Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У затишјима битке и он би, за који трен; утихнуо и ослушкивао небеса, тај мукли бездан: зачудо, од њих је дотицала благост и светло
Ни песма није могла, сад, да надјача тај све луђи хук умирања и то безнађе растопљено у киши и у блату. У затишјима је, узалуд, ослушкивао небеса: мукли се бездан није отварао, све даљи, Бог се повлачио.