Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад се облаци роје... и лишће пада, са грања свела, и сви боли, у јесени, заћуте... Куд облак не нађе више путеве засуте, лете очи моје. . . . . . . . . . . . . . . .
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Или се неће повратити крају Прошлости којом падају сад таме, Прошлости драге, остављене, саме, Засуте болом у раскошном мају, Док дани горке судбине јој трају?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Затекоше варошке улице засуте стаклом поразлупаних прозора и закрчене рушевинама зграда из којих су ископавани лешеви погинулих станара.