оранице, Поче дуга расправа Око питања границе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
предводи прошлост, будућност и нада Тамо где већ пљушти киша оштрих зрна, Где потмуло грми страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове тишти, А земља од кише и од крви пишти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
који играч у играма даје као залог да ће „пресуду“ која му је изречена извршити заоблица — бравче уцело испечено застава — место за постављеном трпезом — у дну према зачељу затра — смрт, помор зевак — угодност, уживање, благостање
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сунце се приближавало већ увелико зениту, а сенка држаља застава сузила се у кратку тамну мрљу кад ме пропустише кроз капију и изведоше пред Рехмозиса.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
КАПЛАРА БЕЛИЋА 226 ЗАСТУПНИК 229 ПРВИ ДАНИ 235 ПАД ФЕРИЗОВИЋА 240 МАЈОР ТАСА 246 ПУКОВСКА ЗАСТАВА 251 ЈАГЊЕ 255 ЧУЈУ СЕ ТОПОВИ... 257 БАКУЋ УЛИЈА 260 КО ЈЕ ОН?
Над нашим главама, у тај мах, прелетало је густо јато гавранова, као с неба пуштена црна застава коју ветар гони стално у једном правцу. 1916.
На њима су доламе, преко рамена и као крв црвених кошуља, пребачене, а на калпацима соколова пера. Тешке мотке застава ослоњене им на сјајним узенгијама.
Оставите се ви. Хм! Зар Грци?... Да сам ја нешто попустио на Буковој Глави... ПУКОВСКА ЗАСТАВА На Дренку, 18. јуна Драги мој рођаче, На ратном блоку по коме ти пишем ово писмо дрхти ми рука што држи танку
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
карниша, које, недокучиво зашто, грађански пијетет љубоморно чува и побожно по- храњује по угловима, попут трофеја од застава по музејима — фантастична копља ко зна каквих несталих стијегова...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
тада искрснуше пред очи оне силне разнобојне униформе, перјем украшени шешири и калпаци, дуге сабље и безброј шарених застава са царским орловима што се увек видало у сличним приликама у Аустро-угарској.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Што је било охладнело Опет се загрева, Што је било пренаглило Враћа с’ са крајева. Застава се у вис диже, Али једна само На њој пише: „Српство пада, Ал’ ми га не дамо!
Ти си мене волô Што ласкања немам (Сад најмање кад се и ја „На истину“ спремам). — Застава се црна На „Матици“ вије; Што потреса душу моју То је још црннје. С Богом, стари друже, — Од сад гробник тлени!
Од гóре често грми и сева, Ал’ никад нема печених шева, Но ти си, снеже, застава бела, Знак да не прети громовска стрела; Ти си нам јака залога мира, Јер снегом војска тешко машира.
Краков, Станислав - КРИЛА
А у високо подигнутој руци, која је грчевито стискала поверене ствари, вила се као застава крвава марамица мртвог мајора. ВИ БЕЛА БАРАКА Ипак он није умро. Свршавао се август, а жега је била увек иста.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
који га је био и изложио, на посебној изложби у Београду, заједно са другим документима и хартијама које је имао (в. Застава, бр. 100. од 1 (13) јула 1883, стр. 2в). РУСКА ЗИМА (стр.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па ко је оклоп тај? РАДОШ: Ми! КНЕЗ ЂУРЂЕ: И ми ћемо се онде борити Где се застава само подигне Противу скота, противу Турчина. ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже!
Ћипико, Иво - Пауци
И, опраштајући се, опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија, и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним, и виче се, скупа са сељацима, свечару последње „живио”... и коњи похиташе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свако од тих јата добило је свој нарочити знак или симбол. Те симболе су употребљавали Римљани, место застава, као знакове својих војних јединица, па су римске легије разнеле те знакове по целоме старом свету.
Уто се свршио и светски рат. Један бели пароброд, на којем се лепршала енглеска застава, стојао је код Ланчаног моста, под паром, за Београд.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда би коњаници требало да се заклињу на седло, инжењерци у понтон, а коморџије у самар... Друго је застава. То је светиња војничка и њу подједнако чувају и пешаци, и артиљерци, коњаници и коморџије. Је ли тако, Стајићу?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
могу више, о таласи, купан чежњом вам што умара, Отети траг лађе од носача памучних стокова, Ни прећи охолост страшну застава и пожара, Ни пливати под грозним оком понтонских мостова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тада је највиши степен достигао и Савин култ. У очима сиротиње раје Сава је тада био симбол националне независности, застава отпора турским поробљивачима, и зато што је то био Турци су му спалили тело.
За змаја, пак, мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли.“ алај — одељење војске; застава једног одељења војске алај-барјак — војничка застава алајбег — заповедник над одељењем пешака или коњаника; (у
“ алај — одељење војске; застава једног одељења војске алај-барјак — војничка застава алајбег — заповедник над одељењем пешака или коњаника; (у Босни) заповедник над племићима аламанка — немачка сабља
се — (значи и:) појавити се: Запође се један прамен магле заручница — вереница засобице — један до другога застава — место надно стола, према горњем челу застанути — затећи: Не би л’ живу застануо мајку затворати — затварати
— развалине града више Косовске Митровице Зворник — варошица на Дрини згубити — погубити зелен барјак — турска застава зелен мач — сјајан мач земан — време Зеоке — село у срезу колубарском зечки — као зец зијамет — заповедништво,
крепост — снага, јачина крисну — скочи Крсница — Мала и Велика Крсна, у близини Смедерева крстат, крсташ барјак — застава на којој је извезен крст Крушедол — манастир (и село) у Срему, на јужној страни Фрушке горе кршно одијело — добро,