Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце је већ залазило када смо наишли на село Глушце, и усред села дат је застанак. Старци и жене се окупили око топова, по којима лежи с прста дебела прашина.
Војници се прибили уз топове и ћуте. Застанак је био необично дуг. У неко доба командир јавља да возари сјашу и да су људи свакога момента на својим местима.
А некоме се жури, јер је већ давно прошло време кад је требало дати застанак. Са нама маршују и пешаци, доброћудни и послушни.
А колико вечерас још... Овај нам је друм познат. Прошлога пута на оној раскрсници имали смо застанак. Сећам се и кафане из које су војници украли буре пива. Кажу, било је намењено некој команди.
“ Батерија опет застаде, те се разиђосмо код својих водова. Застанак је био мало дужи. Ноћ хладна и пуна росе. Послужиоци, који иду стално пешке, седају са стране пута.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Било је пријатно и пуно мириса вече лета без облачка, и у маршу који смо прешли, а пред сутон, застанак нам је пао баш крај самога гробља ове моје некад најсрећније вароши.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Из даљине, однекуд са планине, допиру неки гласови, а мало затим чујемо: — Десет минута застанак. Пренеси даље! глас се губи према равници. Војници седају на снег, бришући знојаво лице.