Употреба речи затим у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Видело се да о нечем озбиљски премишља. Затим је устао и, наслонивши чело на гвоздене шипке од прозора, дуго је гледао облачно новембарско небо, из којега је ситна

Кад се оно Дишкрећани стадоше у својевољце уписивати, заједно се уписасмо, заједно смо и војевали...“ А затим, дубоко уздахнувши, додаде, сиромах: „А кад ме оно на Башахиду ранише, он ме је на својим леђима изнео из битке...

Марко једном руком отвори врата, па онда лагано, с највећом пажњом, положи сиромаха на његову сиромашну постељицу. Затим захити једним лончетом из шафоља хладне воде, те ми попрска тетку по лицу.

брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесвеснути, ноге јој задрхташе, и она паде на колена до његова кревета. Затим је дуго плакала, а отац је само јечао, а крв му је крчала на модрим уснама и не могаше ништа разумљиво проговорити.

И мени се учини да ме с неком особитом пажњом онај црномањасти господин од пете до главе мери... Затим се примаче једном од наших кувара, па му нешто пришапта.

По самом изгледу његовом видела сам да му је неправо што овако јадној сиротици мора да очита последњу молитвицу. Затим се окрете чича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у мртваца. „Ко ти је ова жена?

А трећег или четвртог месеца чуће како се његову сину у влажној тавници ране позледише, затим ће му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће

саже, заити шаком хладне водице, уми се њоме, а после се и сам напио, извадио је пешкир иза појаса, убрисао се њиме, а затим се окрете мени: — А ти, брате, откуд ти путујеш? — Ја, пријатељу, из Сумраковца. — Да, да, био си онде уча...

да као и ја видим каква ви је слава, да ли је у чему надмашила нашу у Мутници, што је у Светој Петци проводимо“. Затим је притегао своје тканице, а за појас је угодио своје сребрњаке онако као што их Шумадинци носе.

тишина коју понекад само цвркут тичица нарушава, а из цркве се чуо дубок глас архимандритов где чита свето јеванђеље, затим танко појање манастирских ђака... Ала је то милина слушати у такој немој гори ону тиху молитву!

му је што и претекло у кеси, али шта је знао чинити: извади и тих пет дуката, скиде капу, пољуби калуђера у руку, а затим одосмо кући да сутра опет дођемо.

“ Покажите му како се сагне, целива им бледа чела, а низ образе јој потеку сузе; затим се упути живима и чаробним осмехом мами нове жртве, наново проливајући крв... Чудна девојка!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

њена Мала кртина почне једном говорити матери својеј: „ Мамо, ја видим смокве”, пак опет: „Мени замириса тамјан, а затим: „Мамо, ја чујем музику!

Другу ноћ затим, око вечерње доба, пре првих петала, кад сва чељад полеже, оде старац да нагледа по обичају благо и душу своју; а кад

Како Турци Цариградом обладаше, сви учени Греци разбегоше се који у Италију који у Францију, и затим она славна Греција, мати мудрости и свију наука, назва се „туркобарбара Греција.

О таковом овде није реч. Ово наше тело, жиле и кости, од јела се је и пића, најпре у утроби матере наше, а затим и напољу сложило и нарасло; дакле, што је ту ново и необично да ћемо га једанпут свући и оставити?

Зашто, ако он по несрећи овако што помисли, природно доћи ће му затим и ово на памет: да оно што му је бог дао, он је дужан надобро употребити, пак ако то почне, тај час ће почети

на дивану међу први поглавари и официри царства, и рече му: „Јошт једну ствар што ти речем, молим те да учиниш, пак ти затим више нећу досађивати”. „Вала, ако се само може, хоћу што год речеш, само да ме се већ прођеш”.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

квартира и стрпају у стражару код школе у Ашањи, пак оданде иза дударе по 12 њи̓ стрпају у једну рупу, и земљом заспу. Затим, да је јошт већа пропаст и жалост, удари некаква болест у сав овострански народ те помре.

Ја сам одма затим и протом постао. Шта је стало било владики што нисам јошт ни браде ни бркова имао; он је желио учинити кнезу хатер, а

̓ — На то паша: ,Да-еј, да-еј, бенда северум!” (јошт боље, јошт боље, и ја то милујем). Затим пљесне длан о длан и викне: ,Јазиџи ђел!̓ (да му дође писар), и понуди нас да седнемо.

” Затим после млогог разговора метну Митра Калабу за кнеза. Дође Асан-ага из Сребрнице и кад види да није кнез погинуо и да ће

Аганлија кад чује то ражљути се, и нареди у војску крагујевачке, ужичке, соколске, ваљевске и шабачке Турке. Затим зовне мога оца: „Ја знам, али хоћу да ми и ти право кажеш колико си Хаџи-Муста-паши доводио српске војске, кад сте нас

— „Хајдете, хајдете, нема од тога ништа!” — „Ми одосмо, ага, ал̓ ћемо опет доћи молити да се смилујеш.” Затим оду сви. Мој отац мислио је опет да иде да моли.

Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју према себи скреше у прси, који падне.

ижљубимо и у̓ватимо веру, да ћемо се тући, и одма се договоримо да они сву Посавину преуготове, док се ја вратим. Затим седнем ја у један чун са Еладијом из Забрежја увече, и низа Саву поред Београда, те ноћу дођем у Земун у парлаторију.

ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном ако кажеш, тврда је вера: ти ћеш погинути”. Затим га запитам: „А где је Живан буљубаша, Раонић и Живко Дабић?” — „Отишли кућама”. — Опет му ја кажем за главу да ћути.

ја ћу да одем на дан на два до у горњу војску у Бранковину, да се договоримо кад ћемо се састати да на Ваљево идемо”. Затим рекнем Дел-Амету да турски казује, а ја ћу његове речи српским словима писати Хаџи-Сали-бегу у Сребрницу, да измамимо

му јавим, него да он час пре поведе војску у Бабину Луку Грмићима, и кажем му да ће га онде мој један човек чекати. Затим предам мога побратима Дел-Амета поп-Леонтију, Исаилу Лазићу и Јерићу на аманет, док се ја одозго не врамим.

Одемо њему у собу, мало постојимо и на његова питања, како је на Врачару, одговоримо. Мало затим зовну генерал свога слугу и запита: „Лошади готови?” — „Готови”, одговори му слуга. — „Готов пашапорт?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« Шета се учитељ полагано по механи, а ћути. Ето ти затим и Симе. Чим уђе, одмах се окрете учитељу: — Што ти учитељу, поби ону децу? — Коју? — упита учитељ испрсивши се.

Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра. Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.

Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо. Затим му се донесе кава.

Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве. Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...

— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету. Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине? — Спреми и окрени кола!

А теби за твој труд биће напојница. — Не бригај ти! Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.

Мало сведем очи, а оно курјаци, курјаци, читав чопор, да ме изеде... — рече Трпко и изиђе некуд у авлију. Мало затим врати се па викну: — Дете, бре! — Чујем, газда! — А камо млеко? — Још није донео. — Трчи бре, млеко да се донесе!

Извади из једног два-три летећа куршума. Хукну на њих, прошапта нешто, па их метну на ватраљ и гурну у ватру. Затим узе зелен чанак пун воде, и кад се оно олово у ватри растопи, узе ватраљ и сручи га у воду.

Енглез одмах притрча и завири, па се стаде грохотом смејати и говорити нешто оном живинчету, као да му тепа. Затим се, врло радостан, окрете начелнику и кроз смех повика: — Овде он, аф! И наже се те извади зверку из сандука.

Учини му се као да неко чељаде изиђе из куће... Нико други већ — Радојка. Чини му се, види је како још плаче... Затим погледа мало доље.

Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље, одгрну брашно у мучњаку. Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека!

Пурко одмах износе ракије, те се обредише сви по једном-два. Затим се договорише да кмет Пурко, чича Мирко и Рашко Ћебо оду у Овчину, те упитају бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро. Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.

очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... Савест га није гризла...

И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству... Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...

— А дао је, ја!... За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!... И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму...

Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. Кмет Јова се загледа у Алексу. Затим погледа по народу, па рече: — Хајдмо одавде!... Ова је кућа проклета!...

Само зла друга зајма не врати! И оприча му све. — А како ти је име? — Станко Алексић. Харамбаша поћута мало. Затим промумла кроз зубе, више за себе: — Старије је јутро од вечера. Кад сване, видећу. Па се окрете дружини: — Јоване!

Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. — Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. И пољубише се. Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се. Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: — Станко!... Наш си!

Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке. Црне мисли раздираше му душу.

Хоћу и ја да му будем на руци!... Харамбаша поћута мало, па рече: — Добро, остани... Затим се окрете Станку: — А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...

У радости мало те не заборави увратити се попи. Био већ и прошао његову кућу. Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу. Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. Лазар скиде капу и приђе им руци. — Жив био, Лазо! — рече попа.

После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану. Разговор је текао прилично. Затим Иван окрете на општинске ствари. Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан.

То је на први поглед по Станку могао видети. У први мах, кад је виде, Станко пребледе... Затим му румен обли образе, снага задрхта... Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... — Куда ли ће? — пита Зека.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик. То крикну буљина на пању.

ДВОБОЈ Најпре свог сокола пусти Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да промакне тићу.

Свим путем стајаху, као мирне јеле, Царски копљаници, стрелци, халебарде; Цар прими мисију на врата капеле. Затим у дворани, Цар, логотет царски, И сва сјајна свита, стајаху док срочи Поздрав на латинском мудри бискуп барски.

А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји, кô бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црн

кадрили, Музика ће страсна да хуји, кô бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура. Затим ће властела у зборе да тону: Млађи о јунаштву, песништву, и вину, Старији о небу, о старом Платону, И о сколастици,

Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

Смех, клицање, жагор од хиљаде маска. И затим, наједном, једна тренут тиха: То домино (песник) госпођама ласка С две-три љупке строфе и фриволна стиха. Жагор.

Жагор. Затим опет два домина млада Казаше дијалог пун несташне шале. Заигра јеђупка, нага... А мрак пада; Свет с клицањем пали

Алпијским путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је затим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму.

бело грло, зарио јој дубоко зубе у њ, дубоко, да је ударила крв, и она се почела кидати у страсти, боловима, пожуди. Затим јој је нашао мала уста, распаљена у руменој грозници, и притиснуо на њих један пољубац, само један, али бесконачно дуг

Идући затим кроз сјај, клицање и пљесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица. Мирно су ходили поред њих два

Звезда сиђе на његов длан и обасја целу ноћ. Светац се баци на земљу пред тим знаком с неба, и затим се крену за звездом која се истим путем врати у небо.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Није — кажем ја. — Отишао, ваљда, некуд? — У село — рекох ја, па побегох у авлију. Ето ти затим два такозвана „девера”, тј. мојих другова које је послао господин да виде што нисам дошао у школу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно »Глас господен на водах«, а затим само захтева и изволева. Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: »Брат-Мијо, не

А затим опет седне. И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено вино. И то тако траје све до медљане ра

Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце, а затим као неко избијање. То дуварски сахат избија. Броје сви, а попа Спира гласно: седамнаест. — Охо! — чуди се поп Спира.

И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендеише што. Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина. — Бога ми, већ дванаест. Е, време је да се иде! — вели поп Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.

и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом. Затим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а затим опроба перо на нокту од левог палца па

Затим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а затим опроба перо на нокту од левог палца па запита: — Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?

Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а затим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему, и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.

вашарског ринглшпила, и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; затим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом, и напослетку једну велику зимску мараму кафене

Овим се умирио и помислио у себи: »Благообразан младић! Исти ја!« А затим продужи гласно: — Мило ми је... Парох Спиридон, овдашњи... Е, наравно!

Тек понекад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а затим се смирио, легао је и продужио спавање »лењштина једна, што бадава једе хлеб« (да се послужим речма којим га је

— протестује гђа Сида. — Верујте, не могу више. Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А затим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.

Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери. Овај се чудио челику, и рече значајно једно »О!« а затим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Примио варошанку. А Вејка није имала више код кога, но је од тада морала сама по пољу да ноћива. Затим се брзо изгубила, умрла, више од страха што је сама, напољу, него од глади. И тако Таја остао са варошанком.

Убрзо затим почеше да долазе из комшилука остале старе жене, праћене слугама с фењерима који су им осветљавали пут пошто се од

— Умро? Бог да га прости! — говориле су улазећи код бабе у осветљену, гостинску собу. Затим кад се све искупише, одоше у кујну где је мртвац био однесен.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сваки је морао по једну песму певати. Јоца је певао „Тулумбашу”, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја”; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје”. Дошао је ред на чика-Гавру.

Фрајла Варвара се на врат на нос приправља. Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.

Па затим у једном махнитом страху: како је ужасно жртвовати онаку младост и како њено кукавно и уцвељено тело трпи, гори и копни

, а да он одмах дође на његово место према примљеном наређењу. Затим нареди да се скине телефон и два војника пођу заједно с њим, пошто пронађу једног мештанина који ће им показати

И не потраја дуго, заиста, четири учестана светлуцања открише му вешто маскиране цеви, а мало затим још две лево од пута којим се са оне супротне стране улазило у село.

два тешка зрна зафијукаше па се наједанпут, са ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим, са парајућим јауком, два друга пребацише цркву. У сред онога ужаса Христићу све беше јасно: црква је била мета.

Онда се нешто као хладна мржња заталаса на његовом модром лицу, али одмах затим трепавице задрхташе па се овлажише и он, погурен, накострешен и страшан изађе полако напоље...

Тек кад уђе до рамена он се наједанпут пови унапред и одмах затим његова се црна коса са широким белим вратом изгуби у прљавој пени таласа.

Ова патрола застаде и загледа оно тело, па се прекрсти и оде даље зверајући унаоколо. Затим, колоном по један, наиђе одредска преходница и тако редом.

Африка

сатима, он спрема упутства за чије састављање употреби неколико минута, а која за неколико тренутака пређу просторе. Затим развијамо географску карту и он ми објашњава како ћу ићи, где ћу шта видети, или где је какву бубу нашао.

што сам икада био, он бесни: Као да иза најзападнијег нема опет западног, све док се не стигне на исту тачку! Затим је опет благ и, пошто мисли да више волим анегдоту од факта, прича ми у каквим је околностима нашао коју татуажу, а не

Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између себе и урођеника. А затим сам је одједном почео више осећати.

По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа. Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду. Табу је чувено са својих атлетских сељана, који су можда последњи

на овој обали, као што је споменуто, увијају у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.

Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера. Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном крокодила.

Осећам задовољство и несвесно што ми је пола грама кинина у организму. Затим смо опет, или усред мрачних шума, или усред пуклих пољана загушених травом.

Жене су најпре јеле суву рибу и хлеб, влажан и без квасца, што личи на прљаву сланину, а затим захватише воде у ноћни суд да би се расхладиле, запирањем.

Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа.

Вуије хоће да ме прати још који километар даље од места на коме мора сићи да би стигао на плантажу. Затим би се морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као замор под оваквим поднебљем, чак и кад је човек Француз и

примећује то моје узбуђење, и у моменту када прихватим његову руку да се поздравим он ме и загрли и потапше по рамену. Затим се моја кола удаљују; Вуије гледа за њима и врло дуго остаје на друму машући ми.

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли

Црњански, Милош - Сеобе 2

Наредио му је да сиђе доле до канцеларија и да каже да ће оберкомисар доћи у затвор, да визитира. Затим је почео, сам, без ичије помоћи, да се облачи и чешља. Ни тада не вадећи камиш из уста.

одају и тамо би из троношца од дрвета – у ком је стајао кабао за нужду – извадили кабао, а троножац донели у средину. Затим би друштво имало да поседа уоколо, око троношца.

У потпуној тишини, која је била завладала, Гарсули их затим позва да устану, узе рескрипт, и поче читати. У рескрипту, из Беча, писало је, црно на бело, да се, према наредби

“ Затим, као да је хтео да их опомене, додао је вичући: „еx Цонсилио Беллицо“. Разрогаченим очима прошао је, још једном, пред њ

“ Премештајући се затим, лено, с ноге на ногу. Трифун је био међу њима најстарији, по годинама, и најсиромашнији. Био је то човек глават,

Иза њих, у даљини, и он је видео ред јабланова, а затим плаветнило неба, али то је код њега будило само тугу. Сунце је било одскочило, али он је знао да га неће гледати, како

Али, ви, тамо, на Двору, увек сте били велика дупета.“ Затим, нагнувши се над балустраду павиљона, старац се испрси и довикну Исаковичима, који су стајали око застава.

је високо дигао рескрипт, замотан, и сав испреплетан црним шепутима, са којих су висили велики, црни, воштани печати. Затим се, колико га глас доноси, на немачком, продера: „На моју команду, све, у став мирно!

Одмах затим, склопио је очи и продерао се: „На моју команду, све, вољно.“ Пошто је био дигао глас сувише високо, испаде као кад

Кад је то гроф изустио, зачу се један оштар звиждук, као што се џелебџије дозвиждавају и, одмах затим, узвици: „Нећемо да будемо павори!“ Наста комешање међу редовима и неки почеше да се гурају, ближе павиљону.

Хусар, затим, стрча са дрвених степеница, и одјури, на коњу. У гомили избезумљених људи, на пољани, видео се мајор Трифун, како

Кад је угледао Грка, он застаде и задржа на њему поглед својих великих очију, неколико тренутака. Затим му рече, без икаквог знака беса, али гласом у којем је било трагова суза: „Онај Темишвар, који сам ја био створио, Ви

Теодосије - ЖИТИЈА

да је цар испунио њихову молбу, и сви благодаривши Бога величаху спасење цара, и светога што се трудио благосиљаху. Затим оде ка својему преподобноме оцу, који седећи у ћутању из ћелије не излажаше.

свети да се од свега ослободи и да у самоћи живи у ћутању, али му игуман (у ствари Бог) забрани То због ране младости. Затим га задржа очев долазак, служење његовој старости и поучавање на подвиге по могућностима, а уз то путовања к цару и

Тако и брата самодршца Стефана, затим и оне који су с њим дошли из Свете Горе и сав иночки и свештенички чин, а онда благородне и све који су ту дошли

“ И одмах се с његовом речју заустави. А свети са великим весељем благодаривши Бога заврши молитву. Затим заповеди да донесу богоданога града, и сам прво окуси од њега као од освећена, и раздаде свима који су били са њим.

заповеди да донесу богоданога града, и сам прво окуси од њега као од освећена, и раздаде свима који су били са њим. Затим напунивши велику сребрну зделу часнога грумена од града, даде краљу говорећи: — Пошто сам молио од Краљевства ти

молитвом светога Бог дао, у страху се задиви чуду и целивајући грумење града рече: — Диван је Бог у својим светима! Затим метнувши га у вино, сам и сви који су с њиме благодарећи Бога испише га добро растворено и студено.

молити и благодарити и у њега веру држати, и много се за нега помоливши Богу и утврдивши га молитвама, благослови га. Затим архиепископ рече да креће својој кући.

Љубазни у Господу целив један Другоме дадоше, и краљ проли многе сузе због растанка са оцем. Затим посла са светим благочастивоме краљу Стефану коње изабране и своје лично борбено оружје, са многим другим светлим

А дође у Тиваиду, затим у Скит и Црну Гору, и у остала света места, у којима нађе најизванредније и богобојазне и преподобне људе где сијају

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

и уметници израђивати програм народног јединства, одушевљавајући се заједничким идеалом о независној народној држави. Затим је почела последња фаза овога развитка, фаза политичка.

Чим је Србија створена, Срби Аустро-Угарске а затим и сви просвећени Јужни Словени увидеше у њој земљу „националне мисије“, „балкански Пијемонт“.

на народну фантазију карсне реке, којих нестаје у понорима да се после неколико километара опет појаве из пећина, затим суве простране и разгранате пећине, бездане и сурдупине, интермитентни извори које зову потајницама, итд.

— групе које припадају северном варијетету; од Ветерника профил иде кроз групу староцрногорских и сродних племена, затим кроз бокељску етничку групу, и ове припадају јужном варијетету.

Најпре су се лугови и шуме све више крчили и они данас покривају тек петину Шумадије; затим су ишчезле многе баруштине које су биле по долинским равнима, нарочито у густим луговима.

суревњивости и несталности својих влада Шумадија је напредовала најпре у моралном и интелектуалном погледу, а затим и у економском.

Косовац Јоване, витез Божје правде, који се често прерушава и допушта лакоумним и силним људима да чине зло да би их затим казнио „секући им главе по Косову“. Он је опростио Бановић Секули само зато што је нећак његова пријатеља.

Лужани су били исте судбине: 1455. године су живели северно од Скадарског језера и затим су се скоро потпуно претопили у Бјелопавлиће, Пипере и друга данашња племена.

По Ердељановићу су Пипери постали од старог становништва (правих Пипера) који чине скелет, затим од остатака Лужана и „братства“ Мугоша, који су и сами амалгам од Срба и старог, делимично поромањеног становништва.

Освајањем су проширили своју територију и тако асимиловали старо српско племе Лужане, затим становништво Лима, архаично становништво које се бавило земљорадњом и себе звало Србљаци.

Невестинска опрема и женска ношња једног племена нису одговарали потребама другога племена. Затим су друкчији живот и обичаји спречавали ексогамију утолико пре што су жене биле главни чувари вере и обичаја.

Љешанске и Црмничке нахије пристала су, такође, да се покоравају владици и његовим рођацима, најпре само по имену, а затим стварно. Организоване су борбе противу Турака. Црногорска племена су се све више претварала у једну ратничку заједницу.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га тражи

су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

и када је мајке ухватио очај оне су селе и попиле по чај, затим су нашле једну здраву алу да им једе децу неваљалу.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Не треба ми ништа. Идите, зваћу вас! МАРИЈА (одлази). XВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (један тренутак размишља, затим извади из џепа сва покрадена писма, згужва их и баци са одвратношћу на под).

ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази). АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао.

Седа на столицу и непонуђен): Ана, чашу воде! АНА: Молим! (Оде и мало затим се врати са ча шом воде.) АНТА (испија наискап): Хвала! Где је госпођа? АНА: Она се облачи. АНТА: Облачи?

Идите! АНА (оде). ВИ АНТА, затим РИНА и АНА АНТА (нервозно се креће у столици и великом џепном марамом брише зној са чела и око врата).

АНТА: Будите стрпљиви, већ прелазимо на саму ствар. Ви сте се удали, лепо, а шта је затим било? РИНА: Остала сам удовица. АНТА: Е, ту сам вас, видите, чекао. Тај ваш податак није тачан.

се: деформисан, али је утврђено да је шест недеља у води, тачно толико колико је прошло од нестанка вашега мужа, затим иницијали на кошуљи били су иницијали вашега мужа и ми смо га свечано сахранили.

Најпре сам се смејао, а затим ми паде на памет: Гле, па ово би могао бити најсрећнији излаз из ситуације. Важити као мртав, а бити жив”.

) Ето, на пример, ви би остали без брака. РИНА (загрли чврсто Милана): Ах, то не, само то не! АНТА (Спасоју): Па затим, ти би остао без имања. СПАСОЈЕ: А затим, ти би отишао на годину дана робије. АНТА: Опет!

РИНА (загрли чврсто Милана): Ах, то не, само то не! АНТА (Спасоју): Па затим, ти би остао без имања. СПАСОЈЕ: А затим, ти би отишао на годину дана робије. АНТА: Опет! Казао сам ти да сам на ту реч осетљив.

Час вам падне на памет да умрете и ја треба да плачем; затим вам падне на памет да оживите и ја треба да се радујем. Па ви то тако можете терати довека и онда не треба, је л' те,

СПАСОЈЕ: Али, душо моја, морамо је трпети, То је најпре моја сестра, од тетке додуше, али тек сестра, а затим то је једна врло богата уседелица. ВУКИЦА: Па? Јесам ли јој ја крива? Што се није удала кад је требала?

је ли сличан? СПАСОЈЕ: Као пљунут. ЂАКОВИЋ: Дакле, огласите га за луда и упутите га на посматрање. Удесите затим што треба – томе не треба да вас учим – и он ће бити проглашен за лудака.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

читаво Караново тврди да се она на известан раскид веридбе на пола сата пред венчање никада није успела да навикне. Затим сам је видео како нестаје иза угла, одлазећи према Тиси, док су се мангупи питали вуче ли она сетерку или сетерка њу.

- Ова, зихер, лежи на злату! - рече Ненад Чичак придружујући ми се. Затим облизну усне и настави да корача упоредо са мном на онај свој нарочити начин: ту сам, али не морам бити ту, не обраћај

Говорило се, затим, да је отишао у механичаре, а можда и јесте, само што после снимања филма о Татарима он то више није био.

Атаман се лудирао: крманио је, звиждао, затим почео да испушта из себе некакав звук сличан мачјем фрктању. Објаснио је да је то сигнал Ескима.

- рекао је, иако је скела била заглибљена у муљ до гуше. Наслонио сам се на ограду и погледао га, а затим смо све троје бацали каменове у воду, и као и увек када сам се трудио, бацао сам лоше.

- рекла је и била у праву, као обично. За тренутак се осетих као да ме је неко лупио шаком у ребра, затим се направих да посматрам шта Атаман доле на хиподрому ради.

Са хиподрома се чуло како неко виче а затим поновни топот коња. у сасвим тихом сумраку тај топот је одјекивао као ударци маљица по јакој разапетој кожи бубња, док

У загрљају, затим, била је гипка и свежа као млада врбова грана, а и уста су јој била таква: детињски хладна и свежа мирисала су на биље.

Можда би била на очевој страни, не тврдим, али она би морала да примети. Дошла би затим да ме позове на вечеру, јер зна колико волим млади грашак, а онда бих већ испричао да она књига није бачена са стотину

рекох, сетих се Рашиде и слегох раменима. - У реду, написаћу га. На часовима, затим, размишљао сам како да почнем. „Најдража моја” био би одвише врућ почетак.

Твој М.” Покушавао сам да се сетим на коју се страну криви фискултурниково „М” у ђачкој књижици мојих сестара, а затим дигао руке од тога. Меланија неће проверавати.

— Меланија ће сутра имати лице као божур, пази шта ти кажем — рече притежући оно нешто у торби, а затим се тихо закикота. Изгледало је као да је неко потресао кастањете негде у даљини.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му

за брак; опроштај Домбровски — Јан Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала Дон Кихот (шп.

град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. јурат аскултант — судски приправник јуратус (лат.

— Михаило Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона минет, менует (фр.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Скакање жабе, чело главе, извесно је да је ослушнуо, али одмах затим загуши га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој му лежи горњи део тела, крај женине главе.

Тако да, будећи се сваки час, застење и одмах затим опет заспи, шкргућући зубима. При том, за тај тили час, док опет не усни, шта све не угледа у полусну!

Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини, бескрајан, плави круг.

се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је дочекивао с лица. Затим потера коња касом, кроз празнину.

Копаху рупе да легну, као што беху навикли код својих кућа. Затим, под непрекидним ударањем добошара, започе тише, разапињање шатора.

Мажући каишеве, простирали су гуњеве по земљи и гребали рукама са њих блато, чешући затим шубаре као црне овце. Не приметивши врхове брда у магли, ни шуме запупеле, ни јутарњи мирис траве; нису видели како се

Мотао се и пре на Рајни; малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао децу, мада није ни желео, ни искао, да иде.

” Даље није могао. Забашури све, брзо, прочитав рескрипт команданта града Осека, маркиза Гвадањи. Затим, великим корацима, притрча столу и отпоче преглед.

И мој долги живот пројде аки кратцје житие. И камо аз појду... горкост смерти вижу...“ Голог до паса, понесоше човека затим до тих двеју, живих, правих, обала узане реке, којом је његово тело требало да отплови до далеке, друге стране пољане,

Додирнула га је косом, више пута, када му је прилазила руци. И он је каткад додирнуо њену косу. Затим би брзо зарио своје нокте у дуван, који је сушио на сунцу и крај ватре.

Путујући тамо, он пође прво у Земун да види кућу коју је био купио, да би могао лакше трговати са Турцима. Затим, не надајући се злу, дође брату онакав какав се био растао, зловољан, пакостан и жут.

Ушавши ту, прво је прегледала оба излаза, па затим наредила нов распоред по кући. Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на реку.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

биљке које се у току раста трансформишу (конопља) или имају јак, опијајући мирис или укус (пелин, босиљак, паприка), затим предмети који се користе за ткање и предење (вретено, вратило, мотовило, гребени), затим делови људског тела који могу

(пелин, босиљак, паприка), затим предмети који се користе за ткање и предење (вретено, вратило, мотовило, гребени), затим делови људског тела који могу заменити целу особу (крв, нокти, млеко, длаке итд.).

“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи,

да је ова течност у митско-магијском систему мишљења изразит симбол женске плодности, односно способности рађања. Затим, користе се струготина, црвоточина, чворови (на одећи), чизме, оклагија итд., што су мушки симболи плодности.

у околини Шапца оду на гроб труднице и тамо гризући траву зову умрлу по имену, молећи је да им поклони своје бреме. Затим узму мало земље с тог гроба и носе га под појасом.

се у околини Пожеге, и овај поступак: кад се нека жена порађа, нероткиња треба прва да прихвати новорођенче и да га затим протури кроз своја недра. За разумевање језика магије плодности важно је знати време када се обављају ови обреди.

⁴⁵ Ово мушко дете старо је годину-две дана, а младој га обично додаје свекрва или јетрва. Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га истоку, љуби га и, најзад, дарује (на пример, марамом).

Неки истраживачи „народне педагогије“ додирују овај проблем, али га затим врло брзо заобилазе, односно прикривају чињенице да би ублажили ову очигледну противречност.

клупу или кревет испод поњаве или ћилима на једно место нож а на друго маказе, али тако да трудна жена о томе не зна. Затим је зовне и каже јој да седне.

здраво дете, трудници су забрањене многе активности — од кретања у одређено време, одлазака на извесна „опасна“ места, затим контакт са неким предметом, преко узимања одређене хране, па све до извесних емоционалних преживљавања.

маном, као неког са зечијом (расеченом) усном, па избегава и оног с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног

Позитиван циљ магијских поступака и обичаја приликом рођења јесте да се дете, пре свега, одржи у животу, а затим да буде здраво и дуговечно.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

и дијафрагми да би потом се прометнула у вукодлаке незасићености; за човека који се надљудски одрицао кад пожудно затим стане да јагми.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Они што су се тресли најбрже били су најзападнији. На игранкама су избијале туче – најпре врисак, затим шиштав звук поцепаних ревера, и кратки ударци у гужви. Крв на једној белој, уштирканој кошуљи.

– Стигли сте — рече, устајући. А одмах затим: – Јутрос... — казао је. – Фино — рекла је. — А гдје сте се смјестили? – Ту, близу... – Данас ће бити пакао...

Друга монахиња стави на сто зделу са смоквама и флашу лозоваче са три мале различите чаше, а затим се врати до креденца и остаде тамо ћутећи, прекрштених руку. – Од чега живе? — упита човек Стоњанина.

– Не знам — рече калуђерица. — Немамо сата. Онда су чули грмљавину авиона. Најпре удаљену и потмулу, а затим веома снажну, готово заглушну. На врху брда авион се чуо много боље него у долини.

Мириси туђих јела. Спазих затим чистача ципела пред бившом Хипотекарном банком, који је некада тако непоновљиво умео да измами сјај из мојих старих

) — Дервиши онт дансé ици. Зар не? —обрати се мени.— Гледали смо их једне ноћи, или је то било са неким другим? Затим Француз поче да се распитује када је отворен Синанов музеј. – Маис се н'ест пас ле мусéе! – Маис цоммент?

Ваздух почиње да кључа од птичијег лепета. – Ради сео његовој кући...—прошапће Бел Ами,а затим, пошто га од грмљавине јата Пуфко не чује, он викне: – О њој се ради! О кући!

Стајали су тако изигравајући нехајност, а клавириста је упорно започињао причу са бубњаром који се играо палицама. Затим су подешавали инструменте тражећи некакав звук — проклети идиоти који шетају по Бел Амијевим живцима попут пеливана —

На неколико корака од девојке зачу четири ударца, а затим би обмотан лепљивом грмљавином саксофона који су започињали уводну тему у мелодију »Човек кога волим«.

– Долазите ли често овамо? – промуца Бел Ами осећајући и сам бесмисленост тог рутинског питања. А одмах затим, не чекајући одговор, рече запињући: – Не свирају лоше!

Стигоше затим до девојчине капије, мрачног тунела кроз који је дувао ветар разносећи ђубре из претоварених канти. Прашњаво гвожђе са

— а одмах затим загњури своју главу у њен капут, осетивши се потпуно безбедним. Све то време непозната девојка је певушила мелодију

Матавуљ, Симо - УСКОК

И то бјеше милосни помен ђеци, али, тврда ти вјера, посад ако и нећеш чути пјесме, нећеш ни тужбалице! Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче Јанко! Добро ни дошао! Нека ти је срећно!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Из Емиловог васпитања искључене су књиге; једини учитељ је Природа. Прва вештина је земљорадња, затим долазе занати. Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су идеали којима се тежи.

Дечја књига, затим, може бити извор лаке забаве, или, просто, пријатно штиво којим се дете навикава на читање. Све то спада у предвидљиве

безброј пута, с том разликом што су Змајеви и Недићеви потомци често бивали слабији и као ствараоци и као оцењивачи. Затим је, у нашим данима, уследио захтев да се дечјој песми призна пуна равноправност са осталим родовима песничке уметности.

епигони, недаровити, сасвим бледи стихоклепци, који су је схватили као средство за забављање и васпитавање деце. Затим се, у вези са општим друштвеним и интелектуалним напретком наше средине, дигла повика на ове недаровите сиротане.

Истраживачка посвећеност и незајажљива читалачка знатижеља затим су почеле слабити. Библиотечка документација све мије мање била потребна, грађу за своје књиге црпео сам углавном из

је највећа жеља да се претвори у кита Па да своје бесне газде, у кошуљи без капута, Једним махом све прогута, затим нежни Јова, у дослуху са ноћним силама и вампирима, пентрању вични Була, и неустрашиви Ђођа-вођа.

То су приповедачеви рођаци — стриц Ниџо, деда Раде, тетак, а затим кућни познаници и пријатељи, Петар Чобанин и Петрак Самарџија.

Има, затим, и смеха од обести: живот је одвећ несхватљив и заносан да нас не би терао у неку врсту лудог засмејавања.

Хумор се најпре јавља у склопу пародичности, као подсмех конвенцијама и поетичностима; затим извире из следа неочекиваних исхода игре.

У Вуковој азбуци опевају се знаци и слова; радост игре појачана је до заноса, до страсти. Ту се, затим, јавља и родољубива нота, која се огледа у великој нежности према писменима свога језика и свога народа.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и овог издања ове књиге исти је однос као између издања у Ларусовој збирци, лівре де л̒Елèве и ливре ду Оаîтре. Затим, ово издање је илустровано, са 109 илустрација у тексту.

духовне везе између православних Срба и Русије и спречавање да знатне суме новаца издаване за књиге не оду на страну. Затим, никаква школска реформа, која се започињала на широкој основици, није се могла замислити без једне штампарије која би

само у обредним књигама, а да се сви остали уџбеници и књиге световне садржине морају штампати латиницом. Затим, Курцбеков штампарски рад је био несолидан: хартија је била слаба, слова рђава, слог погрешан, рад спор, цена књига

1781. постао је руски конзул у Напуљу, са војним чином потпуковника. Наскоро затим умро је у Бечу. Главни књижевни рад његов је његова мала историја српског народа, која је 1765.

Све то рађено је на основу кронике Ђорђа Бранковића, а затим по делу францускога византиолога Шарла Дифрена Иллyріцум ветуѕ ет новум.

и то упоредо са историјом осталих суседних народа, док се раније давала само у одломцима и кратким и површним књигама. Затим, има код Рајића у клици и новијих схватања историје, извесних »исторических идеја«.

и ради »шчастија человјеческог рода«, просвете за све сталеже, писања на народном језику — свега онога што ће мало затим почети да проповеда Доситеј Обрадовић.

господара био потребан ослонац на дотле угњетаване некатоличке вероисповести и на грађански сталеж и сељаштво. Затим, Срби су у рату давали храбре и поуздане војнике, а у миру су били вредни и предузимљиви трговци и занатлије,

Он почиње сумњати у оно у што је слепо веровао. Затим, видик његова духа, који се почео ослобађати, ведри се и проширује.

У Млецима изишла је 180З. Етика или Філософія нравоучителна, затим Пъсна на инсуррекцію Сербіановъ 1804, а 1808. и Стыхи на новый годъ 1808.

крају где је српско становништво јако измешано са туђинским и где је језик неизбежно морао изгубити од своје чистоте. Затим, он се почео учити у рускословенским књигама, већи део живота провео је у туђини, образовао се на туђим језицима, и

XВИИИ века, он пише да поучи и просвети, не обраћа се машти но разуму, не тражи стилске ефекте но убедљиве аргументе. Затим, и да је имао књижевних намера тешко би их остваривао, јер у то доба у српској књижевности није било књижевних

Милићевић, Вук - Беспуће

до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно са господином инжињером и његовим Златним Прагом. Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околини.

Кад је улазио у кућу учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна врата. А затим се корио што мисли о таквим глупостима и био незадовољан са самим собом.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« Затим следују примери, и похвале мртвом и утеха живим. Чим неко онако силнији, а ипак доброга стања, умре, а треба га што дос

»Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: »Сви Шајкаши одоше, лако, лако; само један остаде, лагано!« Затим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.

И доиста, не потраја дуго па се чу: дан, дан, из комшилука; одмах затим се осу из друге, треће, четврте авлије, па и из авлије самог господина Саве, писара начелства.

— Е, добро је — рече Јова. — Жено, чорбу на сто, а ето мене сад. — Затим скиде пиштољ с чивилука и огрну женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти онако у прслуку кад руча), и изиће

— Ама ти баш палиш, прико? — Нема ту, него где погледам, ту погодим! — вели Јова пунећи пиштољ. Затим га остави високо да га жена не би дохватила, јер таквим стварима само људи могу руковати.

и трудити се да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући. Затим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао. Г.

Дошла је предвече, у немачким хаљинама. По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а затим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима. После су лепо живели. Никад свађе.

Тако је чешће радио. Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.

Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису

тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала. Затим их је преслишао неколицину.

сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло. А сам остаде још мало у школи.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Сит га с' тедо онда да намлатим, Да му напред веље труде платим, Али затим помислим опета: Та шта оћеш више од ћушета?

Синоћ јунак кâ и увек оде Да уходи Турке украј воде, Одмах затим Турци ударише, И зачас нас љуто нагрдише. Јао, брате, кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не

Роди Цвета синке једнолике, Четир сина, очине прилике, Још очиног срца и деснице, Та деснице па још и срећице. Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беху лепотице.

19. И цвеће јоште брали смо шарено, На траву доле па смо после сели Под дрво какво које лади сено, И венце затим од њега смо плели; И проводећи време ту милено, Од уста пољуб пили смо ми врели: И опет мало рука нам је рад'ла,

21. Са сузним гледом гледала је вече, Ка мени затим, а у моје око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо, Ниједно од нас речи не рече, Јер ганути

у тугујућој души: Шушкање зефира по лишћу лако Јесењи дишљај његов што осуши, Мишљење мени одузô је свако; И затим с једним помислом ме скруши, По сред ме срца уједанпут згоди: Ко зна, међ живим да ли т' она оди? 41.

од изода, У мрачне две се точке он сабија, И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу И лепу дивну чинила је косу. 50.

52. И(з) снега је изишла врâта слика, И(з) снега зоре красно деве лице, А ружа итро, умиљато слика Дивне затим њојзи усничице; Па како дивно стајала је слика, Кад ружа доби затим злаћенице!

деве лице, А ружа итро, умиљато слика Дивне затим њојзи усничице; Па како дивно стајала је слика, Кад ружа доби затим злаћенице! За рујном зором изађе облаче, Облачити је красно затим заче. 53.

За рујном зором изађе облаче, Облачити је красно затим заче. 53. Ја виђе драгу као за живота Што је она умиљата била: Коса врана сада се милота Као и пре по зрацима

избом учеста кораке, На око мучно натакао веђе, Два-трипут избом тамо-амо пређе, Па онда звонце за гајтана вата; Затим отиде и отвори врата. Униђе слуга, а господар вели: „Певајде, Миле, баш ми се зажели!

— „Јер скоро, скоро, јоште ове ноћи... Ал' Бог ће нама бити у помоћи!“ Па затим још му говораше дуго, То само знадем, али ништа друго.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Командир поче записивати, затим спусти перо и у неприлици убрзано затрепта. Пјесник је настављао даље, надахнуто, ништа не примјећујући: Тешко стоци

— За једну своју шугаву гранату он би рад био, вјере ми, да му ја читаву појату начиним. Окреће се затим Рожљики, гледа га право у очи и каже му пријекорно и поучно као неком драгом а недораслом: — Ето те, болан, у свијет

Силовитом кретњом Рожљика просто угура гранату у Мулићеве руке као да пуни саму хаубицу, а затим пљесну длан о длан као да их чисти од прљавштине. — Ето ти, готово!

Василије омјери пажљиво тројицу пролетера (нема шта, прилично обучени, утегнути, ту је и оружје, момчине и по!), затим погледа у своје босе ноге и зирну пут отворених кућних врата.

Илија се, коначно разбистрен, широко огледа око себе, принесе затим часовник до ува и зачуђено рече, скоро нечим обрадован: — Јадна ти мајка, јеси видио чуда и кланице, а он — још

Придошлица се радознало заблену у замотуљак на столу, затим у командира, па опет у дијете и онда се збуњено обазре иза себе као да тражи још неког трећег.

Кад сам га ословио, чича се само закратко поколеба, а затим се осмијехну нечем што је он само знао. — Пст, лакше, тражим ту једног дјечака.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Само први ред бисера стављен је на мање сребрне цевчице, затим су зрна одвајана Низом гранулираних зрна. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Хасанаго, далеко нам је путовати!

Разговор се прекине, тишина, сви су збуњени. Колевку Суљо ставља на средину сцене. Хасанагиница је прво скамењена, затим полако, као с неверицом, прилази колевци.) ХАСАНАГИНИЦА: Шта сад да радим? Да га помилујем? Да га гледам?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Она може и после, што остане од њега, да једе. И затим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш. Опереш сахане, да се не би познало.

А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши. После си учила да шијеш и кројиш женско одело. И затим се опет врати кући да ту останеш. Али не! Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.

Радите ли? И пошто њој пољуби руку, приђе к мени. — А како си ми ти? — упита ме рукујући се. И затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.

Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше... Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.

— Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. — Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. Уђох, стадох. Чудна и тешка туга обузе ме.

Одједном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: — А чекај ћерко мајчина. Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ... И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.

Уђе он заносећи се. — ’Аџике мори! Што? — Али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно. Затим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. — А ја те, брате Косто...

Одједном се ти појави из куће. Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле притвориш. Затим се врати. На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд,

Како која дође, извади воде из бунара, умије се, полије босе ноге, затим бришући лице „бошчом“ седа у хлад и ћерета са осталима. Жагор се све више дизаше.

Једна донесе воде, друга јој намести шамију, трећа је поли и убриса пешкиром. Затим је изведоше тамо међу њих и посадише у среду.

— Боже, опет он?! — Трже се Цвета преплашено, кад чу онај други, више женски но мушки глас. И затим брзо се диже, и, као бежећи, уђе у њиву, узе мотику и поче копати. У томе дође Јован. — Радиш ли? — ослови је.

У томе дође Јован. — Радиш ли? — ослови је. Затим скину мотику с рамена, заби је у земљу, остави фењер и седе на међу. — Ходи овамо, газда Стојане.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

од самога себе, како је био упамтио да су се причале у Тршићу; затим, од других многобројних казивача и приповедача. И као што је радио са оним добијеним од Вука чобанина, чинио је то и

јединству времена и простора код њега је елиминисан, а јединство радње доведено до крајње есенцијалности и збијености. Затим, народни приповедач по правилу не оријентише се на обраду личности, већ на оцртавање појединих општих људских особина.

Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету. Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде!

Тако и учинише. Одмах затим полегаше. Док ето ти краља, па одмах онијем својијем шћерима, закла их и изиће. Потом Грбо устаде па јами краљеве

— Какву краљицу, ено краљице гдје спава! — рече му отац. Затим поново почеше јести и разговарати се. Опет мали рече: — Није право да ми нашу краљицу једемо.

Док се са браћом змајеви изљуби проли се из њега три оке крви. Затим вечерају, па легну спавати, да се одморе. Мати змајева и змајеви уморни добро спаваше, ал се човек целу ноћ од болова

Али се овај затим брзо пробуди из сна. Досети се ко му је девојку однео, па полети за њима у потеру што је брже могао.

Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак, па је домлати. Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никако више град није био. Сељак се после тога опет обогати.

“ Рече им да ће ту ноћити, и док он спава да га чувају. Затим се скиде с магарца, веза га да пасе, а сам сједе да вечера.

— осјече се она, па изађе. Кад он то чу, извади мараму, рашири је, па заповједи да се магарцу да најбољег сијена. Затим рече оцу да не може јести прокисла пасуља, па започе редати све најбоља и најбоља јела и пића.

— Хвала ти на дару и бог те благословио — рече старац, затим прими новце, спусти их себи у недра и оде својим путем. — Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа.

Мало време затим постојало а дођу слепци старчевој кући. Баба шта би друго, већ нагрне чанчић брашна, па како није знала за оне

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Па шта је радила та ваша Грезилда? КУМ: Најпре је жртвовала рођено дете за љубов свога мужа; затим се на захтевање његово раставила од њега и страдала као нико њен; најпосле се сама жртвовала за њега.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Мало затим ПЕРСИДА). ПЕЛА: Оваковог стра откад сам жива нисам препатила. Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Играчке сам ти доносио, затим Књиге и плоче које волела си, А све у исто, неко твоје време; Тако ме стално храбриш да те схватим У настајању,

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Бебирони уфуравају у моду! А затим поносно седа на оно седиште покрај возача изнад кога пише РЕЗЕРВИСАНО ЗА РАТНЕ ВОЈНЕ ИНВАЛИДЕ!

Правим најпре мало реда унутра, купим отпале даске и бацам их преко оних новина, а затим слушам како пећ пуцкета. Кроз прозор кабине види се река.

Сама у старом „Чамцу“, лепо се видело како сузе падају (клик-клак) на палубу, а затим кроз расушене даске одлазе да се улију у Саву, а онда у Дунав, па у Црно море, које се такођер негде улива, само не

Отплаках тако једно пола сата, а затим ружем за усне написах преко огледала: Живи брзо, умри млад и буди леп леш! И то се зове рођендан!

прочитате како је у самој колевци горштачке гостољубивости десет гостољубивих мамлаза силовало наивну Енглескињу. Затим прочитате да имамо највише свега и не дођете ни до краја чланка, кад оно, цап — нестало струје!

Све под звучним насловом живот на брзака или нешто слично. Описала бих лепо све оно чему су нас учили у школи, а затим бих описала како сам се разочарала и остало.

Шта најпре урадим? Почнем да испитујем шта је све измислио мој родни град! Београд је, дакле, измислио реку Саву. Затим је измислио једну кафану с најлепшим називом на свету: зове се једноставно — ?.

Београд је измислио и састављање непознатих столова у „Два јелена“, када се бркати људи најпре вређају и туку, а затим цмачу својим масним брковима равно у уста, одушевљени што су живи и што нису у ћорци или у були.

као што је намеравао, шта се све данас чини од одликовања људи који су пешачили за ову земљу од Ђаковице до Крфа, а затим провили на линији Марсељ-Тулон, на разарачу „Термидор“ капетана Мориса Бланшара, каји је био частан човек, а не као

Сви као били на зимовању. Погледај шта смо купили у Кортини дан Пецо! Зар није слатко? Затим зазвони звонце, баш као у зоолошком врту, и у разред уфура она афектација од разредног старешине, са ево оволиким

И онда заврше једнога дана факултете, жене им подшишају косицу и обрију оно паперје од браде, а затим их сачекују иза кривине кредити. Јесте, кредити!

Стално се нешто буне! Затим њихова „сунца татина“ окаже поново неке друге беџеве и пусте косице, па опет Јово наново!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

(Улица.) АЛЕКСА, мало затим МИТА АЛЕКСА (држи једно писмо у руци): Добро, добро! Нека иде, како јој је воља, напред или натрашке, није ми стало.

Али кад од једнога изварам сто форинти, видим шта ми се пише, пак — испод жита. Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све покојне излечио.

На, сад пиј, притом чувај се сваког јела; пости, пости, докле болесник од глади не отегне папке. Затим ударим у водолечилиште: увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с њиме у воду; притом мора болесник

даме и отмјене фрајле не знају шта је посао, него спавају до девет сати; у полак десет донесе им штумадла фруштук; затим устану и даду се обући у неглиже. — О, татице, тај неглиже да видите!

(Одлази.) МАРКО и ЈЕЛИЦА (пратећи га, за њим). (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ВТОРО 1. МАРКО ступи, мало затим ЈЕЛИЦА МАРКО: Хм! То ми је врло чудно! да свашта зна, да је тако учтив, паметан... чудо заиста! (Јелици, која долази.

АЛЕКСА: Дакле, ја имам чест мај комплимент учинити. (Пође, но удари на Јелицу.) 5. ЈЕЛИЦА, мало затим МАРИЈА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕЛИЦА: Господин барон, једна девојка пита за Алексу Никића. АЛЕКСА: Пак шта се то мене тиче?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ррумени пожарр на небу горри, а мој се другарр с љеношћу борри! — Додаде затим, зловољан врло: „Јутрос ми нешто промукло грло.

“ Пропе се пламен у таму крова, обави вилу веселим крилом. Тишина затим завлада млином као да никог није ни било. Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје.

Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао. Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко. Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!

“ „Ко ли је ловац незнани био? — питају оба, од чуда неми, а затим у глас рекоше сложно: Да му се ноћас заседа спреми! Платиће рибе скупље од сребра, када му браћа наместе ребра!

„И ово носим са собом горе, да муње гасим и метеоре. Страдаће, богме, комети реп, ма како био кићен и леп!“ Затим деда, чича врашки, купи фењер кочијашки.

Чак би и прасе казало: — Губи се, смешно мазало!“ Ускоро ево вола, не збори баш ни речи, очурде само бечи, а затим слику лизну и мукну: „Памет јака, наоко — прави купус, на језик — комад џака! Пази ђавољег ђака!

меца, с крзненом јаком, отео Ђоки колаче с маком, капут, изнутра постављен куном, и јагње, споља обрасло вуном. Затим је иста вучина плава, у свом кожуху мрком, разбојник неки, несрећа права, трчећи зечјим трком, фрчући мачјим

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Прве речи које су ми долазиле записао сам истога часа у једној кафаници, на хартији купљеној у дуванџиници прекопута. Затим, не могуће одолети потреби да сачувам све што се јављало у мени а изгледало као да ће нестати одмах, писао сам на

— Боље је да узмете овај пут са стране. Ићи ћете благим нагибом између маслињака и винограда, све до куле. Затим можете сићи било којим степеницама низ улице. Пео сам се ипак улицама.

То је прво дете што чекају. — Зидате нешто? — Ја сам по занату зидар. — Имате посла? — Колико да се живи. Затим, тражим посла у свим селима на језеру. Иначе када маркиз дође на летовање има увек понешто да се поправи у замку.

— Доста. Тешко је газити по њој близу обале пошто је камењар. — Ево села, — рече жена. Сусрећемо прво једну, затим другу барку са рибарима који бацају мреже. — Добро вече. — Добро вече. — Како је? — Иде, иде!

Горе, са врха, за час још вири поцрнела црквена звонара која је на врх села, затим је апсолутна усамљеност. Корачам ивицом острвском, удишући дубоко мирис влаге, шуме и трава.

— О, оно је и уистину лепо. Само ја нисам са острва. Моја мати је била али се затим удала у Сарагоси. Ја само проводим лето код ујака и ујне. — Ваша ујна је из Сарагосе? — Да, то је јединствена ујна.

Гледам у апсолутну тамнину воде. Остајем тако десет или петнаест минута, када чујем јасан шум весала по језеру; затим чујем и гласове, неколико мушких гласова, али не чујем речи.

силовање, трпи, дрхће на танкој стабљици од упорнога рада што је у њему; од тога дрхћу и зелени листови изнад цвета. Затим пчела излеће, изгледа занесена, луда, јури право напред на нови бокор биља, у нови цвет.

„Тако бих волео једном да стварам, скупљајући оно што је најбоље у богатствима око мене, да прерадим то затим у једну јединствену хомогеност.

Видим да је неко ударио по штапу, да се даждевњак сигурно надао у бегство и да су се сви за њим залетели. Затим остаде само плавило воде, неба, и иреалност обала.

— Надам се. Једном, усред лета када се могу купати у језеру. Он оде и не сачекавши крај мога одговора. Затим сам у возу чуо неколико једновремених и укрштених разговора између путника.

Од станице до обале нисам срео никога познатог. Попио сам кафу у једној од две крчмице на пристаништу, затим изишао на онај моло што је на кољима.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату орни северњаци вредни и учтиви затим Словен у сопствени корак заплетен Монгол диже хорду какав промет и на ком нивоу!

им удара шамар преко шлема решен да погине за државу-курву и да независан дочека уништење туристи му ломе ребра затим кичму и све то дуго траје у ноћи без петла жена већ расплиће косе и вежба нарицање зна да остаје сама испод

књиге:) он је без памћења и опет одлази на посла земаљска ослоњен о јатаке многе сви слушају последње џефердаре затим новинаре како питају шта је то песник рекао о покољу?

Тек племе нам паде у ропство затим и наредба да се намештај поломи и да се наложи ватра за нас јер јагње од злата не гори не треба мене критиковати

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ (неспретно се извлачи): Дакле... да... ја сам већ јавио породици; сутра се отвара тестамент и одмах затим ви ћете бити ослобођени брига. ДАНИЦА: Па то ја, у оној радости, нисам ни казала тетки. АДВОКАТ: Реците јој!

Довиђења, дакле! (Полази.) ДАНИЦА (пратећи га): Довиђења! ПОЈАВА XИВ АГАТОН, СИМКА, затим САРКА АГАТОН (долази из своје собе, за њим Симка): Треба их све сабрати. СИМКА: Па да зађемо по собама.

САРКА: И будилник и служавник и све остало. АГАТОН: Јест, и све остало. Затим... ТРИФУН: Како, зар још! АГАТОН: Па још, него шта? ПРОКА (Трифуну): Пусти га молим те, да га чујемо.

ТРИФУН: Како, зар још! АГАТОН: Па још, него шта? ПРОКА (Трифуну): Пусти га молим те, да га чујемо. АГАТОН: Затим, мени би имали припасти и они дућани на Теразијама. СВИ: Уха!!!... АГАТОН: Није то све! ТАНАСИЈЕ: Па није, дабоме!

СВИ: Уха!!!... АГАТОН: Није то све! ТАНАСИЈЕ: Па није, дабоме! ПРОКА: Тај не уме да стане! АГАТОН: А затим и виноград са вилом на Топчидерском брду. СВИ: Уха! ТРИФУН: Како би било и акције Народне банке?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Отпратиће пролазника погледом, не дуго, а одмах затим окренуће леђа, па ће набити кабаницу, загледати се негде у даљину и тако ће сатима остати.

Видиш... јединица крене, па стане, онда опет хајд сто метара, затим стој три сата у месту. — А зашто? — А враг би га знао... Заглави се нешто напред, или таква му је ситуација...

Локомотива на улазу писну и композиција, састављена од вагона означених као класе, затим фургона, отворених вагона пуних народа захуктано улете у станицу и, не задржавајући се, продужи даље.

На вратима вагона појави се онај капетан. — Шта је ово? — капетан све одмери погледом и поче да нас пребројава. Затим се окрете онима који су стајали напољу: — Нека уђу још двадесет... И нико да ми није изишао из вагона!

Ето тако! Сад се луфтирај! И тако се сви разместисмо. Поред нас прохукта локомотива. Мало затим наиђе нова композиција и заустави се у станици. Опет се разлеже песма, чује се вика и ларма.

Капетан виче, стража их враћа. О наше вагоне с треском лупи локомотива и одмах затим крете, да нас прикачи за нову композицију. — Вози... терај! — падали су повици. — Јесте ли нас жељни?

Он се уозбиљи, а затим ме зачуђено запита: — А где си их оставио? — Где бих на друго место, него овде. — Погледасмо се, па ми наједном паде

Трубачи су се сакупљали. Један писну, као да проба трубу. Мало затим растегнуто одјекну повечерје... Уморан народ завлачио се у шаторе. Живост је замирала и логором овлада тишина.

Однекуда наиђе и командир. Батеријски наредник му изиђе на рапорт. Погледао нас је командир строго. Затим је опоменуо Крсту возара да намести право шајкачу, Петра нишанџију да закопча дугме на блузи, Јанкуља, онога што ми је

— Као да је хтео рећи: па би се све сручило на нашу главу. Нареднику су поигравали мускули на вилицама. Затим је потпоручник наредио да се изврши запрезање батерије. — Не сме да буде ларме, вике, сваки има ћутећи да врши посао!

Кони се узнемирили. Уто наиђе и командир на коњу. И опет команде, затим поздрављање, рапорти — онда поновни преглед. Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно.

Тек тада командир даде вољно. Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку „вољно“. Једва нам мало лакну. Сви скинули шајкаче и бришу зној.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују«. Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је

Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.

Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.

помисли Љубица. — Види се да је нису знали досад: ено још их учи како се то игра«. Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.

« — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, ОН одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.

Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити... Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.

Тако, тако је најбоље. Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку. Другог излаза нема. Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса,

— Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше. Није Бог дао свакому све дарове. Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.

Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану. А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац.

часовник и метну га на сто, извуче из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу. Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.

Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лепо распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.

Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама. Стојан истрча да отвори вратнице

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Живео сам ја, у Темишвару, и међу тадањим пролетерима. Прво сам играо у репрезентацији школа, затим у клубу гимнастичара Темишвара (ТТК), а најзад, почев од седмог разреда, у клубу железничара, металаца (Кинизси).

После би загрмео страшни бас‑баритон архимандрита Дошена. Затим би се зачула, кроз ноћ, команда мајора Драгојлова, који је окретао батаљон, као да је лепеза.

Поред ње упознао сам радничку Ријеку. Затим се био верио (а после и оженио и растао) са малом Вио, ћерком председника општине.

Скитао сам се после тога, до септембра, по Јадрану, а затим сам отишао матери, у Иланчу. Међутим, годинама, ја сам се стално враћао и туда пролазио и имам многа људска бића тамо,

Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир. Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема.

Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен. Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места. Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми.

Звезда Даница сја близу месеца. Море је сад магловито, стижемо у залив и пристајемо уз неке друге барке. Довикивање. Затим ругање и потсмех. Изгубљено је неколико хиљада динара. На нашем броду је ћутање.

Људи лепљиви од блата, мокри, прозебли, седе под једним фењером. Ја замишљам како то мора изгледати зими. Чекамо затим зору да одемо поново у Журково за нове мреже, као да ништа било није.

Наивну. Ја сам село упознао у детињству. У гостима код стрица, зеленаша, у Иланчи, на голубарнику. Затим сам упознао Иланчу, мало више, кад се мој отац, наследивши брата, повукао на село.

У академију је био дошао, из Сарајева, неки Пера В., па му се после није допало, па се вратио. Затим је распалио у новинама у Аустрији, не само по академији, него је пљуцкао и на Србију. А неки Д.

Ја сам то перо, затим, годинама носио забодено у моју луду главу. Приликом тог мог излета у Србију, док сам по Београду шетао, није ми ни

један батаљон који је требало да учествује у офанзиви на Србију, али је остао у блату и снегу Срема, у селу Кукујевци. Затим је лежао у барама код Раче, док није почела епидемија. Колера.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде окретати, загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му од одела висе само

Дечко мио Како је питом!... Тако лепо гледа...“ И све би затим уздахнуле тио Што њима таку Бог лепоту не да... Ал од то доба због доброте њине, Што нису биле од зависти

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ево како он даље прича. Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом, својом земљакињом.

— Тако, брате! — узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, — додаде затим — сад мало личи на обична човека, а онако ми узбунио цео град, упао као какво чудовиште...

примао сам честитања од најотменијих грађана; а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и затим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа нај отменији грађани.

Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а затим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.

Ја сам га тешио због такве страшне неправде која се чини према њему. Затим сам разговарао са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само

село има привредно надлештво од пет чиновника, од којих је најстарији управник економије и привреде села тога и тога. Затим, у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, и над свима су покрајински економи, има их

— Врло добро! — рече он с поузданошћу, па одмах затим додаде: — Главна је ствар буџет добро израдити, па све иде лако. — Колико је милиона годишње буџет ваше земље?

— Зваћу их малочас, нека причекају — рече момку, а затим се обрати мени: — Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два-три дана, да ми чисто глава бучи.

тачке дода код „дивље” још и реч „одвратне”. Затим овластише управу да у име збора потпише резолуцију, и збор се разиђе у највећем реду.

Увече је, опет, настало веселе у граду, а затим миран, тих и спокојан сан мирољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.

Слава им!' Ово имају изговорити сви војници и старешине одједном; али ће се изговарати побожним, скрушеним гласом. Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно

” Истим начином долази објашњење и речи „нужно”, и долазе до истог закључка. Затим су прешли на ред речи уопште, па посебно, на ред речи у акту директорову, и ту учинили стручне замерке.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и

али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш...

Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо

Он се трже. »Та шта, — рече у себи, — обична путничка кола.... И то с друге стране«... затим поћута: »А што сам баш помислио с друге стране... Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...

А мука у грудима мори и гњави, и да овако траја дуго — полудео би. Али мало затим, кад то стање достиже врхунац, наста, природно је, реакција, и њему би лакше.

Голанфер је то рекао од шале, али се врло зачуди, кад му господин Мојсило нареди: — Па причекај, ето ме. Мало затим појави се на капији, уседе у кола и, као човек за којим јури страшна несрећа, а он нема више никаква излаза до

Сви претрнусмо... Плану пушка, куршум фијукну, а Љубиша још брже потрча, те стиже до ограде. Затим поче, за клањајући се за врљике, да му се привлачи.

— А онај нам побеже... Деспић — рече капетан и прекорно погледа оне, који су га, без сумње, пропустили. Затим се окрете Љубиши: — Сутра дођи с кметом, да примиш сто дуката.

немачки градови Хамбург, Бремен... Даље... Хабзбурговци... знам... Рудолф... чешки Отокар... војводство Аустрија... Затим: Швајцарска... Албрехт... Геслер... Тел...« Други се попео на клупу, па декламује Цицерона: »Докле ћеш, о Катилина...

Један отрча на крај вароши, да каже Петру ковачу да не клепа данас мотике. Одмах затим појавише се сва три сеоска писара на коњима. Одоше у срез на разне стране.

— Није, није, није... знамо ми, — прекидају нас наше верне Ксантипе, па затим пусте читаву грмљаву прекора и јадања. А ми, грешни, не одликујући се Сократовим стрпљењем, ручамо на врат на нос, па

поче говор о киши, па се, пошто о томе проговорисмо, сагласисмо да би добро било, кад би ноћас Бог дао добар пљусак. Затим се ућутасмо и кашљуцнусмо сви по неколико пута, па да се не би и даље ћутало, чича Ђорђе каже: — Е ја.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

После како хоће. ПАВКА (одлазећи): То ти да јој кажеш, не слуша она више мене! (Оде.) ВИИИ ЈЕВРЕМ, затим ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (вади из џепа новине, развија их и седа да их прочита). ИВКОВИЋ: Добар дан! ЈЕВРЕМ: Гле, ти си?

СРЕТА: Како да пробаш? ЈЕВРЕМ: Чекај да видиш. (Погледа најпре на врата леве собе и затвори их, завири затим кроз кључаоницу Ивковићеве собе, а затим куца на врата.) Данице, Данице! (Гунђа сам за себе.) Гледај ти, молим те, ње!

(Погледа најпре на врата леве собе и затвори их, завири затим кроз кључаоницу Ивковићеве собе, а затим куца на врата.) Данице, Данице! (Гунђа сам за себе.) Гледај ти, молим те, ње!

Кад добије реч, осети да му је заиграло срце и преплаши се; затим се прибере, па се свечано диже искашљује се и заузима говорнички став): Поштована господо, народни представници ове

(Откључава полако врата, обзире се и шапће.) Он може написати и други. (Улази у Ивковићеву собу, а мало затим враћа се радостан, са говором у руци, заборављајући да затвори врата за собом. Кад уђе у собу, развија и разгледа.

Драги грађани и наши бирачи! (Ушепртља се и тура руку у леви џеп где напипа црвене плакате; тура затим у десни џеп и напипа Ивковићев говор.

ИВКОВИЋ (разматра цедуљицу, објашњава се нешто са тим грађанином, узима затим шешир и заједно одлазе). СРЕТА: Па откуд код тебе? ЈЕВРЕМ: Па тако, измешало се.

Он прилази узбуђено прозору, бришући се од зноја.) ИВКОВИЋ (прилази своме прозору). НАРОД (споља): Живео! (Затим се чује појединачно.) Пст! Мир! Чујмо! Чујмо! ГОВОРНИК (споља): Драги брате и изабраниче народни!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе. Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно! Грозно!

Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.

Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге: Како су нас васпитали, Шта да се ради?

Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права. Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу,

« — Нијесам, господине, а кам’ да јесам! Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.

Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини. Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја,

оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па

Нит’ је волим, нит’ је мрзим. Онако, знаш како! Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту: Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији,

Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге. Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у

оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. Затим повади и повеша своје хаљине. С њима је брже био готов него с књигама.

Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се. Затим се даде у неке његове мисли. Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.

Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? — Па чича Милисав, онај Пајић. — А... како свет, народ, грађани, слажу ли се?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

не допиру ни роса, ни слана, И ко што се, пред починак, помоли домаћин куће, Пред спавање и он са собом процвркуће, Затим се проврпољи, да се боље намести, И истог часа заспи, сто посто чисте савести.

— Сунце, гле, разбацује коруге од лимуна, И то је оно што људи после пурпуром зову. Кроз ваздух, затим, почну да лете птице. Подбочена о лактове, спава железничка рампа.

ОЛУЈА Између облака отворен шестар Опцрта круг, и непогоду Објави трави. Затим ветар Узбурка крошњу, а крошња воду; Заиграше коленца — голи честар — И заврте се клип у своду.

Слика затим утрну; но ја сам дуго Мислио на нешто нејасно, другачије, и друго. ЗВЕЗДЕ Звезде — на небу брадавице Болују

Пет минута, да опробам: нек ме скину одмах затим! Пет минута понижења у животу да наплатим... Да предузмем неке мере по свом ћефу и укусу, Једну гозбу да приредим,

Продаћу мртвачки покров, нов У наступу лудости, у очају, И настанићу се у Рожају Да мало испробам ваздух њихов! Затим ћу набавити калашњиков, Укопаћу се у дубок ров И сваког ко наиђе друмом главним Са земљом ћу истог часа да сравним!

Догодило се да први разред ниже гимназије завршим на Бановом Брду, и да се онда вратим у село; затим сам, три године, свакодневно пешачио по четрнаест километара, до школе у Љигу, и натраг.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Тако је било неоспорно утврђено место где се расплођавају све јегуље што долазе из слатких вода Европе, а убрзо затим је нађено, и то опет ту у близини, и плодиште јегуља што долазе са западних обала Америке.

Бродски лекар морао је, тешко болестан, напустити експедицију и вратити се у Данску, где је убрзо затим и умро. Самом Шмиту ти су, готово надчовечански напори такође навукли болест, која му је убрзала смрт.

Она се на једноме месту сужава, затим се проширује у равну кружну долину, чија је средина сам мочвар, обрастао трском и другим барским растињем.

Ту је већ први додир одрасле јегуље са морем. Затим долази само ушће; ту је већ и море у које тада јегуља улази као у нову средину у којој јој из основе треба мењати цео

време њиховог путовања ка плодишту, најпре се открило да јегуље из египатских слатких вода пролазе поред острва Кипра. Затим су оне хватане код Месине, а у самоме океану нађени су остаци јегуља у цревима грабљивих морских риба. Године 1893.

Мрежа се са брода спусти право наниже у воду до дубине до које се хоће, па се затим машински извлачи навише док се не извуче из воде.

океан године 1868—1869, са бродовима »Цорwин« и »Бибб«, учествовали су од страних научника Агасиц и Пурталес. Затим је 1872. године изаслата једна опет америчка експедиција са бродом »Хаѕѕлер«, са којом је и тога пута ишао Агасиц.

Тако је, на пример, француски поларни испитивач доктор Шарко, најпре 1903—1905. године са бродом »Ле Фганçаиѕ« а затим године 1909—1910. са бродом »Поурqуоі паѕ?

острво, били су бесно нападнути од подивљалих бикова од којих су убили неколико комада за обнову свеже хране на броду. Затим је ту, 1903.

Она је вршила испитивања најпре у Бискајском заливу, па затим у водама око Азорских острва и на океанској пучини којом пролази та моћна струја.

године продужио ранија проучавања морских дубина, овога пута најпре по Средоземном мору, а затим, године 1894. по Атлантском океану, почевши од Марока и продужујући у правцу севера. Године 1895—1896.

Данас се то више не дешава, једно стога што се тешкоће и опасност добро познају, а затим и стога што се иоле јачи парни или моторни брод може отуда извући својом властитом снагом, а напослетку и стога што би

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Безбројна су уста рекла да те љубе, И умукла затим, да никада више Не прозборе речи ни нежне ни грубе, Јер теби речена реч — све друге брише!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила. И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини,

Она га узе за руку, али не као свакада, за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост. Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука

По читав сат губи се, ништа не зна за себе. А затим тешко, дуго, једва се повраћа. Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са

Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.

Бар да се зна! Нека се види да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала. Затим, по обичају, и поред тога, почеше у по таји разна причања, оговарања.

стајала и чекала, брзо Софки до несе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге. Затим пође испред Софке да јој отвори врата. Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.

Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци. Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још

злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и блешти. Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!

да јој помажу у „дворењу“ које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.

Софка би се дизала. С муком би распремала постељу. Затим би узимала мужа к себи, јер није хтала да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела

Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут. Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан,

Софка их поче као увек грдити. Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Прво снаге, воље, полета, весеља, Затим наде, вере, љубави, обмâна, И најзад другова, старих пријатеља, Нестаје к’о магле зором летњег дана.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Момче извади из вреће неколико леденица и јатагана, па све то метну у гомилу преда се. Затим извади са дна неки замотуљак у сукненој крпи и тресну њом о ледину, да чују другови како унутри звечи.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

КАЗИВАЊА Стихована казивања јављају се у неколико основних видова: као творевине одраслих, у првом реду за децу; затим као нека врста дечјих стационираних остварења, — наслеђених од претходних дечјих генерација и, најзад, као говорне

Пастир се на то вратио кући, брзо затим умро, а кућа му је већ два пута била пуста. СРЕБРНИ ЦАР У Кучајни се од памтивека копа руда...

Не знајући ко је, поп љутито одговори да му се у посао не меша. Одмах затим гумно са стоговима, вршајем, коњима и попом потоне, а појави се вода.

(Затим погледа у своју звезду и рекне): Јалдузлице, по богу сестрице (остави нож), ди ми Мују најдеш, да га снајдеш, ди га ст

(Затим се прихвати за земљу и говори): Црна земљо, по богу мајко! Ова се басма не примила ни мене, ни тебе, ни башче грађене,

Кад отпевају и последњи стих, онда једна другу пољубе као да сишу мед; затим се промене и отидну на суседно место, па опет наставе игру и певање.

звјездоју учахусја: тебје клањатисја солнцу правди, и тебје вједјети с висоти востока, господи, слава тебје“; а затим у кућу уђу вертепаши — цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор, — сви обучени у стихаре преко којих је појас, с

Тек кад је рекао да је зоб, воденичар одобрава: ’Ајде потерај, може. Затим воденичар пита: А на чему тераш? Онај одговара да тера на коњу, на што ће воденичар: Е, не може, и тек кад је рекао да

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Потом преда царској кћери јабуке па оде. Мало време затим прође, а ала почне сваки дан горе излазити, те је сваки дан јела по једну девојку коју су јој морали из града слати

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

На сваком почетку, на „Приђите, поклонимо се“, по три метанија. И затим, када се оконча псалам и каже „Алилуја“ по три метанија.

7, 37) „са источника живота мога“ (Откр. 21, б) и који је затим рекао: „Ко љуби оца и матер више од мене, није ме достојан.

И узмите образ мој на се, јер иго моје је добро и бреме моје је лако.“ (Мт. 11, 28-29) И затим, величајући смерне духом, обећа им да ће видети лице његово, а гладним и жедним обећа насићење, а уплаканим обећа

“ (І Кор. 2, 9) „Јер тамо желе и анђели завирити“, (І Кор. 1, 12) и затим рече: „Није слава света овог слична слави будућег века“. (ІІ Кор.

А приложисмо књиге, такође и свете сасуде и божаствене иконе, а усто и свете ризе и завесе, и свукуда сваку красоту, и затим братији за телесну потребу што је могуће, о чему ако хоћете најјасније сазнати можете у хрисовуљама погледати.

“ А ви одговарате: „Бог нека те спасе, часни оче!“ И затим ви њему са умиљењем кажете: „Моли се и ти за нас, оче свети, да се избавимо од страсти и саблазни злога!

“ И затим ви њему са умиљењем кажете: „Моли се и ти за нас, оче свети, да се избавимо од страсти и саблазни злога!“ Затим се игуман моли и говори: „Бог молитвама светих отаца наших нека вас спасе!

(Јн. б, 56) И затим: „Ако не једете тело моје и не пијете крв моју, немате живота у себи“. (Јн. б, 53) И божаствени апостол јавља: „Ко се

Јер рече Лествичник: „Ране које се откривају, не иду на лошије“. И затим: „Душа која разуме исповест, држи се ње као уздом да не греши“. Тако је веома корисно откривање својих грехова.

од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претечеве или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и затим осим среде и петка, нека вам је разрешено да једете хоботнице и два варива са уљем, а вино великим красовољем.

погледај с небеса и види“, и „Сада“, Богородичан глас шести ишти у октоиху; „Јединочедни и јединосушни Оцу својему“, затим „Господе, помилуј“ тридесет пута, и поклонивши му се три пута до земље пред светом трпезом, и узевши отуд овај типик и

ГЛАВА 14 О томе како треба економа постављати Како ћете затим када економа желите поставити? Ти, игумане, и сва братија изаберите по врлини вашој подобног и у економство поставите.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Боље да спава, него да чапљезга! ЦМИЉА (пришла вратима, отворила их, слуша. Затим их затвара): Чујеш ли овога напољу, молим те! ИКОНИЈА: Баш ме занима докле ће!

Он мало размишља и гледа куда ће, а затим обилази око кафане. Кад изађе са сцене, враћају се Танаско и Манојло.) ТАНАСКО: Госкапетане, чини ми се...

Бразлетна? (У великом страху појури напоље. Излазећи, судари се са Вилотијевићем. Он је згрануто погледа, а затим, као да прати двојицу невидљивих војника, прилази столу и смешта своје „госте”.) ИКОНИЈА: Шта би, лудаји?

Наставићемо детаљно у станици! (Анђелко збуњено устаје, као да ће поћи са Иследником. Затим се нагло отргне, гурне столицу Иследнику под ноге, и појури према вратима. Иследник, кад се прибере, за њим.

ЦМИЉА: Откуд знам! ИКОНИЈА: Како иако истрча соном ногом? (Споља, нагло, шкрипа кочница, тресак, затим тишина. Све три жене стоје као скамењене. Тетурајући се од шока, у кафану се враћа Иследник.

МИЛЕ: Шта је сад? ИКОНИЈА: Погледај! (Сви гледају у правцу у коме је показала Иконија. Запрепашћени. Тишина. Затим, с лисицама на рукама, улази Госпава, праћена Иследником.) ГОСПАВА: Друже! Откључајте ми ове руке, кумим вас Богом!

(Излазе. Танаско је заборавио пушку наслоњену на Анђелков гроб. Просјак полако устаје, сумануто се креће по сцени. Затим говори, окренут према страни на коју су отишли Манојло и Танаско.) ПРОСЈАК: Шта ми кажете — ране вам једини докази!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

и чашом, намешта је до Васке, да јој је што ближе устима, да се не мора ни подизати него да се лежећи може служити; затим се измакне, чекајући заповести). ВАСКА (окрене се лењо, окуша јело): Оди, једи и Ти. МЛАДЕН А, ја не могу.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Смири се и с Јеротејем љубов и друштво учини; и затим преживили су други[х] равно 15 година у крајњем пријатељству. Месец дана пре него ја дођем у Смирну, престави се

Мој камарада поп Антим Атинејац био је мирски свештеник, но младом умре му супруга. Ови човек, да се није на науку затим дао, без сумњенија не би живио.

дајући му испочетка малене лекције, а кад детешце добије вкус, научи у два-три месеца око пет или шест листа наизуст; затим обикне, буде му много лакше и само ми почне искати повеће лекције, свако вече фалећи се зету, сестрами и матери шта га

Они би се чинили као да му не верују, а он би им нама[х] наизуст очитао, затим би им толковао и које су части слова и сложеније расказивао.

) Или је, зар, његова сладчајша небесна душа предвидила да ће се то дело на 20 година затим штампи и вечном воспоминанију предавати?

Павлу, предавати им француски и [и]талијански за годину, обештавајући ми за то да ће ме на годину, или најдаље на две затим, с њима заједно о својем трошку у Гер|манију у којуни буд университет послати, а потом и пут један у Францију,

Тада сам весма жалио на архиепископа; но, на неколико месеци затим познао сам да је много боље учинио не исполнивши обештаније, ибо будући наумио скоро преставити се, да нас је послао

Мирис такових плода и цвећа да би чисто помислио ко даје у рају. У почетку јунија дошао сам овде; пети дан затим дођу гласови да у Цариграду куга мори. „Иди га сад у Цариград”, помислим у себи.

Насмеје се он на мој одговор и тако проведемо то после подне најпре с тејом, а затим с пончом, разговарајући се о Грецији и о њејзиним прикљученијам.

И тако би се проводило време до обеда, то јест до два часа по полудне. Затим, до саме вечере, господин Ливи, кад не би куд за делом својим изишао, би ме учио.

И једва и[х] дочекам. На неколико недеља затим дође из Харвича госпође Ливи сестра, мистрис Телар, и брат њејзин, Мг. Кôк, на посештеније.

баш као Омиров витез од Сцигје утекао, а упао у Харивду, то јест да сам се једва страсти путовања избавио и нама[х] затим у недуг среброљубија запао, и да сам у овом послу прави отац Маук, којега нос не би тако сврбио да му вино није мило

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сви поустајаше и поскидаше капе. Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња! То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма! Момак изађе, а за њим и Бакоња.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

плавет (И загонетку птица успут решим) Па да се пред сан туробно насмешим Што сам кроз живот прошао ко авет. Затим: да слушам ветар и шум капи И задње сунце испратим кроз рачву Док мој дах тихо нестаје и хлапи...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Најпре би Вукашин њему до ситница полагао рачун о свом животу у вароши и о школи, а затим би он њега обавештавао о догађајима и променама у домаћинству и селу. Од његовог даха замагли се прозор.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Стражари су будно мотрили на сваки његов корак. Некако је, ипак, успео да увреба тренутак њихове непажње, и побегне. Затим је данима путовао не марећи ни за глад ни за жеђ, све док није стигао до куле у којој је везла заточена девојка.

Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис, а затим и он ишчезе. ТАТАГИНА ДЕЦА На самом окрајку града, тамо где улице прелазе у њиве, па у светлу дубину неба, у

Све зарађено делио је невољницима и просјацима, а затим одлазио на реку. Ту су га виђали како помаже рибарима, а као зараду узима рибљу младунчад и враћа је у воду.

— Па, и нећеш! будеш ли седео и плакао, заиста нећеш! — Из воде је искакало малено јато риба, и смејало му се. Затим се једна риба издвоји, доплива до дечака и рече: — Пењи ми се на леђа! Једном си ти мени помогао вративши ме у воду.

— невидљиву за друге, опази Златоусти у куту собе Рибљу Главу. Затим, уместо ње виде звезду, па Сребрну ружу, поново Рибљу Главу, и схвати: то се она из једног у други облик прелива, и

С куповином је било још мучније: уместо шећера куповао је праћке и стакленце, а затим се правдао: — Украли су ми новац. Нисам могао ништа да купим. — Који је ђаво ушао у њега?

Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице. Затим су се дани, као таласи, сустизали, пролећа се претапала у лета, лета у јесени, и зиме.

— Шта је ово? — подскочи старац од чуда, не верујући, и испусти орах сав од жеженог сребра саздан. Затим протрља очи, али орах је и даље био ту. Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ?

— Па, наравно! — осмехну им се, мада нису биле теже од пене. — Видите колико вас је! — талас се окрете лево, затим десно. Каква дивота! Какав сјај!

Талас се осмехну и поклони коралној грани мислећи да је цвет, затим намигну браћи таласима, па с поштовањем поздрави сунце: — Добар дан, Златна рибо! Али Сунце му поздрав не узврати.

Узалуд су га затим зрнца песка тешила. Узалуд му рибице чешкале леђа. Талас је ћутао не мичући се с места. — Остаћу овде до краја света,

— зарицао се. — Ни погледати је нећу... Али, чим први зрак сунца паде на стену — он задрхта и пође ка обали. Затим се склупча крај њених ногу и прошапута: — Буди моја невеста!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Као и увек, Пашић се и сада прво заклања ћутањем, затим се, вероватно, опомене свог искуства са другим једним Обреновићем, унуком овога Господара, одмахне руком, можда каже а

За њега, тада, смрт као да и није постојала: била је нешто што је, за тај час, одређено другима. Затим је рат, Кочина крајина, прошао а дошле су године када је ваљало радити земљу, рађати деду и чекати под небесима.

Него да те испратим до пола пута, па иди у Београд! Остало је записано и то да је, уистину, испратио тог побратима, затим му запалио хан па отишао на Авалу.

И Стојан се осмехне па захвати из ћупа добру прегршт златника, затрпа их у бразду а ћуп сакрије. Затим пробуди Петра и каже му да је време смени.

Сцена је, дакле, позната. Оно што се затим догађа мање је познато: противнику који му се приближава Стојан, јунак на гласу, одједном се причињава као неко кога

се у Мачву и мрва наде је засветлела у њему: позивао је људе а они цy це одазивали; опет су били спремни да гину. Затим, добио је и другу вест: у прву недељу која долази, чекају га мачвански кметови, на месту званом Прудине, на договор.

маја 1798. године, по подне, београдски кајмакам Осман-паша примио, на потпис, осам хапшеника из Аустрије који су затим, без тешкоћа, спроведени у Кулу Небојшу.

Онда је почела та прича, врло стара и врло нова. Око подне, прво су се узнемириле пчеле, затим птице па се над Рудником, са дна ведрог неба, појавио црн облачак који је с лудом брзином растао у облак а тај облак у

дотрајавање дуго трајало: млади и сиромашни Анастасијевић постепено се претварао у старијег и богатог Капетан-Мишу а затим у остарелог и пребогатог Мајор-Мишу који ће, готово век после Кочине крајине, 1885, у дубокој старости умрети у свом

улица која наставља, до обале, Улицу Седмог јула), али и из неке празнине што је претила свима, са отворених небеса. Затим би осуђеник закорачио у само средиште раскршћа, на место смрти обележено каменом и стао, од мах истурене главе а она

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља мрачног, к'о узвик гњевнога Крона. И затим тише и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, к'о уздах невине

хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми, Све догод не би довршио чича... Затим би отац, ведар к'о сјај дана, Узео гусле у жилаве руке, И гласно поч'о, уз гањиве звуке, Лијепу пјесму Страхињића Бана.

Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име... И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...

А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји к'о бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног

Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога Пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

је дух божанствен у тој снази, И да му тело тек достојно служи, Плодно и само, - јер његови трази Духу су врело... Затим: како кружи Кроз васиону целу исто биће, И како све се у њ стапа и слива, И сви познамо његово откриће У часу кад од

Сад је носе...“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола. И тад к'о дуси јурити узесмо, Преко мостова, брда, и долина, У дивљем трку..

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Нађох Универзитет запоседнут непријатељском војском, мени неприступачан. Упутих се затим у Бранкову улицу да видим шта се догодило са зградом претседништва наше Академије Наука.

нам прича у својој „Илијади“ ово: „Најприје начини Земљу, небеса начини, море, и Сунце неуморно и Месец начини пуни, Затим звијезде све по небесима просуте цјелим, Снажног Оријона, Плејаде и к томе Хијаде, Медвједа, ког још зову и Кола, који

Питагорини ученици се подигоше са својих седишта, а он подиже десницу у знак поздрава Сунцу које се рађало. Сви затим падоше ничице земљи, а када се дигоше, предадоше се побожном ћутању.

Ту предадох вратару писмо које сам са собом носио. Затим морадох чекати док ме не пусте унутра. Дотле имадох времена да изблиза посмотрим ту капију и да се обазрем око себе.

“ „Не берите бриге, децо моја жутокљуна!“, одговори им он, „цену за ту рибу уплешћу дуплом кредом у рачун“. Затим се обрати опет Грилусу, па му рече: „Реци нам сада, милостиви господару, шта би желео да купиш од ових риба, овде на

“ Његови пратиоци ударише толико о врата, да се цела тараба затресе, али одмах затим отскочише, као опарени, од плота.

уведе Хипократа у свој дом, послужи га усољеним рибама, маслинкама, овчијим сиром, сувим смоквама, орасима и медом. Затим донесе бистре, хладне воде из потока који је текао баш на граници његовог имања.

“ „Пропутовао сам га од једног краја до другог, пре но што се Египат отцепи од њега. Обиђох затим скоро све вароши обала Средоземног Мора.

Одмах затим наш младић крену из пристаништа и пође журним кораком ка мети свога пута. Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освеж

Виде затим оружане борце са својим возачем на бојним двоколицама, чопоре и стада стоке, вођене, као хекатомба, на жртвеник, па

„Не брини се, брајко“, рече му један од другова, „живот ће ти, сам од себе, припремити кључало купатило, а затим те полевати леденом водом, док се не рашчвариш као попара“.

После смрти Платонове Аристотелес оде у Атарнеус, а затим у Митилене. Ту доби од Филипа, који се у међувремену попео на краљевски престо Македоније, писмо у којем му овај

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— И вечерас ти то исто понављам. Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од здравља и било добродушно

— у том тренутку то ми је било најпријатније размишљање — кад чух кораке и неразумљиво неко гунђање у ходнику, а одмах затим појави се кондуктер са једним сањивим господином који је нешто мрмљао и као претио.

Међутим, мој друг, свакако постиђен и увређен, дуну у свећу тако јак о да је обори, али одмах затим она прилика што нас је пронашла кресну палидрвце па упали другу.

Морате се у овоме са мном потпуно сложити. И морате нам, најзад, прићи. Суморни студент, најпре одмерено, затим све живље и ватреније одговори ово: — Госпођице, ја сам вам рекао већ да ме још не можете тако ословљавати.

А после, сваки оде на своју страну, сем кума коме воз беше умакао Док се негде бавио. Ох, а неколико тренутака затим, кад сам се нашао сам у купеу воза који ме је носио за Београд, сећам се како сам био утучен.

временом угазили шетајући се горе-доле. Затим, кад ми се и то досади, приђох опрезно прозорчету Николине земунице и угледах га опруженог на пољском кревету,

трговину да јој купи дугачке свилене чарапе, јер је то за њега највећа драж кад помисли да ће их она исто вече навући. Затим да верујем, као он, да су савезнички политичари генијални.

нади ваљда да ће га свеж ваздух колико-толико окрепити, замоли да отворим мало окно прозора који се сам био заклопио. Затим се диже са столице, извини ми се па се баци свом тежином на свој лабаво учвршћен пољски кревет који је шкрипао.

Ја га загрлих и плаках заједно с њим, али одмах затим он се прибра и стаде ме умиривати: — Ево — пружајући ми једну дописну карту коју узе са стола. — Читај ово.

А затим, сећам се како није било питања у коме се ми, у то време, не би сложили. Једном речи, ми смо били једно осећање, једна

А после, уместо раја и цвећа стизала је наизменично болест њена, Бобина, моја. Затим неспоразуми, љубомора, разочарења.

стао пузати уз јаругу ка коси, позади које се налазио батаљон и штаб и превијалиште, најпре чух опаљење, па хујања, а затим фијук и страшан тресак гранате која експлодира у мојој непосредној близини.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

разговара с вратаром, можда му препоручује некога свога — вратар је највиши до кога његова препорука може да допре. Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио.

Успут, повремено је извлачио из папуче десну ногу и чешкао се ноктом палца по лијевом листу. Затим, неким линиментом из тубе (нагао откос тропског миомириса заситио је топлу полутаму) дуго је трљао кољено (фаза

У томе је њихов идеализам: створили су најприје нека бестјелесна божанства, да би затим од њих направили материјалне фетише и идоле, читав један свијет табу-предмета.

Чујем промицање тапкавих женских корачића по ходнику, куцање на сусједним вратима; затим слиједи оно посјетилачко нарочито дискретно-обазриво отварање и провиривање кроз одшкринута врата милим очицама.

Наравно, осим ако се забуни, јер и то бива. Најприје ће се, сабласно полако и нечујно, спустити квака, затим ће се кроз процјеп помолити румено насмијешено лице какве обртничке супруге.

То је било као звонце пред обредни опход: ускоро ће се зачути из дједове собе громко пушачко искашљавање, а мало затим његови тешки кораци, под којима ће шкрипутати даске пода у ходнику, Појавио би се малко набухла лица и закрвављених

— Што радиш, Анка? — Ево чистим рибу за вечеру. — Чисти, Анка, чисти! Положила би затим руку на раме старој слијепој Лукрици, која је сједила на шкрињи у углу кухиње. — Како је, моја Лукрице? — Добро.

Круг се сужује и сужује, а затим — ништа. Једино велико, безмјерно ништа. Као и оно које је било прије почетка... Само, питам се: какво ништа? Какво?

Оно ми се сад причиња као предјел вјечито обасјан сунцем. Затим долази пут кроз неку другу, сјеновиту алеју, која бива све гушћа, све сумрачнија, и напокон се претвара у мрачни,

Помирио сам се: можда ипак има нешто занимњиво, нешто поучно у томе: упознати ту врсту човјека. Затим сам узео другу књигу истог писца, али с темом из сасвим друге земље: из уљуђене, старе, ако ћете и престарјеле средине.

безуспјешни: дјеца би само пренијела своје испитивачке погледе и своја отворена уста са жена на мушкарце, да их час затим, с одмореном радозналошћу, опет врате на жене.

А затим је дошло вуцарење по мирним послијеподневним кафаницама, по опскурним свратиштима, и дуге, ником повјерене, ни самој се

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. — Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак.

Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа. Станка је и Јовицу

У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: — Ево ме, Перо, сад ћу. Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка. То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.

Одмах затим пођоше сви к општинској судници. Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе,

« Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо — Излази!

Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу.

Полако, тресући руком, одговори на куцање. Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен. Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. Прозор се лагано и опрезно отвори.

Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају. Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају.

Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... Затим узе оружје, те раздели свој тројици.

Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак. Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и

— викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. — Зар не знаш шта хоће оваки гости ! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи! Седи доле! — и замахну ножем. У кући се разлеже страховито врискање.

Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. — Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ја опет овуда пређем, сигурно ћу наићи само на ваше кости. Затим се окрене и пође својим путем даље. Идући тако, нађе на једној пољани троје деце где се међу собом свађају, па им

Идући тако, дође до оно троје деце што су се били окаменили, затим дође и до девојака, па види да су и ове давно преминуле, и свугде где год је пролазио, нигде није могао ни села ни

Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету. Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од, жеђи; дај ми још једну чашу воде.

Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак па је домлати. Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никад више град није био. Сељак се после тога опет обогати.

Тада он рече: — Али пустите ме, можда ћу га ја излијечити. Затим га пусте пред царева сина. Како малар к њему уђе, помоли му одмах слику ђевојчину.

Кад замало, помоли се један враг на врата па провири и отиде. Затим се зачу велика грмљавина и штропот, ланци звече, лајтови се ваљају, каце лупају, ватра се кроз под просипље, —

и види испод ње где у једном великом казану кључа вода, и у њој се кувају људске главе, а орлови их одозго чупају. Затим, прешавши преко ћуприје, дође у једно сало, и пролазећи кроза њ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди

Прид дидом земљана здила пуна вруће крви, па то дида пије и затим нике мијурове пушта у витар, с којим се разлете на све стране.

А деди дошао они дан, па почео плакати и не престаде за два сахата; а затим почне се смијати и не сврши за четири сахата.

“ Отолен одем. Кад је било вече, сједох за софру и вечерах, а затим легох спавати. Кад је било у нека доба ноћи, она устане па ме жицне шилом у бедру да види спавам ли.

Ја бол шила претрпих без јека; учинио сам се као да баш тврдо спавам. Затим она устане, отвори собна врата па пође. Ја се полако дигнем и пођем за њом све узастопице, да ме она и не примијети.

“ Затим се отац са мном алали и издахне. Однесемо га у мезар и закопамо. Бијаше ми га жао па плаках; а кад огледам око себе, уг

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Није још дуго — доћи ће и оно, Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео И много света. Удараће звоно. И ја ћу затим иструнути цео.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Одмах затим линије постају светлије и цео простор бива посут тачкицама трептећег светла. Слика се полако креће кроз видно поље и

из њега извуче ваздух, а други остави отворен, уследиће стална ротација цилиндра, бар сам ја тако претпостављао. Затим сам конструисао такав модел од дрвета, саставио га веома пажљиво и када сам пумпом извукао ваздух из једног његовог

Та чињеница ме је болно погодила и поднео сам оставку. Одмах затим обратили су ми се неки пословни људи с предлогом да се под мојим именом оснује компанија за израду лучних лампи, што

сам био слободан, без икаквих других награда, осим лепо исписане потврде о власништву деонице, хипотетичке вредности. Затим је наступио период борбе у новој средини којој нисам био вичан, али је на крају уследио успех и априла 1887.

осећао сам то као нарочит и неописив бол, који сам у потрази за бољим именом оквалификовао као “ космички “ а убрзо затим редовно се догађало да су они који су наносили бол, лоше пролазили.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Сваки дечко имао је брицу, нож са дугом дрвеном дршком. Тај нож би се забадао дубоко у земљу, затим би се ударањем по његовој дршци производио звук, а дечаци су, лежећи на земљи.

звукова и светлосних порука, што је у нама изазивало осећање да нас и наше крдо чува нека божанска сила, а затим реалног, земаљског света, када би излазеће сунце раздвојило непријатељске тајанствене силе ноћи од пријатељске

Продао сам књиге, сат, одећу, затим жути кожух и црну шубару да бих дошао до потребне своте новаца. На пут сам пошао са једним оделом на себи, неколико

Недељом пре подне, када сам имао више времена, скидао сам и чистио узде, а затим сам их опет стављао на мазгу и не бих их дирао читаву следећу седмицу.

наставила је да ме учи енглески, али ми је при томе причала многе приче из ране америчке историје, које сам ја затим понављао. У тим причама значајна места су заузимали Џејмстаун, Саут Ст. Мери ујужном Мериленду и Виргинија.

Моја победа је била брза и потпуна, а моји другови су ме затим носили у тријумфу у Фрицов салон, у близини Колеџа, где су дизали чаше у част ”Михајла Србина”.

Приметио је да моја документа тачно одговарају мом изгледу и понашању, а затим брзо додао да је тиме мислио да ми направи комплимент. Упитао ме је како ми се свиђају Идвор и Мађарска.

о независности рекао сам - и ја сам пренео ту поруку људима овде који су желели да нешто сазнају о Америци. Затим сам додао да је у време своје посете Америци, Кошут истицао природна права угарског народа и негирао божанска права

Приметио је да моја документа тачно одговарају мом изгледу и понашању, а затим брзо додао да је тиме мислио да ми направи комплимент. Упитао ме је како ми се свиђају Идвор и Мађарска.

о независности рекао сам - и ја сам пренео ту поруку људима овде који су желели да нешто сазнају о Америци. Затим сам додао да је у време своје посете Америци, Кошут истицао природна права угарског народа и негирао божанска права

” Затим је Андрју Вајт, председник Корнек рекао: “Ограничићу се само на то да кажем нешто о доприносима политичком развитку кој

- Отиђи и живи у Мекмиленовој колиби, читај свог Фарадеја пре подне, затим дођи на ручак касно поподне предложила је Меџ и њен предлог је усвојен без иједног гласа против.

Ћипико, Иво - Приповетке

Време није кренуло набоље. Опет се размахала југовина и запрети новом кишом. Још два дана радило се до подне, затим је наступила истиха хладна киша, као да је одредило да испере све до ноката. Тих мутних дана мисли убише Цвету.

—Али је просјачење строго забрањено. Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај. Затим показа Цвети пут изван вароши и каза оштро: — Одмах да ми се макнеш испред очију!...Иначе ћеш у затвор!

Млађи брат покупи заостатке и стави их у торбу. Затим се оба дигоше, стресају са себе мрвице, и растежу се у сунцу. Гледају у море, а кад подигну главу, очи им бјеже на

Извади из џепа новине и стави их на сто. Затим, наоко једнако једак, рече као у вјетар, не гледајући никога у лице: —Дошао је одговор од Спасоја; пише за њу, —

Али када изблиза угледа велики град и ступи на његову обалу, нешто јој се силно у грудима потресе, па затим у души наступи тајац. Бесвјесно корача уз Лазу према Спасојеву боравишту, у очитој стрепњи.

Јача трпељиво пусти да је старица помузе, а затим се обје повратише откле су и дошле... Срчући топло млијеко, ослушкуј ем хармонију морскога шума и затресених борових

, , —А куда су вам дјеца? —Раштркаше се једно за друим по свијету... Ко зна гдје су сада! Антица часом умуче, но затим одмах настави: — Није ми жао што одоше: нека живу својим животом. Што би код мене? Нека се широм свијета плоде...

Сви ћутимо ишчекујући да олуја почне, па да брзо одуши. И не чекасмо дуго. По палуби зачу се падање кише, па затим нагао пљусак.

Постаја ту само час, па затим одшуља се околним путем до своје појате и одавде вреба на Павла. А Павлу јуче, у гомили света, пред црквом, кришом

—Збогом, Цвијета! И растадоше се. И растадоше се задуго. Павле је пошао у војништво и вратио се, па затим сваке године полазио је на радњу у туђи свет, само је зими код куће настајао.

Инокос је самац, на њему је остала кућа. Отац му умре док је још дете био; затим му се мајка преуда у друго село и остави га у кући нејака, сироту, на милост и немилост комшиница.

Миливој је пратио краву погледом: загазила је у воду и весело пије; упали бокови наочиглед пуне се. Затим крава изиђе из воде, очеша леђа о стару врбу, рикну и замаче у врбак.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

приликом, у огледу о Борисаву Станковићу, казао да је највећи писац „нарочито онај који пише најбољом синтаксом“, а затим додаје: „Синтакса, то је геометрија мисли.

Одмах затим ове густо поређане небеске, васионе слике снижавају, спуштају до саме границе пристојности три војводе загледане у

који воле све да класификују, подсећају нас да су парнасовци још у деветнаестом веку предност давали слици, да би затим у симболизму превагу однела музика.

И овде лако препознајемо Чарнојевића. Затим, у једној Миличићевој песми из истог времена, коју је Црњански свакако знао, као рефрен се понавља: „Родно ми острво

Најпре разазнајемо синегдоху бедра (место ноге, којима се креће песнички субјект). Затим двоструко унакрсно преношење: журно кретање по друму преноси се на друм, који тако постаје журан; савладани (пређени)

Растко Петровић је, међутим, најпре наизменично ишао једним па другим, а затим једновремено једним и другим. Али је њихово обједињавање несумњиво представљало претежак задатак, који изискује не

часу погибије – попут неког митолошког бића, помало налик на оличење грома – разбија небо, одвлачи комад плаветнила и затим се цео свод сручује у море. Стрмоглављење с врха катарке у водене дубине, с откинутим комадом чврстог (каменог?

Уметност деконцентрације!“ А затим додаје: „Теорија хипнизма уопште није била теорија. У суштини противник сваке школе, хипнизам се окренуо против сваког

из стиха у стих, вођење синтаксичкоинтонационог низа тако да се обликује строфична целина, избор мотива и лексике, затим тропи и песничке слике, све до суженог круга значења која су допуштена речима да их носе.

укрштаја небеске куполе, куполе у храму и перуникине крунице из далекога и магловитог сећања израња и одмах се затим губи прадревни словенски Перун.

Није случајно у то време Дучић изнео гесло: „Синтакса је геометрија мисли“. Тек затим је Црњански могао да нарушава ту стабилизовану синтаксу: ритмички је прерасподељивао реченицу и њену прозодију чинио

Примерке сам му предао, кад сам се с њим и упознао, крајем јануара 1971. Он ме је затим упознао с Б. А. Успенским. Разговори с њима углавном су се сводили на оно што су они говорили, а ја сам слушао и питао.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (окрене се на собним вратима): Па-па! Папа! XИИИ АНКА, ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена. Затим прилази огледалу и, квасећи прсте на уснама, дотерује обрве и удешава фризуру).

) Хвала! МОМАК (поклони се и одлази). XВИИ ЖИВКА, затим СВИ УКУЋАНИ ЖИВКА (најпре се слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу да га чита, али се у томе тренутку

(Оде.) ИВ ВАСА, ЖИВКА ВАСА (врти главом, незадовољан опасношћу која њему лично прети и гунђајући пипа се за нос. Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и припаљује). ЖИВКА (на вратима): Васо! ВАСА: 'Оди, 'оди овамо!

Па дабоме! 'Ајде, молим вас, па отидите одмах а дођите затим да ми јавите шта сте урадили. Како?... А... па-па? – Па добро, нек вам буде и па-па, само молим вас свршите ми то.

” а он вели: „Не смета ништа, данас се могу и удате жене удавати!” Говорио сам му затим: „Али то је поштена жена!” ЖИВКА (дрекне): Па и јесам!

АНКА (Ристи): Хајде брже! (Одведе Ристу.) XИX ЧЕДА, РАКА ЧЕДА (удари у сладак смех, затим оде прозору и довикује, машући руком): Рако! Рако!. РАКА (долази споља): Шта је? О, зете, што си се тако обукао?

Са леве стране, где су сви отишли, цика женских гласова и ларма. Мало затим писар уводи Ристу, који је без капута, а за њим долази цела гомила, изузимајући Анке.

(Оду.) XИИИ ВАСА, ЧЕДА ВАСА (најпре узме из кутије са стола цигарете па напуни своју табакеру а затим оде десним вратима): Даро, Даро!... Је л' ту Чеда? Молим те, реци му нек дође овамо.

ЧЕДА: Са госпа-Живком? КАЛЕНИЋ: Не, него с нашом државом. Затим сам рекао да дотична госпођа министарка, којој је он дошао, моментано још нема чекаоницу у кући, а како је тога

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

На импремонизам опомиње обиље тренутних сензација, визуелних, акустичких и тактилних, са финим прелазима; затим обиље чулних утисака који су преломљени у доживљају лика; најзад, хотимично везивање описа за око и ухо главне

10, послужио је као основица за писање студије о Нечистој крви. Рани текст је само неким деловима укључен у нови. Затим, први покушај да се објасни ритам и синтакса Милоша Црњанског објављен је у листу Књижевна реч, ВИ, 1977, бр.

присећати своје прошлости; помоћу тог присећања аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу

Одмах затим други пасус осетно сужава поглед усмеривши га на кућу: „Њихова је кућа била стара. Изгледа да од када је варош почела

Њоме се, затим, тачно означава извор знања на који ће се аутор делимично ослањати све док у средиште не дође сама јунакиња: то су

Елем, да је Станковић у свега једној, уводној реченици умео синтетичним, и спонтаним, потезом да оцрта оно што ће затим нашироко исприповедати, то више и не треба доказивати.

” Дучић затим поентира: „Синтакса, то је геометрија мисли”, итд. 44 Да напослетку наведемо још само Бранка Лазаревића, критичара

описује, и која је ауторова; она може бити, као што код Станковића често бива, преломљена у доживљају неког лика; затим долази тачка гледишта лика, или више ликова, што понекад води у врло сложене односе.

субјективни поглед полази од сопственог „ја” (од Софке), па иде ка родитељима, и то прво ка мајци која живи ту и затим ка оцу који је у Турској, да би на крају дошао до предака (до деде Арсе); у завршној верзији објективни ауторов поглед

Арсе); у завршној верзији објективни ауторов поглед полази од предака, па иде прво ка оцу (носиоцу породичне лозе), затим ка мајци и, на крају, долази до Софке.

силепса али и са чешћом зеугмом, за коју су раније навођени примери (рецимо трептати очима и у исти мах челом); затим, инверзије као разнолика одступања од уобичајеног реда речи, и уопште инвертовани синтаксички пореци; на крају - а

Преносе их модалне речи у реченици, модалне партикуле, затим речи са јачим конотативним набојем, па најзад, и нарочито, узвици.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Још једна жишка — пепел ће се учини!... Затим му пружи фишек и прстен с руке, па се страховито намршти: — Турчин сам, шућур!... Што да мислим горе-долу?...

Паје крвнички тресну на дно куће, псујући и кркљајући како је Турчин, како ће то остати било да се свет преврне. Затим дохвати врч с ракијом и наже не одмичући га све дотле докле му пијаном не испаде из руку и не разби се о преклад крај

Поп ослушкиваше како се врста плотун за плотуном, најпре по пограничним селима његова Колашина према Дреници, а затим све дубље ка Митровици и Вучитрну.

Поклао их за тили часак као јагњад, па свикао жене из села, те их брзо затрпали по потоцима. А затим пошао даље да тражи још оваких згода.

Па ми показа кућу и окућницу, пчеланик и воћњак тек у зачетку. Затим ме уведе под вењак на једном уздигнутијем месту одакле се види цео део Косова.

у женској муслиманској ношњи каваз — стражар, пандур, тело– хранитељ камилавка – ваљкаста капа калуђера, а затим и других православних свештеника канавац — грубо, чврсто платно; убрус, пешкир крџалије — припадници нере– гуларних

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ти ми на то одговориш да се бог и за нас стара, пак ме пољубиш трипут, одеш к вратма и напишеш кредом велико З, затим дођеш и пољубиш ме осам пути, пак опет напишеш 8, трећи пут пољубиш ме двадесет и четири пута, пак као и пређе напишеш

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ненацртани цвет и још ће остати толико да се напише епитаф: две су звезде заноћиле у чијем срцу у чијој ноћи затим су два цвета никла из чије крви из чије крви и две су птице полетеле из чије главе у чију ноћ две звезде два цвета две

себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин у славу сунчевог изласка Све је то громом запамћено И светлошћу која ме смрзава Па хоће ли ми онда бити

Петровић, Растко - АФРИКА

сатима, он спрема упутства за чије састављање употреби неколико минута, а која за неколико тренутака пређу просторе. Затим развијамо географску карту и он ми објашњава како ћу ићи, где ћу шта видети, или где је какву бубу нашао.

што сам икада био, он бесни: Као да иза најзападнијег нема опет западног, све док се не стигне на исту тачку! Затим је опет благ и, пошто мисли да више волим анегдоту од факта, прича ми у каквим је околностима нашао коју татуажу, а не

Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између себе и урођеника. А затим сам је одједном почео више осећати.

По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа. Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду. Табу је чувено са својих атлетских сељана, који су можда последњи

на овој обали, као што је споменуто, увијају у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.

Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера. Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном крокодила.

Осећам задовољство и несвесно што ми је пола грама кинина у организму. Затим смо опет, или усред мрачних шума, или усред пуклих пољана загушених травом.

Жене су најпре јеле суву рибу и хлеб, влажан и без квасца, што личи на прљаву сланину, а затим захватише воде у ноћни суд да би се расхладиле, запирањем.

Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа.

Вуије хоће да ме прати још који километар даље од места на коме мора сићи да би стигао на плантажу. Затим би се морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као замор под оваквим поднебљем, чак и кад је човек Француз и

примећује то моје узбуђење, и у моменту када прихватим његову руку да се поздравим он ме и загрли и потапше по рамену. Затим се моја кола удаљују; Вуије гледа за њима и врло дуго остаје на друму машући ми.

На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

хајд’, хајд’! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТИ АКТ ПРВА СЦЕНА Пашино предсобље. Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

још крајем месеца јуна, дакле на десет дана по објави рата, и ми смо после десетодневне офанзиве прешли у дефанзиву. Затим је на целој тимочко-моравској линији наступила мала пауза у ратним догађајима.

Наши су били изненађени тур ским нападима и Турци су одмах заузели неке наше предње положаје; затим су продужили нападаје врло енергично и упорно; Суповац је наскоро пао и наша се војска повукла Тешици, где се борила

Сабљу паши, мој попо, не боје се Черкези петрахиља. — Затим ме гурну лактом и рече ми поверљиво и полако: — Не ругам се ја вери, већ њему. Мрзим попове.

! — ту Черњајев климну брижно главом и поче ходати тамо амо крупним корацима. Затим настави: — А чује ли се борба с фронта од Катуна и с левог крила од св. Стефана?

једнако чују брујање и кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме, свирка, весела граја, а доцније тутњава од покретања војске и војене опреме и здржани људски гласови.

пописиване бригаде, батаљони, записивана имена команданата и све је то срачунавано, пребрајано, сабипано, пазмештано. Затим су настала саветовања и напослетку је решено да се сутра зором удари са што већом силом на Турке на левој обали Мораве

Док је Комаров писао и испратио овај извештај, опет нас достиже батаљон књагиње Наталије, прође и оде напред. Затим не прође ни десет минута, па се тек одједаред врло близу до нас просу јака пушчана ватра, и ми зачусмо где наши вичу:

Он погледа само за тренут и рече ми зачуђено: — Шта је вама?! Зар не видите да су оно дрва? — затим продужи писање. Дрва? Ја опет станем гледати.

— ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао. Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?!

рускога официра из своје пратње, пође с с њим упоредо уз друм и нешто му је живо говорио и показивао руком на косу. Затим официр брзо одјури друмом пут Житковца, а Комаров се врати к нама.

Али сад наста тренутак неописане забуне. Одједном у шуми на коси припуцаше пушке. Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун.

поласкају, или је то обичан турски шеретлук да нас заварају да це не припремимо, па да нас нападну изненада неспремне. Затим се окрете свима официрима који су били ту и рече: — Господо, данас ће Турци нападати можда жешће но икад досад, наше

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али паљба се преноси, час лево, онда десно. Затим оспе у правцу куда ми идемо, или закркља на целој линији. Из даљине као да допире неки жагор, док у једноме моменту не

Оне прилике се узмуваше. Многи падоше. Остали нагрнуше у страну, а затим се сломаташе у своје ровове. „Ах, братко... леле, мајко... санитет!

Решили су да изврше пробу. Испалили су један плотун и викали: „уре“. Затим други... Каже, командир је пришао и строго му се обратио: „Ја вам говорим да су ровови празни, а ви мене не слушате.

У руци има дугачак штап. Онда полако, тихо, нечујно приближује се. Знаш... Затим опружи штап и хоп! — скине јој наочаре. Она тада ништа не види... — А откуд јој наочари? — пита онај у чуду.

Сад тек настаје оно што је главно. Све оно што смо испричали и он, и ја, све је то бледа слика онога што смо одмах затим препатили. СИВА СТЕНА Светислав се одупре лактовима и лагано привуче рањену ногу.

Посматрао сам једног четника коме се у цеви заглавила чаура, па никако да је избаци. Он загледа у пушку, затим као да нешто премишља, и тек је наједном баци изван рова, као нешто неупотребљиво и непотребно. Онда се диже: — Куда?

Један од војника се претури. Тамо чујем неки жагор, затим шкљоцање, онда опет пуцањ. Тек смо тада увидели да смо наишли готово на уста топовске цеви једне брдске батерије.

Војници ћуте, а један поточић жубори. Иза једне стене њих неколико превијају двојицу рањених. Мало затим сручи нам се на главу читава река од камења, те се сабисмо у гомилу. Однекуда носе мртве.

Однекуда носе мртве. Једнога ударила у главу па му око искочило. Затим смо претрчали један незаклоњен простор. Био сам већ сав мокар од зноја. Најзад наиђосмо на зачеље наше чете.

— Меттез моі л’ореіллер ѕоуѕ мон доѕ.1 Француз болничар приђе и стави му јастук испод леђа. Затим га обухвати испод мишице и лагано повуче. — О, јо, јо, јо... Полако! Доуцемент!

Ми ћемо сада извршити прелаз преко Црне реке. Река се налази одмах иза ове окуке. Иза ње настаје мала равница, а затим се диже брдо. Непријатељ је на врху.

Наслонио сам главу на песнице и налазио сам се у неком полубуновном стању. Наједном припуцаше пушке десно, све брже, затим митраљези, бомбе, и кроз прасак разлеже се: „Уре! Уре!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Изворе грађанској поезији међутим, а њих је морало бити, и има, не знамо, ни изблиза ни издалека. Ту је затим Сима Милутиновић Сарајлија, са оноликом својом славом.

сам у обзир и баладу, и песничку приповетку, тако карактеристичне по то време; унео сам и прегршт сатиричних песама, затим, тако разумљиво по себи, и еклогу.

Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење. Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако г’ држим.

” Па затим у свој свилни шатор оде, Куд Топлица и Косанчић га прати, И њима рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може

Струје речи к’о река, а мисли с’ роје к’о пчеле. Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе. Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан говор

„Викентиј Јоанович, за толики твоја труди многа љета буди!“ „Затим школе и Србија заједно” — завршава Остојић своја излагања — „отпевају још једну строфу захвалницу која се завршује:

Авакумовића в. мој чланак у Енциклопедији Југославије И, Загреб 1955, 248б—249а и онде наведену литературу, затим следеће радове Боривоја Маринковића: О песмама Јована Авакумовића, Зборник МС за књижевност и језик, ВИ— ВИИ, 1958/9,

” Затим, говорећи већ о Трлајићеву бављењу у Русији, још и ово: „Од туда [дакле, из Русије] је писао на проту Николу Поповића,

Остало је све исто; потписа аутора нема. Затим, ова иста, песма штампана је, у нешто друкчијем облику, на 92-ој стр. Песмарице И, Нови Сад 1862, а под песмом је

Тукли су га ,за непокорност његову’, оковали ,у тешко гвожђе’ и затим стрпали у болницу. Знамо и даљу предисторију песме.

Свирац (гајдаш) је српско коло свирајући бал отворио. Затим музика почетак је узела, а за њоме опет свирац, и тако мењајући се до пред зору скупа остадосмо.

духовенствоблагородство, грађанство и земљеделство. Затим Матица узвиси глас свој и овако нам беседити почне: ,Ја сам Српска матица, мене је мати народност родила...

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежевоме. Јелисавета, капетан Ђурашко, а затим кнез Ђурђе и Станиша. ЈЕЛИСАВЕТА: Нема га још — А ишчекујем га нестрпељиво, Он ми се чини да је једини У земљи

Колиба на граници црногорској. Радош Орловић у издрпаним херцеговачким хаљинама седи украј ватре. — А затим Бошко, Богдан, Станојло, Мира, Станиша и други.

Са владиком се морам састати. (Пољубивши је одлази.) СЕДМА ПОЈАВА На истоме месту. Јелисавета сама, а затим капетан Ђурашко. ЈЕЛИСАВЕТА (са собом) „....Станиша Турчин?...“ Турчин?... Ха! ха! ха!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

азијских племена, Што бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв струји кроз мене И

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Оду десно.) ИВ АНЂА, МАРИЦА МАРИЦА (напољу, лево, чује се тресак неког суда који се разбио о земљу. Одмах затим појављује се узбуђена). АНЂА (долази за њом): Што да разбијеш шерпењу?

Остави ме, остави ме, молим те, или... још боле, седи ти овде, а ја ћу тебе да оставим. (Одлази десно.) ИX МАРИЦА, затим ЈОСА МАРИЦА (сама): Ја ово нећу да трпим. (Узима са стола тањир на коме је раније била чаша с цвећем.

ЈОСА: А ја онда њему рекох... МАРИЦА: Добро, чула сам. Иди сад, Јосо! ЈОСА: Па ићи ћу, дабоме! Х МАРИЦА, затим АНЂА МАРИЦА (усхићена): Слатко име, Ђока. Боже како сам узбуђена! (Чита.

'Ајде покажи се! МИЛИСАВ (важно Алекси): У којој је соби? АЛЕКСА: Соба број четири. МИЛИСАВ (размишља најпре, затим узме штап од Алексе и казујући план повлачи штапом по поду): Ја мислим овако: да господин Вића са Ристом пандуром

(Из практиканстке собе излети лењир, затим упијач и чује се отуд граја.) Хеј, шта је тамо! Они се практиканти опет туку!

Поверљиво је и, после, тај записник иде министру. МИЛИСАВ: Ја ћу, разуме се! XВ ПРЕЂАШЊИ, МИЛАДИН, затим СПАСА МИЛАДИН (улази, прилази господин-Жики и (почиње своје казивање): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћа тако чешће

БОКА: Али, молим вас... КАПЕТАН (не слушајући га): Пиши ти, господине Милисаве... (Диктира.) ,,Затим се прешло на читање списа и хартија нађених код оптуженог у...” (Вићи.) Где је држао ово?

ВИЋА (чита): „У једну чашу вруће воде метни кашику горке соли, раствори то, испиј и шетај мало затим”. КАПЕТАН (разочаран): Па ово је оно... због стомака...

КАПЕТАН (најпре је са радозналошћу, затим са запрепашћењем слушао почетак писма, прелазећи испитујућим погледом све редом.

) КАПЕТАН (скочи престрављен): Шта је то, море? XВИИИ АНЂА, затим МАРИЦА и ПРЕЂАШЊИ АНЂА (појави се усплахирена на вратима): Човече!

Нађе однекуд ону крпу коју је раније држао око главе, пипа је, па кад види да је још влажна, метне је на чело; затим наслони главу на обе руке).

ЖИКА (скочи разјарен и најпре га тресне оном крпом са главе, а затим заспе циглама, актима и свим што дочепа са стола).

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Вукове збирке одговорила је "кругу ишчекивања" европске културне јавности, постајући жива потврда прво Хердерових, а затим Гримових идеја о усменом песништву.

Копитар је за Грима превео целу прву Пјеснарицу, затим низ песама у свом приказу Лајпцишке збирке. Грим се и сам појавио као преводилац.

који му је толико додијавао, млади напасник прислушкује разговор под прозором, упада у собу и крваво се свети, да би затим из тамнице ослободио своје другове и оженио се лепотом девојком.

има анегдота, басана (омиљена Доситејева форма), приповедака, понекад стихова, у једном случају чак и драма (Лесинг), затим моралних есеја, философских трактата и др.

Почео је као народни певач песмама о црногорским борбама с Турцима, затим се приклонио класицистичком маниру, где су му учитељи били више руски него српски класицисти.

Запада и Истока, где се посебним квалитетом издвајају прилози из удаљене, источњачке, и блиске, мађарске поезије, затим на многе листове и часописе које је издавао и уређивао, на учешће у културном и јавном животу.

Домановић је писао хумористичко-сатиричне приповетке, затим и алегорично-сатиричне приче, у којима је највише постигао ("Страдија", "Данга", "Вођа", "Мртво море" и др.).

Највеће домете остварио је у комедији, затим у хумористичкој прози. У својим великим комедијама (Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка, Покојник и др.

нових лиричара - од родоначелника Радичевића до симболисте Дучића - као непрекинут низ усавршавања песничке уметности. Затим ће други уредник "Гласника" и најистакнутији критичар Јован Скерлић (1877-1914) написати Историју нове српске

Најпре је био Илићев следбеник, да би затим (Песме, 1908) начинио оштар прелаз на симболистичку поетику с француским узорима.

песник из Војводине Вељко Петровић (1884-1967) такође је допринео обнови патриотске поезије (Родољубиве песме, 1912, затим На прагу, 1914).

Пандуровић (1883-1960) у збирци Посмртне почасти (1908) готово хладно описивао призоре телесног и душевног расула. Затим је Владислав Петковић Дис (1880-1917) широм отворио српску лирику за ирационалне садржаје и слике искрсле из

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан. Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.

Послала ти мама, да једеш. И онда још веселије одлази. Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији. Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као

Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу. Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.

Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође

отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу. Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне

Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости. Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ако жена услед чини не може да затрудни, треба духовник да благослови госпину траву; трава се затим скува и неколико дана пије изјутра наштину. Сем тога, жена ову траву треба да носи уза се (Глüцк у Wіѕѕ. Мітт. Боѕн.

зоби, па оде каквој младој врби и три пута је обиђе говорећи: »Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу за врбицу«. Затим прилепи свећу на врбу, жито и со проспе под њу, па бежи кући без обзира (ЖСС, 279).

Када сватови доведу младу у нови дом, онда она, прво, ступи на праг и ту буде напојена вином, а одмах затим сви сватови оду домаћем бунару; млада и младожења обиђу три пута око њега, и онда баце у бунар (или оставе поред

]. Затим оде шљиви, поспе око ње п., удари је ногом и каже три пута: »Прво мени дошли загледачи него теби берачи« (БВ, 11, 249).

, коју тога дана сви у цркву доносе, и то из оне куће у којој има неко име које иначе у селу не постоји. Затим код куће у башти српом обележе и преору један мали четвороугао, засеју ту п.

У јужној Србији обичај је да на Светога Игњата домаћин уђе са х. гранчицом у кућу, и честита укућанима Нову годину; затим том гранчицом чара ватру, и после је забоде у греду и ту чува до Малог Божића (1.

суботу после Велике Госпојине, у глуво доба ноћи, једна баба испече лубеницу и дуњу па у њих стави катран и бели лук. Затим наложи ватру између двоје врата.

Вена или клека. На Пештери и Бихору, уочи Петровдана, кад падне мрак, пале се на неколико места гомиле суве клеке, а затим се носе лиле од сасушене коре брезове или трешњеве (запаљене бакље) од тора до тора или од куће до куће (ГЕМ, 43,

р. »у страним атарима«: тамо болесника рано доведу, и провуку га кроз шип расечен одозго до корена, »па затим саставе шип и увежу га алевим вуненим концем« (СЕЗ, 70, 1958, 569). Дрен.

па кад нађу траву ђурђевче, коју прво беру, »оно колце натакну на њу и онда мотичицом ископају и ставе у корпу«, а затим прскају водом узетом са три извора или три вира (СЕЗ, 70, 378). Жалосна врба.

, која му се врати пошто се пронесе од свата до свата ради даривања, а »затим, по истом поступку, пуштају своје ј. низ трпезу домаћин свадбе, дјевер, кум и војвода« 26, 1977, 246).

»нина се јабука« (окачена на дугачком концу о греду), »заљуља се најпре према старом свату«, који је дарује новцем, а затим према свим сватовима и похођанима, који је такође дарују новцем (ГЗМ, н. с., 24—25, 1970, 304).

Ћипико, Иво - Пауци

Отац га караше, што у шали што зазбиља, с неваљаштва. Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне што је већ неће често у путу сретати.

— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се. Па стави гуњац под нагнуту плочу, острми га и гледа како се снијег топи. Затим извади из торбе и неколико груда сира и скленицу ракије.

Смиљана пружи му кашику и вели: — Маши се! И већ ни ријечи не проговорише док не доручаше. Затим приступише к ватри. Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима.

Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и затим наступи проповјед. Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску

А доле морска пучина трепери у зимњем сунцу и постепено, с умирањем дана, злати је... затим посури, а кад ноћ пане, шум мора освоји ћутљиву околину. ...

обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. Затим се упути кроз варош. У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.

Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.

Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван... Уђоше у чисту, обијељену собицу. Иво раствори стакла и капке. Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу. Стара постави свијећу на сто. —А шта је од оца?

Блид си, пој опочини! И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. Иво наново наточи и сит се напије. Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, про,ъетну ноћ.

Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала). Затим јој је засебице писао још друга два листа. Тек након неколико дана она му отписа: „Немам времена да вам надуго пишем.

Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале. Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.

' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тад упита за манстир Вратимље. Кад рекох да сам отуд, он се прво обрадова а затим збуни. Чинило се да га је срамота што га затекох у тако недоличном стању.

Димитрије Помогао сам му да скине пртљаг с коња. Упалио сам жижак у ћелији која је за њега била одређена, затим смо почели да вадимо из бисага оно што је. донео.

крпетине, окореле од дугог стајања на ранама, скида тако брижљиво и нежно као да додирује латице најлепшег цвета. Затим лагано клизи погледом преко површине распадајућег меса.

Помиње се с љубављу и надом. Димитрије Опет тај Прохор. Опет тај скорели стари опанак. Дуго се уздржавао, а затим је пакост из њега грунула свом жестином. Сада се окомио на Доротеја. Каже за њега да је од цркве начинио сметиште.

неке повеље, па како сам то обавио ваљано и брзо, даровао је манастиру стадо од тридесет оваца и неколико врећа жита. Затим сам почео да радим на преписивању јеванђеља за моравичког епископа Евсавија.

јарца, оборио га између Лауша и Јање, клекао му на груди, извадио из чизме дуги нож и преклао му грло једним потезом. Затим је пришао Јевђеније са стрелом чији је врх усијао на пламену, мрмљајући све време неке неразумљиве речи.

Ископаће, каже, гроб, бацити на дно нарамак глоговог трња и затим лећи у њега. Провешће ту седам ноћи. Ништа му нисам рекао. А и шта сам могао.

Најпре сам навео Матеја: „Онда војници управитељеви уведоше Исуса у управитељев двор и скупише око њега целу чету. Затим га свукоше и огрнуше скрлетном кабаницом.

Поклецали су пред њим и изругивали му се говорећи: 'Здраво, краљу јеврејски.'“ Затим Марка: „Војници га одведоше у унутрашњост палате у такозвани преториј, те сазваше целу чету.

'“ Напослетку по Јовану: „Тада Пилат нареди да се Исус узме и бичује. Затим војници оплетоше круну од трња, ставише му је на главу и огрнуше га скрлетном кабаницом.

увек, смејао би се срдачно и срећно као мало дете, а с њим су се исто тако срдачно смејали и они које би победио. Затим би сели да се надмећу у јелу и пићу. Могао је да поједе за тројицу.

И оно кир, што на грчком значи господин, прекрстили су у ћир, па је испао ћир Јаки, затим ћир Јак, и најзад Ћирјак. Занат нисам савладао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. Затим се разговор чује. То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.

И хладни вâли га крепе. Па затим караван скупља и жури свештеној Меки И с њиме ишчезне тихо, при јасној звонаца звеки, У мору пешчане степе...

Јер прво поглед, после нâд, Затим се пољуб даје А најзад... драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир

Јер грозни, пророчки звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, кô уздах невине

Једнога дана Азок нареди војинству своме, Да секирама оштрим сву шуму секу и ломе. Затим сагради лестве, да јуриш предузме главни, И даде велику жртву у сутон, тихи и тавни.

Кад поноћ суморна дође, Роб један упали факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А затим, разгрнув тогу, страшним се удари мачем. И онесвешћен паде.

Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога... Затим се искашља јаче, Сањиво затури главу и у рог дувати заче.

А затим истресе многе, Док га издаде говор, а онда и саме ноге, Па пође кметовој кући. Кметица била је сама, Јер мушки одоше кр

“ И затим кô звук, кô мирис ишчезе у ноћној тами; Кмет, опет, с кметицом својом осташе у соби сами, Но кмет се пробуди ипак.

“ Кића се лагано диже, Пови се, да боље види, и наже Звездани ближе, И прошапута нешто. То рече од жеље саме, А затим затури гуњче кицошки, на једно раме, И подбочи се гордо. А она обори главу, И тихо чупкаше руком високу пролетњу траву.

Но кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је кајање крио, Јер му је пољубац, ипак, топао и сладак

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Био је диван дан, небо плаво. Ауто ме провезе широком, глатком улицом, засађеном палмама, а затим се попе стрмином брега, до саме улазне капије Акрополе. Излазећи из кола мал’ што не падох у наручје једном чичерону.

И ми смо осањивили, па тромо корачамо кроз тиху, пусту улицу. Чујемо топот коња. Убрзо затим пројури поред нас један коњаник, он мамуза свог коња, обливеног у пену, као у трци на живот и смрт.

Ова наша прва аудијенција није трајала дуго. Прво нас је наш посланик претставио као изасланике наше цркве и државе, затим су измењени, између Његове Светости и нашег митрополита, официелни поздравни говори на грчком језику, па се онда

Најстарији син Тодоров Урош, рођен 1800, умро 1849, свршио је права, а затим постао војносудски аудитор. Отишао је рано у пензију и живео до своје смрти у Бечу где је написао и публиковао више

Кад видех тај нос, отсечена врха, мене спопаде језа, но одмах затим изненадно радовање. Та то је, нема никакве сумње, Тихо Брахе, астролог и астроном царев.

Прискочише и други да га подигну. Тихо покушава да нешто каже, но изусти само речи: „Тихонов систем света“. Одмах затим он се онесвести. У самртном ропцу, изнесоше Тиха из дворане. Свирка умукну, гости се разиђоше.

Рачуне какве је извео за прву опозицију Марсову, изведе он и за све остале опозиције. Нацрта затим путању Земље каква је следовала за сваку од тих опозиција, узевши за сваки од тих цртежа једну те исту дужину за

Да добијемо приближан појам о тим температурама, ваља замислити прво ону температуру при којој се платина топи, затим ону при којој та растопљена платина кључа и претвара се у пару, па, напослетку, ону при којој се та пара толико усија

, претворила у породично славље које је трајало скоро недељу дана. Затим се моји рођаци разиђоше, а ја остах сам у Бечу да ступим у практични живот. О томе сам имао своје одређене намере.

Изложени без заштите овој прегрејаној атмосфери, претворили бисмо се, за трен ока, у нежан облачић који би се затим расплинуо. Из Ваше златне гривне кануле би тужно у дубину неколико златних суза.

“ Ја се више нисам противио, а он настави: „Има техничких проналазака на којима се узалуд радило вековима, а који су затим остварени преко ноћ. Летење по ваздуху био је хиљадугодишњи сан човечанства.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

особеностима одговарала књижевности за децу: књижевни текстови у којима се тематизује детињство, односно младост; затим описне, родољубиве, етичке или религиозне песме.

књижевних дела за потребе школске лектире, издају се први листови и часописи, намењени пре свега наставницима, а затим и ученицима (на пример, у Паризу 1757.

који је, уз просветне прилоге наставницима, садржао и књижевне прилоге за децу, а затим 1865. и „Додатак“ Школском листу намењен ученицима млађег школског узраста.

почео да се бави поезијом за децу, пошто је на његов подстицај Змај написао и објавио песме прво у Школском листу, а затим и у Пријатељу српске младежи, српском листу за децу (Сомбор 1966, уредници Натошевић и Никола Вукићевић).

узраста (Дечји пријатељ покренут је у Земуну 1875, Радован у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893,

Израсла из превода и прерада књижевних текстова у 18. веку, најављена у песмама Захарија Орфелина и, затим, Луке Милованова почетком 19.

или преводе текстове за децу) показује, пре свега, потребу писаца да децу васпитају и подуче моралним вредностима, а затим и да их забаве.

Био је члан Преоднице и питомац Текелијанума, затим судски бележник у Баји. У младости је слабо говорио српски па је песме почео писати на мађарском, под утицајем

Гимназију је завршио у Београду, а затим је студирао филозофију у Бечу, Минхену, Паризу и Оксфорду. Био је професор филозофије на Великој школи и члан

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Улази Стана, уноси све што треба: свећу, кадионицу и жар, тањир са водом и босиљком. МИРОН (кади. Затим »Благословен Бог наш«... и чита нечујно.

ТАШАНА (узима метлу, ђубровник и полако, погурено улази у Парапутино сопче. Чисти га. Односи ђубре и баца. Затим се враћа и пење у кућу). На капиџик улази Мара, девојчица, унука Ташанина, са још неколико комшијских девојчица.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Храбро се држала и ту. Тешко јој је било оставити га, јер се сад бринула за њега баш као за неко дете. Мало дана затим, Станојла Перчинова је први и последњи пут у животу обукла кићену свилену хаљину, узела Тошу, или како је она

гробљу, застали би пред гробницом Лазарића, онда раскошном, и препричали би разна разбојништва, стварна и измишљена, а затим је све утонуло у заборав. Јер паланка никада не задире много у мислене резултате над појавама.

Па је заћутала; миловала дете док није заспало; а затим отишла у своју собу и горко се расплакала. Пробудило се у њој цело срце. Пробудила се цела жена, мајка и чуварка деце.

Те је вечери отпочела у тој јакој и смелој жени њена права функција, из које ће затим излазити све њене замисли, одлуке, покрети, речи, дела. Тих дана се десило и оно са служавком Паулом.

Мало затим, шушањ и корак, и ударац у гвожђе не на огради, него на прозору. Сви троје у соби погледаше се, па се још једаред погле

Журио је, и није све однео. Вукао је затим госпа Нолу, тачно знајући где је други пролаз, до у ходник, отворио кључем улазна врата, а њој заповедио да на том

мали и шарени аустриски потпоручник, представљао је кауцију којом би се могао мањи музеј озидати и снабдети. Затим, жене официрске се с мужевима својим пребацивале од турске Босне и Херцеговине до аустриске Пољске, од Мостара до Беча

Мужу није дизала нарочит споменик, а на свекров је дала уписати само име и презиме, и године рођења и смрти. Затим, „свету” је почела поручивати да не може ни до шест недеља бити свако после подне код куће, јер су њени послови

И с канабета у мојој соби наједаред нема десет круна... хтела сам да платим вешерку. — Доста, Јулице! — Па тренутак затим: — То не може бити! Тражи, наћи ћеш новац. Ти си крива што остављаш новац којегде!...

Још серенада није била сасвим престала, а госпа Нола чу нечије кораке у башти. Свирка се прекиде. Мало затим чуше се и Србини кораци: враћао се под прозоре.

Трљала се затим јаким пешкиром и тресла се од смеја. — 'Оди де, Паула, кад си већ ту; 'оди, истрљај ме добро где стигнеш, као што

” А затим, престала је паланка да се интересује за прву фазу догађаја, јер је полако, неки кажу баш из духовног суда, подигла се

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

свештеник по обичају заплаче, ђипи на ноге, отиде у шталу и апострофирајући коња, обзнани му да ће заједно путовати. Затим отиде у собу и од радости заборави да поочиму на његовом благодејанију благодари.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Као што би се и период који затим настаје могао тако лепо и у животу, као и у историји, назвати: период „робовања и патњи“.

Сећам се, на пример, једнога случаја којега сам ја савременик и сведок а који сам затим прерађен читао у биографији. Лирски песник Н. Н. једно јутро, трештен пијан, срео се са својим будућим биографом.

те почну по целоме свету прибирати покојникова писма, школске сведоџбе, признанице и сва друга документа, па их затим, са истрајношћу једнога пасиониранога иследника, дешифрирају, коментаришу, објашњавају, обрћу речи, премећу реченице

— А јеси ли бар познао живот кроз који си прошао? — Не, јер од брига нисам могао дићи главу. Узе реч затим онај што је плакао: — Исцедио сам зенице плачући, источио сам душу јадујући над људским боловима!

Ту је мене родила и стрпала ме у један трезор, где ме је затим пронашла комисија кад је пребројавала државну готовину и увела и мене у биланс, на страни примања.

“ на што сам се ја страховито застидео. И дуго још затим, кад год бих срео Лулу, ја сам се, не знам зашто, стидео тога што сам мушко.

То је доба када се код човека јављају први инстинкти које затим ни живот, ни васпитање, ни образовање не могу сузбити нити уништити.

раним својим годинама стекао извесну репутацију, коју сам се, у свима приликама, ревносно старао да одржим, те сам затим још чешће разбијао себи нос, чупао сестри косу, угануо једанпут палац на руци а други пут ногу у чланку, док најзад

палац на руци а други пут ногу у чланку, док најзад нисам једног дана просуо жар из пећи те упалио простирач на поду, затим чаршав на столу и завесу на прозору, тако да је то, може се рећи, била једна лимунација већега стила, иако тога дана

купуса у душник, мајка ми је добила лупање срца, а најмлађа тетка убола се виљушком у језик те читаве три недеље затим није могла да проговори.

(онај што ми је у своје време узео новац са поступаонице), који је са једним тањиром колача уједанпут нестао и дуго затим нити су могли да пронађу њега нити колаче. Разуме се да сам лепо био награђен за ово духовито предузеће.

то, на пример, да се увлачим у кујну кад тамо никога нема и да бацим пет-шест шака соли у оно јело које ја не волим, а затим, за ручком, да уживам у изразима лица кад окусе пресољено јело.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Падала је јесења киша. Потпуковник Петар скиде капу, протрља чело, затим прстима притисну очи, као да се тек са да освести.

— Седи Краљ је заћутао и оборио главу. Затим је лагано диже и, прикупљајући снагу, настави: Јунаци!... Упните све снаге, да се одупремо непријатељу још мало...

Краљ спусти главу и неколико тренутака гледаше туробно преда се. Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео!

Уто дођоше и војници са батеријским фењерима, а и она чета пешадије, и распоредише се дуж целе клисуре... Мало затим релеји јавише да су челни на излазу. Лука дохвати мотку и викну: — Коморџије, крећи!

Точак се сломи. — Бацај, бацај... — Удвостручи запрегу! Лука промукао од урлања... Опет неко јауче. Кола шкрипе. Затим тресак низ камене литице. А река гута... Заповест се мора извршити, ма све пропало. Већ је последњи час. — Испрежи!

Луки заиграше мускули на вилицама. Стиже трговца, дохвати га снажно за врат и увуче у радњу. Затим, лупкајући га корбачем по рамену говорио је наглашавајући сваку реч: — Ја сам, пријатељу, дошао овде да купим, а не

Иза одшкринуте капије појави се један Арнаутин, с киме Ђура поче да разговара нешто на арнаутском. Затим се окрете мени: — Каже, да склони само робље. — Какво робље! — зграну се Груја. — Ма жене.

— Имаш стан. Тада се Арнаутин обрати мени и поче нешто да говори, рашири руке и погледа у небо, помињући „Алах“... Затим размахну лагано старачком руком, као да говори о нечем огромном и онда одбаци шакама од себе.

Најзад опра и руке. Потом застре једно ћилимче, клече, па састави шаке и принесе челу шапућући нешто. Затим се одупре шакама и главу прислони поду, мало се одмаче, и опет поче да темена. Онда диже главу и управи очи навише.

Паклен се скромно помаља, затим се горостасно извија и обнажен снежном белином крије се међу облацима. Између ових планина зија Руговска клисура као

За то време други су копали јаме, где су бацали зрна, па их онда затрпавали. Затим су стављали барут у шипкама на гомилу, а поврх тога седла, камуте, сандуке... Упалише барут.

Из даљине запажамо како колона скреће налево и већ први замичу узбрдо. Ми се примичемо лагано. Затим застајемо. Опет крећемо. По ранијој навици, командири јашу на челу батерије, а водници дуж колоне.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и краљица улази у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво: Краљице, краљице, Ваше величанство зар не осећа премалеће!

О, па дивна је та Скадарлија! Два војника крај друма седе, Говоре о вашкама и о сељанци, Затим о оном што се не једе Бар у војсци и железничкој станици: О кокошци прженој на кајмаку...

И из задаха постељног зноја и никотина, Испе се као рођај по катарци, Затим се спусти до најмрачнијих дубина: Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал ударци!

убице-простора, локомотиве; Два-три сумњива стиха, историју: Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве. Затим се пробуди, погођен од удара Место утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде

Пио сам хладне воде, затим плакао, Спуштао чело своје на камен, милост Његову позвао; Писао пријатељу ипак да сам душу ђаволу продао; Поручивао

да ми на срећи завиди, Тешком, студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад смо се, ко дечаци, по истој речици гњурали, А затим, под врбама, за истом девојком, плакали.

Ти знаш, једини знаш, да лице твоје штујем.“ Затим бејах из рођене свести избрисан, Која још увек будна осврнута стајаше небу, Под њоме лежах, телом, одавно

духова, Запретох у тишини њен глас лишћем још свежих грехова: Куд год бих управио поглед насмешио би ми се њен лик, А затим бих скакао ноћу чувши материн крик Изишао бих тад из собе, смешећи се колико сам сâм, Сузе теку низ лице: једино за Њу

Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Као млака светлост, драга, у сутон се разиђе, Кроз тугу моју само још корача у

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Оштар и дуготрајан је био бол. Неко други би му, можда и подлегао. Седефна ружа се скупи и заплака у себи. Затим осети како туга, као плима, плави читаво њено биће и згушњава се у блиставу, чврсту кап. Није се више мицала.

Прича о животу под морем? Дечак нежно поглади Седефну ружу, сакри је под кошуљу и потрча кући. Читаву ноћ, затим, држао ју је прислоњену уз ухо. Читаву ноћ лутала је небом бисерна кугла Месеца.

готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис! Виде ли га ко? Чу ли?

Али, уздах све чујнији. Поче да га захвата нелагодност. Ко уздише? — Ко си? — упита дечак. Затим хтеде да се ослони леђима о липу али му се стабло иза леђа измаче. — Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода?

»Мора да се и њима приспавало?« — помисли дечак, кад се жбун, изненада, покрете и закорачи ка њему... Узалуд је затим бежао. Жбун га је сустизао, брзином ветра, а иза његових леђа згушњавало се дрвеће.

— Упаднеш ли у невољу — зови нас! — рече мрављи вођа, а дечак се осмехну и да их не ожалости обећа да ће звати. Затим пође заборављајући и глад и жеђ, загледан у врх Сребрне Горе. Кад, изненада, чу како му иза леђа неко дашће.

Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено? Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла.

Ој, како су им се смејале очи, блистала лица! Затим, једно по једно поче да се извлачи из чахуре, отреса црвеним крилцима и лети ка земљи.

Као кап росе блистао је и смешио се. Жена подскочи од радости, али се одмах затим забрину: шта једу таква малена, светла бића? Како се бране од хладноће?

Претешка је цена коју би требало да платиш за срећу свога сина. Сагнуте главе жена је размишљала, затим рече: — Платићу је! — Онда знај да више никада нећеш бити с њим. — Како ћу знати да је срећан? — Видећеш га!

— Можеш ићи.. — од додира руке Сунчеве мајке жена осети како, наједном, постаје прозрачна и лака. Затим, претворена у најлакши и најнежнији од свих облака, ношена источним ветром, и она пође путем којим је девојка из мака

Она га ћушну у шкрињу међу кошуље, па заборави и старицу и сусрет. Јесу ли, затим, дани или је иверје по брзој реци летело?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми Све догод не би довршио чича. Затим би отац, кô ведар сјај дана, Узео гусле у жилаве руке, И гласно почô, уз гањиве звуке, Лијепу пјесму Страхињића

Полагано сриче уклесана слова: ''Ратко, Ђорђе, Дејан'', па грца и стане, Срце стиска, затим сриче, сриче снова, А при сваком слову нова суза кане.

Она ми се пригну па, сјајна и врела, Пољуби ме. И њен пољубац се упи У сан мој, од златних нита што се плео. Затим насмијана меком руком скупи И подиже с траве свој прозирни вео, И пође.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

најзначајније, између небројених патњи најтипичније, између најразличитијих херојских црта најкарактеристичније и затим их уопштавао у ликовима омиљених јунака.

И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака. И у песми он не може да уђе у град, али не зато што су врата затворили грађани Перитеорија, него зато што

који је ово стављао на хартију негде око 1499, не помиње Вука Бранковића као издајника, а о њему говори одмах затим, без икаква знака сумње.

небеско царство). Лазар, у складу са својим светачким карактером, бира друго. Али одмах затим, у другом делу песме, он улази у жестоку борбу, баш као да се бори за земаљско царство, и био би победник да није било

Неких педесетак година затим већ се говори о људима који су „гледали кроз прсте“, о „невери, зависти и неслози неверних И неваљалих људи“.

Прво, он тражи од њега да се бори против Арапина, нарочито за то храњеног; затим, да уђе у усијану пећ; н најзад, да преплива Црно море и да с оне друге обале донесе три златне јабуке.

Неколико година затим дошло је опет до рата између Мађара и Турака. Мађарска војска, под заповедништвом Ј. Хуњадија (који је у песмама

Његов син Иван Црнојевић (1465—1490) у почетку је имао седиште у Жабњаку, а затим на Цетињу. Један његов син (коме историја не зна имена а песма га зове Максимом) потурчио се и као потурчењак звао се

Године 1496. Ђурађ, протеран од Скендер-бега из Црне Горе, побегао је у Млетке, где је неко време био затворен, а затим отишао у Цариград и добио пашалук у Малој Азији. Снажан отпор најезди Турака пружен је и у Хрватској и Славонији.

Добивши битку на Крбавском пољу (1493), а затим битку на Мохачу (1526), Турци су убрзо заузели западну Славонију с Пожегом и читаву јужну Хрватску, осим градова у

Ниже прсника широки кожни појас, ћемери, ханџари, кубуре и ножеви. А затим беневреке од домаћег сукна или штофа. На ногама опанци.

Иван је убрзо пао у затвор (заједно са Јуришом), али је успео да побегне. Затим се, 1610, измирио с аустријским властима обавезавши се да неће четовати и гусарити.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

превалио пут дугачак Да га прегледа др Мачак Доктор пацијента штипну Пацијент нешто зуцну Доктор му леђа пипну Затим га у чело куцну СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НИЈЕ ТИ НИШТА То каза Па га смаза ТЕЛЕФОНИЈАДА На широком царском друму

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав тајни знак, оне истог трена почеше мицати прстима, а затим и читавим табанима. — Пст, мичу се! — прошапута једна дјевој чица. — Мичу се кад их ја мичем!

Све је то дрвеће. Па да би се још боље охрабрио, он гласно зовну: — Лазаре! Одмах затим одазва се сам себи измијењеним гласом: — Шта је? — Бојиш ли се? — питао је дебели глас. — Не бојим. — Лажеш!

половина од машица, доња коњска вилица, јагњеће крзно, точак са колица и са шиваће машине као и неке огромне мамузе, затим неколико потковица, обичних и „турских“, па разне куке, ланци, кутија од сата будилника, неко старо прошупљено суђе и

Најзад Мачак пронађе у својој „радионици“велику иглу за шивење самара, звану „самарњача“или „чувалдус“, затим јак и дебео конац и, коначно, чврст картон од једне кутије у коју је некад био пакован отров за пацове.

Малишан је отишао до скривеног поточића-понорнице и донио Жуји воде у олупаној чинији из Мачкове радионице. Затим је покупио све коре из школских торбица својих другова и све то сложио на гомилу пред псећом кућицом.

— гласније понови Луња. Учитељ Паприка погледа је најприје уплашено, па забезекнуто, затим разроко као да му је мува сјела на његов црвени нос, а онда се забаци натраг, на наслон столице, лупи рукама по столу

Е да видиш како ћеш сад хтјети. Дедер, испружи длан, да ти ја покажем како нећеш батина. Пришао би затим другом ђаку, а кад би овај, уплашен судбином свог друга, казао да хоће батине, подозриви учитељ би се разгоропадио: —

Гурне затим један одсјечен трнов жбун у отвор пећине и тако га прикрије да га ни из близине нико не би могао примијетити.

Камо твоје уши, камо твој нос? ХХ Лукави пољар Лијан мућкао је боцу с ракијом, потезао из ње, а затим би почео да мућка главом и да се домишља: — Гдје ли се то крију дјечаци, да ми је само знати?

— Пуна је лишћа, одавна нијесу ловили. Значи — не долазе овамо. Претражио је затим кукурузишта, усамљене љескаре ивицом ливада, најзад и црквени таван, али је тамо само поплашио неког побожног мачора

Кад шума сасвим промаче иза његових леђа, испод њега поче с тутњем да трчи гола пољана, налетјеше затим шуштави кукурузи, а онда се неки пласт сијена залети право на њ и наби му се на главу.

— Састанак овдје, код моје куће — објави на крају кнез, а затим се, по густу мраку, ратници разиђоше. XXИВ Као да су омађијани, дјечаци су зурили у тајанствену цедуљу прикуцану

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Данас што стече, а сутра пак изгуби. И да се затим на бригу, на старост. ДЕЧИЈЕ ИГРЕ Та реци ми док нисам рекао; чим смо бољи од деце калашасте, скачући по сокаци и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао

Је л’ седма? Добро... Кад ти кажеш, верујем. Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати! Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила од пива.

А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало по мало, па се смирило и утишало.

Тој ли је зборење? Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракијске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала

) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење. А затим се подигоше све с миндерлука; Дена им већ окренула нануле и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред

Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава, — „како мечка“, рече Јевда — како лепо тка и води сав

— Што ће начиним?! ’Ајде и ти па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор. А затим метну шубару на главу и оде љутито. — Није без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања.

малог дућанчета, као гуска из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру, Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.

Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави. Тако уговорише, а затим се разиђоше. Већ је вече. На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.

Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: назад!

“ а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам“, или: „А ти си па нека девојка!“ и томе подобни разговори.

Из мрака приђоше још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола. Затим приђоше капији. Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и