Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али и јесте била башта уређена: све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада! И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па и Варвару. Кад је код ње ушао, она се смешила. Он се сетио, како је, тако, затицао, ту риђокосу, са тим осмехом, који је имала и у сну – бар тако је њен муж тврдио – а која га је тако сачекивала, и у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ручнике су му сада мењали сваких петнаест дана, остао је без телевизора и телефона, а о свежем цвећу, које је затицао сваког дана у вази, није било ни говора!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Колико пута га је Васа Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао никоме, тај Црни Ђорђе, а ипак су га изневерили.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у новинама, пријављивало се на стотине кандидата и, без обзира колико рано би се појавио на одређеном месту, увек сам затицао масу света. Схватио сам да ти људи долазе ту чим изађу први јутарњи листови.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак... Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.
И увек их је код њих било. Или су радиле или разговарале. Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило. Младен би их остављао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све је то било тако јасно, па опет, ја сам по хиљаду пута затицао себе, у сну или у мислима на јави, како поносито стајем својом десном ногом на зараван, да се гордо, победнички
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ето, сам мој отац то каже. Сам он прича. Кад год је тамо ишао да их растера, он увек затицао и њега и зато се враћао. Није хтео да га силом, с пандурима, отргне од ње, да га срамоти, а с њиме и све нас, целу