Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
се гледајући јесу ли га многи видл'и и не само не срди се ако се ко томе смеје, но и сам се себи смеје како је пао и застидио се.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А да ли ће ваљати? — Како не би ваљало? Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио. Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду... — Е баш, Ђуко, хвала ти!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила! Сад се ваљда застидио па отишао у други крај баште, а уши му се — мисли Јула — све црвене к’о цвекла из комбоста од силног стида.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је примакао једну столицу и сио поред ћутећи. И туга материна прелазила је и на њега. Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља
с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици. Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти синовљеве; Милан је умро једном, мучио се само једном, а
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Њему дао бог руке пуне, а срце весело, те се стида не застидио, а страшна не препануо, већ свакоме доранио, и даривао части и љубави, ка’ и нама данас.