Теодосије - ЖИТИЈА
Због тога молим свакога од вас да не затаји у себи богомрску јерес којом ако је ко међу вама до сада у незнању био обузет, апостолски ћу казати: „Бог презревши
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
„Баш сам несрећан“, помисли старац у себи, и оде кући, а од своје бабе затаји све што му се на путу десило. Сутрадан подапне опанке, па хајд опет у дрва, а Срећа и Несрећа већ га чекају.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
за њене године, али не и за њену лепоту и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји. Кратко и мирно са собом је свршила. Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она размишља и бори се са самом собом шта да ми одговори. Да ли да ми каже праву истину или да је затаји. Зато се пожурих да је, заголицавши њену женску сујету, наведем на танак лед, па јој рекох: „Опростите ми ово моје
Ћипико, Иво - Приповетке
није могао ни да помисли да би могао што да прећути, али, нашавши се очи у очи са њим пред исповедаоницом, затаји свој грех. „Снаћи ће ме засигурно тешка казна божја”, стрепећи је мислио. Да убије у себи глас грижње, поче да чита.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Још нешто лепо из тебе сјаји: Друга се књига губи, затаји, Ти си нам увек верно имање Нит’ те ко иште на прочитање. Ој, књиго, књиго, слава ти, слава!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
почетак сјај и сате стале Да живе мој живот и да га васкрсну Из остатака збиље прерушене у сну Кад ушав у пустињу затаји поспале.
Препорађањем испирај сјај свету И звезди која поноре затаји; Нека се трулеж отрезни у цвету Непознат несвесној ружи која сјаји.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Оно море, што кад рикне, Задршћу се даљни краји. — Та страхота даклем уме Да се стиша и затаји! Ко га гледа, не би рекô Кол’ко с’ у њем мртвих снова, Кол’ко с’ у њем изгубило Жеља, нада и бродова.
Ћипико, Иво - Пауци
И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив. Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
брже можеш, Крушедолу, б̓јелу манастиру, те ми зови мог рођеног брата, мога брата Максима владику, и кажи му, ништа не затаји, да сам се ја на смрт разбољео; пак оданле окрени хинтове, трчи брже мјесту Беркасову, те ми зовни моју стару
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Спази себе од ње, не додирну се је, пак од свију се затаји, те оде у свој му манастир што га је сам изградио, покалуђери се и већ оста у њему молећи се Богу.