Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете је овом претњом у великој мери застрашено јер зна да ће се, ако прекрши неки пропис, десити нешто неодређено али страшно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Бојажљиво сам се кретао и готово застрашено приђох столу за којим су седели поручник и наредник. Нисам заборавио да им прво кажем чин. Опет ме упутише даље...
— Живље, живље!... У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра. Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута... НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца.
Мало погурени, враћали су се у строј, гледајући тупо преда се. Остали су застрашено посматрали сцену. А сутрадан, на маршу, возари су на сваком застанку брисали очи и груди у коња.
Било је војника око две хиљаде. Стајао сам на обали... Као застрашено стадо нагрнуше у гомили, и она маса удари на мене. Одупирао сам се очајно да не паднем у воду, хтедох да легнем, али
Однекуда, са пустих стрњика, налети препелица, запућпуриче изнад наших глава, па застрашено прхне у висину. У околним барама разлеже се једнолики и успављујући крекет жаба.
Срце је снажно ударало. Застрашено подигосмо главе и немо се погледасмо. Без иједне речи брисали су војници земљу са рамена, а нишанџија скиде шајкачу и
Било је хладно и мрачно. Легле смо одмах. Али кроза сан чух неки крик. Тргох се. Сестра ме запита застрашено: „Шта је то?“ Опет се понови... Верујте, чула сам ударе њеног срца. Била је као избезумљена.
Били су жалосна изгледа. Лица им зарасла у браду, бледа, образи упали, а очи зверале застрашено. Одело им уваљано у блато. Чак и лице и руке. Били су мокри до коже. Зауставих нагло коња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И тако су налетели на прву улицу. Народ, чувши топот коња из даљине, склањао се с пута и бежао застрашено иза капија. Гомила се сручила на пијацу. Одатле је поднаредник скренуо кроз широку улицу, где је главно шеталиште.
Маса се ускомеша. Припуцала је и непријатељска артиљерија. Пешаци као застрашено стадо растурише се на супротне стране. Пољана оста пуста.
Мене подиђе неки жмарац низ леђа, а очи као да ми се замутише. Запитао сам га застрашено: — А шта ћу вам ја ту? На једном крају усана капетана Стојановића јави се једва приметан, ироничан осмех: — Сасвим,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Два војника у исцепаним шињелима плакали су. Потпуковник Петар приђе детету и помилова га. Оно застрашено окрете главу и притрча мајци.