Употреба речи затворих у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је. После легох на њу и затворих очи. Она није ништа говорила, није се опирала. Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се.

Нешто ме још теже стеже у грлу. Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби. Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Наслоних чело на прозорско окно и затворих очи. То ми је била једна од навика из детињства кад не бих знао шта да почнем.

Њега нисам желео ни у сну да видим. Кад затворих врата за собом, ухватих себе да се смејем на сав глас. ИВ - Кезиш се као идиот!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— пољубих је и пођох журно са оцем. — Да пишеш и да тражиш одсуство! — добаци ми сестра, којој махнух руком, и онда затворих врата. Ишли смо једно време ћутећи. Отац као да се мучио, хтео је нешто да ми каже. На излазу застадосмо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али, ево већ и последњих дрвета. Неки терет ми спаде са душе. Опустих дизгине, и извадах цигарету. Командир чу кад затворих дуванску кутију, па ми се обрати: — Хоћете да пушите?... Не палите још цигареТу... Светлост је, види се.

На средини реке вода заковитла, учини ми се као да се ми окрећемо у месту, те затворих очи, али се занесох те спустих ноге и једва се задржах. Срећом, ускоро и коњи живље кретоше и нагло истрчаше на обалу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности