Употреба речи зато у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ала бих срећна била ја! Ја никога нисам имала, никоме не могох исказати моје јаде, сузе су моје на срце падале, зато је тешко као олово; о, господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само кад би слушао тугу моју — јер ме нико

И данас се питам: зашто ли га привезују? Да ли да се њиме сузе убришу? Ил’, можда, зато да њиме бол привијемо? Моје су сузе текле на гроб, а бол срца мога гроб ће утишати. „Хајде кући, Грлице!

Он ме посматраше мало подуже, па онда ми, оборивши очи доле, тихо проговори: „Ти ћеш зато опет бити најлепша девојка у колу“. „Не могу, Алекса, ја не могу!“ Он онда рече: „Па нећу ни ја ићи у коло!

А може ли за овако сироче и бити утехе? Капелан протин не беше тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани. Кад је ушао у нашу сиромашну собицу, погледао је зловољно око себе.

„Вала, побратиме“, рече Живко, „можемо и донде отист; а право да ти кажем, зато сам ти и дошао да као и ја видим каква ви је слава, да ли је у чему надмашила нашу у Мутници, што је у Светој Петци

Тај се еснаф најбоље слаже и свуд се потпомаже, а, ваљда, и зато што је лаж најјевтинија... Не кошта ништа, а све занима, нарочито и велику господу, којима је, и по себи, истина мрска.

Ја сам ћутао. — Што ми не одговорите? — питаше ме пензионер мало храпавијим гласом. — Зато што нећу! — Е, ту смо сад, ха, ха, ха! Знате, господо, а нећете ми веровати, а, ево сâм се одао!...

Е, тога су одмах узели за учитеља. Али зато нек не мисле наши богословци да су они и са свешћу тако ниско стојали, као са науком...

А што је умела чарапе шарати, тако укусно није могла ниједна сељанка!... Зато су је и оговарале и износиле свашта за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијати... Снâ.

Пред властима је Ђоша морао свој преступ признати. Зато га осуде на шест месеци робије и педесет батина. Све је то Ђоша издржао, као да се у хапсу и родио...

Сремац му досада никад није у кућу долазио; зато је још с брда упро своје старе очи и, лагано корачајући, разгледаше целу околину, а на кући није ниједнога ивера

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

1788. Љубезна сербска јуносте! Посвештавајући ја ову књигу теби, чрез то ништа друго развје т в о ј е проштење, зато што с т о б о м не живим и оно што| сам ја од других научио т е б и не соопштавам, получити желим.

учинити може, ови сасвим његов дар т е б и, п р е д р а г а ј у н о с т е, придајем, совершено уверен да ће њ е м у зато ово списаније толико мило и благопријатно бити колико да је њ е г о в о м славном имену посвештено.

Подобне су воздуху и води, које, зато што се свуд и ласно имати могу, не чине се от какве цене, а у самој вешти најнужније су и најполезније на свету.

всегдашње и постојано, уоговорили су се и согласили да живу у комшилуку да би у потреби један другом могли помоћ дати. Зато изберу један велик храст на којего гранами орао начини себи гњиздо, гди снесе јаја и излеже пилиће.

сујету што јелински гдигди мешам: ови ми је језик од младости мио, и рад бих да се многима од наших младића смили; зато гдишто примешавам, ако ништа, на срећу: често малена варница велику ужеже ватру.

Човек љубокористан и лаком приличан је нашем курјаку, који злоби на лисца не зато што он краде и туђе отима, него што И њега крађе своје учасником бити не удостојава.

и високоуман, оно што не зна о том ни поњатија не могући имати, оно што зна чини му се да је то све што се може знати; зато што је себи једном завртио у главу, ако ће бити и криво и недостаточно, хоће да тако остане.

Пакостан, кад о највећој пакости мисли, онда најмајсторскије измишљава речи. Зато излишни комплименти, ласкателства, церемоније, необична похваљивања и улагивања пред паметним људма никад нису што

вуоле”, весма разумно веле Талијанци: „Ко ме год ласка више него обично, или ме је преварио, ил' ме преварит' хоће”. Зато ове басне бик врло се паметно влада. Зове га лав на част: иде да види, јер га се не боји.

Не види то на што је зват: — неће више ништа да зна.| 14 Лавица и лисица Лисица је похуђавала лавицу зато што ова ретко и по један пород рађа. „Ретко, и по један,” — одговори лавица — „али кад родим, а ја лава родим”.

” нека виче. О злом сажаљеније имати, то је на погибел мирним и добрим људма. Зато право веле наши стари: да је гори јатак од пустахије.

А човеку је то дато; зато ако је колико ко у злу отврднуо и окорео, опет га зло мучи и растрза. Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

у мутној И леденој води из уста кечиге отимају штуке; да се, кад сјаши, дизгини и узде одузму од сукненог хајдука зато да их, узјахавши, узме гвоздена рукавица и рука; да се руке, везане наопако, дреше да би везале брата јединога;

На ђоновима разносе брашно и крв! Зар се никада ниси запитао зашто су ти обули те чизме? Зар зато да, штитећи нечије шешире, шутираш и разбијаш нечије главе? Главе као лубенице и тикве?

Седиш на прагу, зуриш у мрак, и не знаш је ли све на свету погасио зато што те је напустио, ил зато да би ти ближе пришао, Бог!

Седиш на прагу, зуриш у мрак, и не знаш је ли све на свету погасио зато што те је напустио, ил зато да би ти ближе пришао, Бог!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

ја би’ вам усмено приповедао, драга децо моја, али ви сте мали и не можете упамтити, а ја сам стар: лако могу умрети. Зато сам наумио да вам овде напишем: яже видюхъ дюихъ и отцы наши повюдаша ми.

Шанац и логор на Кличевцу доцније основан је. У та времена и Коча доле око Мораве подигне чете и Турке почне тући, зато и сада Моравци зову оно време „Кочином Крајином” а за ћесара Јосифа рат ништа не знаду него мисле да је Коча заратио.

Алекса, због тога што је томе Хаџи-Мустафи млогу грађу за касарне низа Саву слао, познавао се и живио с њим добро, зато оде к њему и пожали му се на тај агински ферман.

Тако су опет полазили и Пореч узели. Београдски везир нема доста војске, зато почне купити и он под плату војнике. Порез је био 7 и по до 8 гроша на по године како је у хатишерифу; сад везир

баш су мени добро казивале моје комшинице бабе, да сам ја учен; међер и мој учитељ Сабов не зна више од мене, зато он мени ништа не говори, а кад он од мене више не зна, што да седим овде залудан — и желио сам да идем кући.

Сирома старац дуго је имао љуту муку са мном, док ме је научио полагано и разговетно читати. Зато вам препоручујем где вам буде дужност о детињој се науки старати, да не дајете децу невешту и неучену, да у почетку у

си врло млад и нигде готово нећеш бити у друштву твоји̓ парњака у годинама, него ћеш све долазити међу старије људе. Зато на сабору, и на слави, и на свадби немој млого говорити, него слушај шта старији људи говоре.

Кад говориш штогод, сви ће слушати, али немој ти себи да увртиш у главу да они тебе зато слушају што ти најмудрије говориш; они ће те зато слушати што си њи̓ов попа, и што си мој син, и кад што погрешиш,

сви ће слушати, али немој ти себи да увртиш у главу да они тебе зато слушају што ти најмудрије говориш; они ће те зато слушати што си њи̓ов попа, и што си мој син, и кад што погрешиш, нико ти неће казати: није тако, али сваки ће

што си њи̓ов попа, и што си мој син, и кад што погрешиш, нико ти неће казати: није тако, али сваки ће помислити. Зато, мудро се владај и оно што ти се сада учини да није онако као што старији људи говоре, а ти немој одма да се плећеш у

Сви ућуте као да водом сваког залијеш. Зато, велим, нема цркве ни уредбе без мирске власти, а ни мирске без духовне; треба једна другу да поткрепљава, ако су раде

цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали. Зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни други̓ учени̓ људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја збиља! И ја то хтедох рећи — потврди Сима. — Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану... Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и

Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. — А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. — Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге!

Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што. — И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја?

— Дабоме, вала начинити уговор. За то се ти не брини. Ја ћу већ наместити како ваља. — Е видиш, зато сам те звао. — Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ. Баш си драви шпекулант, у далеку те нема.

Између многих мисли паде му на ум и то како је вечерас неколико пута прошао испред Савкине куће. »Аха! Зато ли су онолике девојке биле код ње?!« дрекну и учини: »Хуј!« После мало ћутања поче: »Чек, колико сам оно пута прошао?

Него ти је и поп зло прошао! И Живадин исприча учитељу попово »страданије«, како је већ сам видео озго с брда. — А, зато ли њега нема јутрос амо! — рече учитељ смејући се. — Море, како је осакаћен — неће ти дуго до ћи!...

Поп Вујица је волео да је у њега све најбоље, то јест да ни у ког нема што у њега има, и зато му баш није мило кад опази да други има нешто што у њега нема.

Обично се старао да лепим реч'ма и саветом измири парничаре, Зато га је народ врло заволео, поштовао и слушао. Ако кога мало оштрије и покара — нико му не замера; стар је човек, а кара

Сава се на шао с њим у Ваљеву и ту, реч по реч, готово су хтели да се сваде зато што се капетан, по свом обичају, хвалио како је он увиђаван и како никад не ради ништа узалуд.

Била је то скромна и мирна девојка, као јагње. Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Волео је свадити се с човеком него попити чашу ракије. Често хоће и да се побије.

На њему стајаће одело. Видело се да ће некуд у госте, јер није никакав празник да би човек рекао зато се обукао тако свечано. — Ама, пошо, шта чини тај тамо ваздан? — Сад ће он, попо — одазва се поша из куће.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

То су одељење звали „кућа”. Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. Било је и бољих кућа. То беху куће задружних породица.

У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима. Зато их је чешће и призивао и договарао се. А било је и људи паметних!...

Тако су текли себи пријатеље. И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. Власт субашина беше велика. Могао је узети живот човечији на душу, па -

Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати. Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.

— Он. — И кмет? — И он!... — Па, шта веле? — Много веле!... Види се да су размажени!... Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео... Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...

Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора... Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... И створи му се страшна слика пред очима: Као он мртав... Из главе му лопи крв и мозак...

Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио. Али... Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу. А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...

Мени то не треба! Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!... И он свакад лепо са миом... Али зато, опет, ја њега послушам. Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!... Што ниси био миран?...

Најзад рече: — Сад, нијеси га убио, нијеси!... Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... — Казаћу: зато што га мрзим! — Али то није паметно... — Ја га од истине мрзим! — То знам... Ха!

Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!... А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!... Јеси разумио?... Лазару се насмеши брк.

Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?... И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.

— Добар вече, чича Дево! — Бог те чуо! Име му Глигорије. Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. Чудан беше то човек. Он је био... воденичар.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Глас њезин беше кô музика туге: И зато мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладна неба, и на тужна збогом.

А све можда зато што љубим кô прије. РАСТАНАК Опет сам те срео тамну, пуну сете — Браниш невидљивој сузи да потече; Кô сен

Дуго сја на оку тугом вечно младом Лик жене што га је очарала једном; Зато једна жена зна кад пође крадом Поглед за одбеглом и за недогледном.

Очи су ти зато да оплоде звуке, И глас да молитву у срцима роди; Сав покрет изгледа замах твоје руке; Ти сјаш у стварима као дан у

Ниједан ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.

на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца, отварало се и срце мале принцезе. Зато су те ноћи биле тако пуне туге и топлоте.

Његова је смрт пуна топлоте и његова душа што одлази, пуна је мириса; зато је соба мирисна и топла. Сви су зидови покривени огледалима која су мукла од јесењег дана.

Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства. Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи.

Али он је умро срећан јер је цео живот живео у светлости звезде која је била лепша и већа него све друге звезде: зато што је светлила а није ни постојала.

Нико није знао је ли осуђеник био зликовац или мученик. Гомила је ишла радосно зато што су многи хтели да дограбе доцније по комадић конопца којим је задављен кривац, јер кажу да такав комадић доноси

— А ти ћеш рећи мору и небу и чемпресима: „Моја љубав има у себи и вашу бескрајност, и вашу чистоту, и вашу тугу. Јер зато што вас је моја душа обожавала, она се саздала од оног што је обожавала.

Али си својим ранама показао оно што је божанско у човеку. и зато, иако ниси открио Бога, ти си га посведочио. НА РАСКРШЋУ Коњаник је прејурио мостове на води, шуме у помрчини, и

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те

Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и

Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници. Он пристаде. Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу.

Али зато он не може тражити сад да буде саветник. Видите: сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећ

Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ипак увјек у послу. Он води бригу о цијелом селу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Та колик је само онај Велики сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки! Зато ниједан није калдрмисан, а није никада ни био.

Али је зато и било свашта. Било је батина, па, богме, и разбијених глава. И од тога доба мање их дирају. Особито у селу ни за живу

Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша. Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу«, или: »Тиче га

Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује. Та колајне и висе на грудима; а кога сте још видели да му висе на трбуху?

« А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио. Она вели да га је поп Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз

— завршила би шапућући поп Ћириница. Но иако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли да су се они, не дај боже, мрзели.

— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дâто! Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!

— Бештија једна — мисли у себи госпоја Перса, — мора она свуд свој нос да забоде! Ништа друго него је дошла само зато да види шта вечерамо. А баш је и потрефила!

да му запали кућу или одведе чилаше. Зато при поласку у пензију, мислим да неће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од

Могли су се сити најести, па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима. Зато су дечји шешири у том селу и били изнутра као калајисани.

’Ајде, бога ти, Сидо, говориш к’о, к’о... Пије тај, бојим се, к’о смук, баш зато што је сув; то ти ја само кажем. — Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не дâ на њ. — ’Ајд’-’ајд’!

А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, зато јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно, слободно као код куће. И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило. Целе зиме и пролећа.

Какав је дошао: љут, прек. И зашта такав? И плаче се док год траје служба у цркви. И зато, што ближе крају служба, тим јачи, ужурбанији плач.

И зато, чим се служба сврши, попа изиђе из цркве, зацрни се његова мантија преко гробова, тада све узаври од плача. Полете кри

И зато је она једва дочекала тога Манасију и толико га трпела да јој се он чак и по кући вуче, једе што нађе па и на њу саму с

Наза их је терала. Чак се и тукла с њима. Зато су је остали просјаци и волели. А испрва она није просила, већ је служила у вароши, код неког газде.

Попу дошло још више неугодно слушајући оно: црква, кум а гледајући је онако искрпљену, с торбом. Зато да би угушио смех он јој руком одобрио и отпустио је. Али од владике никако не долазило одобрење.

сав, онако гô, у кошуљи, најежен од зиме и, као у инат, само је још више лежао и по некога распитивао за какво село. Зато Наза заборавила и на стид и на све и почела свако јутро да одилази попу кући и чека га на капији.

— Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу. И, од тада, чисто се променила.

И заиста, попова сина деца у игри каменом ударила, те овај од тога умро. И зато су га се сви бојали, угађали му, све му чинили само да ћути, не гунђа, не прориче, не злокоби...

скупљајући се уплашено испред вас и стрепећи да вам чиме није на сметњи, за шта крив, а највише да вам није крив зато што је ту, испред вас, те ви морате да га гледате. А одакле је? Чији је? Нико не зна. Ако га о томе упитате.

Али њу је тешко наћи. Једва се за по неког памти да је тај „расковник“ нашао, имао га. И зато је после много богат био. Њега само жељка налази и чува под језиком.

И због тога људи никад не могу да наиђу на „расковник“, нити га имају. И зато и нису тако богати, срећни. А она је хтела да буде богата.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту. Зато се и титрао са судбом својом. Он је за вишим чим тежио него за бакалством.

Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х.

Ја већ не могу дуго љубав проводити; наумио сам се женити. Зато би' био рад отприлике знати... — Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?

донесе колико ја имам, ал кад није тако, а оно бар хиљаду форнити морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити. Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би' са једном хиљадом; ал' кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би

Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему препоручити.

— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама оће, да и' одведем. — Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми

Но зато и довде је њено уживање добра. Јесте ли тако задовољни? — Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном слож

— Све је то добро! Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами? — Само матер имам. — Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени. — Дакле, шта мислите, господар Першуновић?

васпитања, а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће! Зато, збогом, нећу овде ни минут остати. Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе. Док је момака, хвала богу, биће девојака!

Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне. Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајлаАнку.

Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти. Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.

проузроковало то да смо принуђени били другој срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни. Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

се што пре команде, испунити дужност; све то незапамћеном снагом провале и у једном једином значењу: потражити смрт зато што се жели и xоће да живи, одавало је слику анархије којој није било равне.

Али он неће ни да чује, јер је такав, неприступачан и неповерљив и то не зато што има некаквог искуства, него онако инстинктивно и што је чудан човек, који се, кад од некога пали цигарету, окреће

И она угодност тако некако непријатна и тугаљива зато што није заслужена, и брижна лица што су језиво загледала срамну рану која је крвавила, и све оне ствари око њега и

И ако је по некад оно и хтела, да би њему угодила, није могла. Њена лепота привлачила је свачији поглед, она зато није крива, а о свему ономе што је главно водила је и сама рачуна.

једнога... једнога забушанта... поред мене, преда мном. Она се засмеја сатански: — Вараш се, рањен кроз сред груди, зато је овде, није као ти. — А ја шта? Шта кажеш? — Ти? Ти два пуна месеца лечиш једну огреботину.

А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад

биће с којим би ја хтела да говорим, да се мазим, да се грлим, да сањам и према коме сам осећала неизмерну захвалност зато што ми је донело један део твоје душе, један део самог тебе, Алексије.

А тетка је заволела Алексија зато, што је он заволео њену Наташу, њене очи и њен ваздух. Тај чудни млади човек био је њихов заједнички идол.

Ни у седамнаестој години нисам више био чедан. Ужасно ми је и пад се тога сетим и никад никога Другог не могу зато кривити до оног бедника, оца мог рођеног.

Али тако није било. И зато, кад се претходница заштитничког одреда приближи, она би дочекана жестоком ватром са онога виса.

Требало га је обићи и појавити се у бок и и позадину упорног браниоца и то је био једини спас. Зато се одредише одељења.

Неко ненадно комешање било је очевидно и зато нападна одељења учинише јачи притисак и кренуше напред. А мало после вис је био празан и тако одред пређе у маршеви

Африка

Оно беше ту као једини доказ да тај архипелаг, тако близак а због сутона тако далеко, диван је баш зато што је стваран.

Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо. да миришу „на воће“ и зато се парфимишу амбром. Шминкају се најдивније, најнеприметније и најнежније што се да замислити.

Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама. Не кажем да је зато белац гори од црнца, напротив. Али је јасно колико своју супериорност белац плаћа својом лепотом.

ми каже да је гром који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на

Час ми један тврди да без четрдесет хиљада франака не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај

До шест ујутру под мојом собом страховита ларма џеза, котиљона, шампањског напијања, те зато кошмарско спавање. У пола седам улази мој бој да ме пробуди.

разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава ме да се ничим не може гасити жеђ што прати путника кроз Африку, све

Све оно што су они сад стекли као чулну екстазу, играјући, пропало би чим би прошли да се одморе. Зато ће они играти гомбу можда до поноћи, када ће осетити да у њима бије крв силних љубавника и да ништа више ту крв не

Манконо је село на скоро двеста километара од Боакеа. Његови становници су из племена Ђула, које, зато што презиру земљорадњу и лова баве се само трговином, сматрају за црначке Јевреје.

и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог моста, забрањује да играју, сада то дозвољава због мог доласка. Зато су они и искористили да организују два разна там–тама.

Велики ноћни живот горе на ивици саване, узбудљив, нарочито и зато што нисам никада очекивао да је толико безопасан.

Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ нисам зато имао осећање новости. И то је њина снага примитивности које у мени нема.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Чуо сам. И то је лепо од наше магистрат. МИШИЋ: Будући да толико новаца засада у каси немамо, зато смо наумили добре људе у помоћ при овоме претпријатију позвати. Ево, дакле, листа!

К воспитанију принадлежи и лице. Руменило на лицу више није у моди, него бледа боја. То је сад нобл. Зато гледај да су ти увек такви образи, а не паорски: црвени.

А у подруму има девет стотина акова. МИШИЋ: Тако су понајвише стари људи, све се боје да неће им стићи, а то је зато што не могу да раде као што би желили.

Један је изнашао у Берлину нов неки начин луфтбалон правити и то искључително коњском машћу. Зато се сад обз³³ Рђав последак.

да купим више коњи, па да и гоим и после колим Каква лепа профита! МИШИЋ: (Овај је луд!) Баш зато и јесте тако велика цена тој масти, што је од царства строжајше запрећено да се нико под живу главу не усуди марву

МИШИЋ: Ја се врло радо са вашом госпојом и господичном разговарам, зато ћете ми допустити да се јошт мало позабавим. ЈАЊА: (Хунсвутско посла!) Ја имам моја једна шпекулација.

) Ух, ух, ух! МИШИЋ: Кир Јања, мени је жао да вас морам обеспокојавати. Но ви знате да сам ја у служби, ја сам зато од магистрата и послат, да вас у варошку кућу водим. ЈАЊА: Свако и шала проклето ди-ј човек у нестрећа.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Нити да ушоре своја села. Зато је у поменутим, црним, путничким колима, из Беча, освануо, у Темишвару, пред вратима Енгелсхофена, оберкригскомисар

Wохлгеборенер, Сондергелиебтер унд Геехртер Херр.“ „Каква сељачина“, поче и Грк монолог у себи. „Зато он воли Расцијане и зато их брани од свакога. Није ни он бољи.

“ „Каква сељачина“, поче и Грк монолог у себи. „Зато он воли Расцијане и зато их брани од свакога. Није ни он бољи. То је само сеља са Рајне, Шваба, простак, и боље би било да су му дали у руке

То је само сеља са Рајне, Шваба, простак, и боље би било да су му дали у руке мотику, место Темишвара. Зато он нама стално опонира? Зато он не одговара на наше рескрипте? Цео ћесарски југ краљевства налази се у опасности.

Зато он нама стално опонира? Зато он не одговара на наше рескрипте? Цео ћесарски југ краљевства налази се у опасности.

Он верује да њима, сад кад су све то чули, и видели, није ни на крај памети апшит из војске просити. Он ће им, зато, сад, прочитати „Еинес ан дем Херрн Генерал Фелдмарсцхалл‑Лиеутнант Фреyхеррн вон Енгелсхофен ерлассенес Ресцирипт“ –

Лајтнант Петар Исакович, који је био идући, био је међу њима, по жени, најбогатији и, ваљда зато, најпоноситији. Био је то леп, витак официр, који још није био превалио ни тридесету, а стајао је пред Гарсулијем прав

Гарчула је зато дао знак грофу Палавичинију да почне да чита рескрипт о касирању пука, и био је уверен да ће сви они покорно, и без

Изгледа да је то било, Србе, још више избезумило. То је била, уосталом, погрешка, и зато што су хусари били исувише близу и што су те гомиле и саме јахале коње, у рату, и проводиле живот око коња.

месту, у капији тврдог и великог града, Гарсулију се учини да је цео свет био сведок његовог кукавног бекства и зато му, од беса, припаде мука. Био је одбацио шешир и раскопчао копче око гркљана.

говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и вешала. Тражићу, колико сутра, само смртне казне и десетковање пука.

„Ласте!“ узвикну млади официр. „Зато мени оно на клобуку!“ Он је имао обичај да ноћу веша, о прозор, све што скине: мундир, гаће, клобук – да се ветри.

Теодосије - ЖИТИЈА

својих војвода, рече му: — Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може угасити. Зато, љубазни, ако ци икад примио какво добро од нас — сада је време да љубав покажеш.

А и надаху се да ће од његових родитеља примити велике дарове и многе почасти зато што су им угодили. Помишљаху да га вежу, али га се бојаху као господара својега.

Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме. Зато те молим, господару мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен

А праведни се због овога ожалости, не зато што су га ухватили, него због тога што су му прекинули пут те неће доспети к старцима пустињацима за време обеда.

И свакога од благородних према узрасту, према верности и према части дароваше самодршци, с једне стране зато што је један остављао власт, а с друге стране што је други примао. Све су наслађивали, веселили и гостили.

Син поучаваше трудом оца, али се старац изнемогао од старости није могао подвизавати баш као младић. Зато је младић допуњавао недостатак старца, и не престајаше да се труди и пости за себе и за оца.

Такву су наду и љубав имали према манастиру Ватопеду да су ту хтели и живот свој у Господу да сврше. Зато га веома и сувише обасипаху богатством.

“ Зато много што му је падало сматраше као блато, и даваше не као своје већ као туђе, јер све што не можемо однети туђим се на

А и твој труд за мене, подвизавање и молитве твоје и милостиње, узиђоше на памет пред Бога, и зато те очекују спремљена ти добра са мном.

душе заблуделих жезлом вере, и на пашу благочашћа речју ће их позвати, а и свима жалоснима биће милостива утеха. Зато га и сувише љубљаше и поштоваше га, и због безмерне смерности његове и кротости једноставне и љубави без лукавства био

Јер и ту беше дао много злата за подизање тога манастира, и зато га његови житељи сматраху као ктитора. После тога оде ка светом оцу, митрополиту тадашњем, Костандију, а овај га

Бог сву вољу своју̓, прославимо, да се достојно и према могућностима на свако добро дело њихово ради Бога угледамо. Зато и ја, скрушени, све вас по телу ми у Господу сроднике молим: угледајмо се на дела оца нашега, која видесте — веру

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Због тога су му нерви здрави, зато спокојније и боље подноси удесе судбине. у овом се типу осећа јака веза с природом и с прецима.

Имају осећања за лепе панораме појединих врхова и зато је за такве врхове у динарској планинској зони често име Поглед.

се може сматрати као грубост, у ствари потиче од достојанства и од мере: Шумадинац хоће да се загреје само свесно. Зато опет, кад он то чини, то је отворено, у лице противнику, очи у очи као човек чији су преци вековима сами себи стварали

Он је опростио Бановић Секули само зато што је нећак његова пријатеља. Старовласи лако схватају оно што је битно у неком питању, али не улазе увек у

И она може имати своју улогу само као саставни део једне велике народне целине. Она је разумела ову потребу и зато је и тражила уједињење са Србијом. ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА ГРУПА Земљишни облици и средства која даје земљиште.

и исељава у панонске пределе насељене Србо-Хрватима, у Босну, у Србију и у последњим деценијама нарочито у Америку. Зато је број становника готово стациониран. Године 1910. у Лици је било 205.

Ови су динарски људи донели у Лику најчистији штокавски дијалекат. Зато није чудно, што се овде, више но игде у Хрватској, чује онај наш звучни динарски језик, богат речима и фразама, и што

Због разноврсности земљишних облика и зато што нема средишне долине босанско је становништво врло различитих особина.

који су они могли јаче вршити него праве Османлије, пошто су чинили знатну народну масу и говорили српски. Зато су неки трагови турско-источњачке цивилизације међу западним Јужним Словенима многобројнији у Босни и Херцеговини и у

на рад у прекоморске земље, нарочито у Америку одакле се неки враћају после дужег низа година, а други стално остају. Зато је број становништва у Боки остао скоро исти од средине XИX века до данас: 33.000 до 34.000 душа.

новије време се развила предузимљивост за послове, има добрих трговаца и предузимача, свет се јако окренуо тековини, и зато им Црногорци замерају, сматрајући да све више постају лацмани, мисле да су лукави.

Ови су у току последњих векова врло често морали мењати седишта, били су им познати нагло бежање и пљачке. Зато у многим њиховим деловима има нечега непостојанога.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Сваки час чича се окреће и нешто љутито разговара са џаком. Џак само ћути, можда због тога што је завезан, а можда и зато што не зна да говори. Ко ли је тај чича који разговара с једним обичним џаком? Да можда није луд или пијан?

ДРУГА ГЛАВА Из које се ништа не види, јер се налазимо у џаку, али се зато понешто чује (ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Јао мени, црну и кукавну, ево ме ухватише и у џак завезаше.

Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци

— А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право у воду: пљус! — гунђа жалостиво мачак. — Зато што би ти онда гроб био сувише близу, па би ме стално подсјећао на тебе и растуживао. — А зашто ме возиш у колима?

Узеше зато некакве дугачке љестве и прислонише их уз велики орах, иза чијих је грана вирило сјајно мјесечево лице. — Придржи ти

Ехе, онда и ја обећавам да више нећу красти твоју сланину, али зато идем поново пити. — Ура! Имаш право, брате наш! — повикаше она два магарца изнад врата крчме.

Треба зато да удружимо снаге и да смислимо како ћемо из ове невоље извући главу и репове. У срећки број осам стоји пророчанство:

Поваздан зато бројим крушке на дрвету и кукурузе у њиви и рачунам колико ми још остаје да живим. Остаје ми још највише десетак дана,

— Пророчанство се неће испунити — утјеши га Шаров — зато што је Мачак лав обећао да ће те још вечерас појести ако те само улови. — Ум-ум, брр, а гдје је сад Мачак лав?!

Све се завршило с великом лармом. Ујутру Брко стаде да ме бије зато што сам читаву ноћ лупао и будио га иза сна. Његова жена узе да ме брани. — Немој да га бијеш.

Његова жена узе да ме брани. — Немој да га бијеш. Он је читаву ноћ ловио мишеве, зато је и лупао. Скини му ове ципеле, па више неће бити буке. — А он ће онда право на сланину! — лукаво зашкиљи Брко.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Али нашто толико благодарности! Ви сте добар раденик, задовољан сам са вама, па свршена ствар. АЉОША: И зато мене жал, неизмерно ме жал и ја се бојим да вас не увредим. То не бих хтео, не бих хтео да вас увредим.

АЛОША: Ја так написал. ПАВЛЕ: Јесте ли ви такво писмо написали? АЛОША: Да, и зато сам дошао да се вама извиним, да се опростим, да вам благодарим. ПАВЛЕ: шта ви то говорите, Аљоша?

Ми нисмо, ми смо трезвенији и, ако хоћете, отпорнији смо. Зато послушајте мој савет; видећете касније да је био умесан. АЉОША (бранећи се сам од себе): Не могу, не могу!

Немојте ме мучити? АНТА: Патите ли ви од срца? РИНА: Да! АНТА: Е, па ето, видите, зато и морам ствар да вам саопштим пажљиво и издалека. РИНА: Добро! Само говорите већ једном.

Да, господине, а то није изабран зато што је мој зет, већ као стручњак. Мој зет је пре две године штампао своје велико научно дело „Мелиорација теризације”.

Рећи ћеш: зашто смо и њих увукли у конзорцију кад су обични агенти? Зато, господине, што нашој држави, нашим новчаним заводима и нашој чаршији, не импонује предузеће у коме није по један

Може ли се то дозволити, реците, може ли се то дозволити? НОВАКОВИЋ (нервозно): Па зато, забога, говоримо о томе, а не о „Илирији”. СПАСОЈЕ: О чему? РИНА: О њему, о покојнику.

СПАСОЈЕ: Па, кажем ти, све нас је притисла брига, зато нам и није до венчања сад. Ја хоћу да ми венчање моје јединице буде највеселији дан у животу... (Милује је по коси.

СПАСОЈЕ: Идеал је, сине, све оно што човек не може да постигне. ВУКИЦА: И сад ја да испаштам зато што она није постигла свој идеал! ИИ АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА: Добар дан! Добар дан, госпођице Вукице!

СПАСОЈЕ: Па да, шта ће ми суд? ЂАКОВИЋ: Е, па зато, видите, боље је да ви ту ствар урадите некако избегавајући јавност.

СПАСОЈЕ: Шта ми се може десити? ПАВЛЕ: Па то да изгубите зета, не зато што би вас он напустио већ зато што би ваша госпођица ћерка на пустила њега. СПАСОЈЕ: Ја вас не разумем.

СПАСОЈЕ: Шта ми се може десити? ПАВЛЕ: Па то да изгубите зета, не зато што би вас он напустио већ зато што би ваша госпођица ћерка на пустила њега. СПАСОЈЕ: Ја вас не разумем.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Понових како сматрам да је ствар завршена: бацио сам књигу, јер сам почео да дремам, а и зато, Господе Боже, зар је потребно баш све објаснити! Бацио сам је, ето! - А, тако?

За сестру која је то само упола (њена мајка није и моја мајка, али је зато мој отац и њен, што је очигледно по дужини наших ногу и црвенилу косе и пега!

Било је заиста подне и мој стомак је то знао. Нисам га слушао. Размишљао сам о цревима: лав их има краћа него ја, али зато овца има читаво једно чудо цреваца у себи. Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав.

Није нас пољубила, али зато нисмо скочили ни у воду. Стојећи на врховима прстију, онако као што понекад стоје балерине, она се загрцавала говорећи

Неко ко није видео шта се догађа могао је помислити да ударци пљуште по њој. Ја нисам пуштао гласа од себе: не зато што није болело: болело је, али нисам хтео да плачем и пружим старом задовољство да понавља како сам исти као ујак

Кад сам дошао до тога, Весна претворена у музичарку открила је своје карте: она није од оних који се убијају само зато што се то једном писцу тако хоће. Убио сам је, ипак.

” Правој Весни нисам смео да кажем ни речи о томе, јер објашњавати неком да си га убио зато што ниси знао шта с њим даље да радиш у роману, није нарочито пријатно.

- А ако не пронађемо? Хоћемо ли и онда ићи с тим руксацима као војници на маршу? - Не. Не као војници. Војници иду зато што морају. - То је свеједно: ићи ћемо, а ја не волим да вучем ни руксак ни било шта.

Устао сам и проверио. Није се мицао. Зато сам проверио како стоји ствар са колекцијама лептира и буба. Било је све у реду, па ипак ми је нешто стално сметало да

Било је у њему прича о карановским ноћима кад ти се чини да небо, звезде, месец и све постоји само зато што ти постојиш; о стрепњи да ћемо сусрете морати да кријемо; о неправедности људске судбине: створени да волимо, ипак

- Мој отац? - тргла се. - О, да. Он га има. Показаћу вам га. Мој отац је строг и зато ћемо се унутра увући кроз кућу нашег собара Ћапоњија. Знате га? Кућа му је доле иза гробља!

Не, то није долазило у обзир! Станика, такође! Наша зграда није имала звоно. Зато су га имале друге и све је то личило на примењен час психологије.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи. Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно.

ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао. Није хтео даље од свог извора. Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад

Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је. А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле.

Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене? Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје. Шта мислите?

— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. — И то је добро, — рече Кречар.

Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.

Али и доликовало јој. Сав израз у ње био је нешто господствен. Тако исто и код њених кћери. Зато за дућан нису много ни мариле. Пера је био већ првих година пренебрегнут.

— Зато ослови армицијаша: — Господине, шта ћемо платити армицији за то вино? — Но за овакво вино сто форинти од акова, то ни

Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра. — То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. — А како ћемо сутра започети?

Све је у реду. — Видиш, сад не изгледаш као „купец”. Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”. Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају.

Дођу до једног села. — Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. — Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. Путују читав дан; све нова села.

— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. — Ниси била ни ти научена! — Ви најбоље знате. — Зато немој ми кварити вољу. Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо. Са Пером не могу изићи на крај.

Црњански, Милош - Сеобе 1

преваре жену при опроштају, јер старији није хтео да види оно што је била у стању да учини, у том последњем тренутку. Зато је требао млађи, са дететом, да дође, колима, пред кућерак код обора.

Задржа зато кола код једног реда високих јабланова. Изљубивши заспало дете, остави га у колима, и слуге га опет попеше на коња.

„Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...“ Узнемирен што је даљи ток свога говора потпуно заборавио, понављао је ову фразу, на немачком разуме се, свакоме,

Они су дрхтали од страха, а и он је дрхтао од страха, узвикнувши: „Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...” Даље није могао. Забашури све, брзо, прочитав рескрипт команданта града Осека, маркиза Гвадањи.

Нашао је, мутан у глави, и прву реченицу: „Срби бирају најрадије посао војнички, па зато“... Било му је досадно да мисли, и Исакович, сав помодрео, полако постаде за њега као нека слика.

Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног. Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен.

Пламен жишка са пећи, осветљавао је велику избу, као са брега. Сенке ствари биле су зато огромне. На белој постељи, у тами, Аранђел Исакович, мада је био потпуно при свести, опран, умивен, ван сваке

Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то учинила. Рекла би му била да је то учинила зато што је онако осрамоти пред светом, при растанку, не опростив се у реду од ње.

Рекла би му била да је то учинила и зато што је увек оставља саму и што одлази и што се сваки час сели као Циганин. И зато што је хтела да се спасе из тих

Рекла би му била да је то учинила и зато што је увек оставља саму и што одлази и што се сваки час сели као Циганин. И зато што је хтела да се спасе из тих вечитих бара, острва, блатишта.

да се брат брату и жени јавља, сав крвав, расеченог лица и одсечене главе, јашући на великој жаби и ходајући по води. Зато су, помислише тада, тако страшно урлали прошле ноћи пси.

и, главом сам, покојни Лазар Исакович јављао, као да је трговао оружјем по ваздуху, целу јесен, пре осам година, а све зато што му син није, по смрти, пробушио срце иглом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Заправо, по овом схватању, главни циљ брака јесте рађање потомства. Зато и не чуди што постоји велики број обичаја и ритуалних радњи још пре брака, за време свадбе и после ње, у току брака,

За време свадбе повећана је опасност да се извесним магијским поступком младожеља учини стерилним. Зато постоје одређене, одговарајуће мере којима би требало предупредити несрећу. У Призрену, наводи Тихомир Р.

на пример, у околини Бољевца, за време свадбеног ручка „бака доноси зету печеног петла и он мора од тога да једе“ зато „да би зет вршио своје брачне дужности као што их петао врши“.

²⁹ Ако се, пак, мисли да је каква зла душа својим чинима „везала“ младожењу те је он зато полно немоћан, постоје разни начини да се „одвеже“.

када се налазе у критичном, преломном периоду, изложени непрекидној опасности од урока, злих сила и подметнутих чини. Зато је и разумљиво што постоји читав један разгранат систем магијске заштите од ових замишљених опасних утицаја.

Свакако најприроднији начин избегавања погледа злих очију јесте скривање од њега. Зато се млада код нас покрива различитим покривачима („вео“, „авлимарима“, „округ“, „дувак“, „покривало“, „привјес“ итд.).

Пауново перо, необичне лепоте и упадљивог изгледа, млада носи на венчању управо зато да би скренула поглед злих очију са себе на њега. Свадбени сценарио као једну од обавезних улога предвиђа и чауша.

У породици нероткињу гледају попреко, са осудом јер није испунила очекивања и зато што се због ње гаси крсна свећа, а она је и чест извор сукоба и свађа.

Мушко дете је, каже се, „кућни стожер“, оно наставља породичну лозу и стара се да се не угаси „крсна свећа“. Зато, ако у браку и има деде, али нема мушке, брак опет није испунио своју основну улогу и родитељи су незадовољни.

У Босни, па пример, када своде младенце у ложницу, свекрва узме мушко дете те га на постељи младенаца три пута поваља, зато да би млада рађала синове. У горњој Херцеговини то исто чини кум са мушким дететом када увече своди младенце.

Порођај се зато обавља у мраку и тишини, а поред породиље је само бабица. То се чини јер се верује да уколико мање њих зна за порођај,

са извесним животињама може имати негативне, па чак и кобне последице по дете које ће родити, верује се у народу. Зато постоје правила (забране) која спречавају непосредан или посредан контакт трудне жене с припадницима тих опасних

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗАВИДНИКЕ За завиднике који помодре од одблесака сунчаног дана што у нечије дворе продре, за човека који мрзи и воду зато што жубори иза туђега плота, и земљу, јер рађа и код другога, и селица јато које на туђу кулу слеће.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Шта да им кажем? Да тражим неку реч, а не могу никако да је нађем? Све што су тражили, то су и нашли, зато што и нису хтели ништа нарочито. Лепо се види: умрле су у њима праве речи, а остали само бројеви и општа места.

Клуба народне технике »Никола Тесла« у Катанићевој улици и хтео сам да откривам нове радио апарате са једанаест цеви. Зато сам само јео вишње. Коштице сам лежерно пљуцкао у пепео. Сада се у слушалицама чуло »Wондерфул« Џорџа Гершвина.

Није га носила. А и шта ће јој кад уопште није имала груди? У то време, 1950, још није било гума за жвакање, па сам зато жвакао оне вишње из тегле.

Лежала је на високом кревету прекривена старим херцеговачким биљцем. Знала је да треба да умре и зато је непрекидно пушила. Звала се Марија и хтела ја да се што више напуши пре него што оде.

Старице се распоређују дуж пута и пружајући руке нуде своје корњаче. И оне и корњаче су виделе много шта. Зато су им и једнима и другима лица уморна.

А он је и даље живео и прославио четрдесет и пети рођендан, истина, без торте и свећа. Из два разлога: зато што торта гоји и што у његовим сиротим пушачким плућима већ одавно нема толико свежег ваздуха да се одједанпут погаси

Маки је стари познаник глумаца, јер их често вози на вересију по граду. Зато без тешкоћа проналази у паузи пут до малог бифеа иза сцене. Дочекују га као зверку.

Летују под шаторима као пробисвети, само неће код тебе. А знаш ли зашто? – Баш бих волео да чујем? – Зато што си огаван егоиста, диктатор, и што си досадан... Да набрајам даље?

Зашто си ме изазивао? Непрестано си ме изазивао и подбадао. А ти? Шта си ти све мени рекао? – Ништа. – Зато што си лукав? Али знам ја шта ти мислиш! Где ћемо, ког ђавола, сад да се паркирамо?! Нигде ниједног места у улици . . .

А знаш ли зашто? – Баш бих волела да чујем! – Зато што си аматерка! Ти си, једноставно, велика незадовољна аматерка! – Незадовољена је боља реч! — рече жена.

Ко још данас носи грудњак? – Ја га носим! – Стварно? – Ти си ме терао да пијем ону одурну јабуковачу, зато што се она у Француској зове калвадос, који је, опет, пио извесни доктор Равик у Ремарковој Тријумфалној капији.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Да је била само оштра, ма колико оштра, не бих ни помишљао да је избјегнем, али ми је она убијала душу и понос, зато сам ставио главу у торбу и затворио за собом за навијек врата своје отаџбине.

Тада ми је исти владика дао ову царску медаљу, коју у нашем племену има само још Саво Марков, зато што је посјекао Мехмет-пашу Кокотлију. И дао ми бјеше још један руски крстић, но га, јадан, изгубих.

Знаш, Јанко, да је синовац владичин, Јоко Перов, посјекао двојицу тијех ускогаћа, па му данас у племену зато не дају мира, но га задијевају!...

И, по свој прилици, то смо скупо платили, јер Саво Марков и данас каже да нам зато цареви не дадоше Приморје! — Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да

Је ли тако? — Истина је! — викнуше сви. — Зато бих ја рекао да га примимо у наше браство, ако хоће! Да посад буде наш брат!

Сви су браственици зато да се вјеридба развргне, само Крстиња не попушта, а кнез се поводи за њом. У даљем разговору дознаде да се Мргуд три

Поп му исприча како су га у племену често наговарали да отјера Гојачу, зато што је нероткиња, али ни један браственик му то не свјетова, јер је сви пазе, зато што је добра и паметна.

често наговарали да отјера Гојачу, зато што је нероткиња, али ни један браственик му то не свјетова, јер је сви пазе, зато што је добра и паметна. Код Стева Бајова опет заподјенуше разговор о ратовању Француза.

Али најгоре је што се мисли да је шуровао с ћесаровцима и канда је једном ходио у Беч. Крцун додаде нижим гласом: — Зато се сад ради око тога да се ослободимо, те да више не буде гувернадурства, но да цио печат буде у владичинијем рукама!

— Ко су Бајице? — Велико браство на Цетињском пољу. — А зашто да те убију? — Зато што смо се били ми Његуши и Бајице ето све до прије петнаест дана.

— Ето, да је њихов сердар Ђико рекао да су се они боље поднијели на дебелом Бријегу но ми! — Па зато!? — Е, па то није мала ствар! Грдно је то кад се њечије јунаштво смањује. — Па ти нијеси био у томе боју!

, — Нећу, ни дао бог! Ово је, да-ти, шала! — ни ако узоћеш — дода Крцун да га подражи... — Зато ти Јанко каже: „Удри гдје хоћеш!“ А-ну, почињи већ! Сијеци, море, тијем љутијем мачем! — Е, кад је тако, држ’се!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

те му је аљина постала, то јест, широка, што је чоја била, то јест, изедена од мољаца, или је изгубила боју, шта је он зато крив? Три дана су моја, а после макар вратове, то јест, поломили. (Одлази.) УГЛЕД 2.

то јест, нудили, но ја како познајем и њега и вас, мислим, то јест, да је за њега најбоља прилика, то јест, ваша кћи: зато сам га, то јест, овамо и довео.

- уверићете се, то јест, свашта доста. Али ви знате, то јест, какав је свет: ако узме без новаца, срамота. Зато да знамо напред, колико девојка има. ОТАЦ: За то ћемо најлакше. Само нек су од Бога срећни!

МЛАДОЖЕЊА: Како они нареде. МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ. Зато ћемо јавити, докле јошт видимо. ОТАЦ: Ако вам је повољно, довече може бити прстен, па већ после видићемо.

ПРОВОДАЏИЈА: За тесто вам слабо марим, само нек је добро вино. ОТАЦ: Већ зато ћемо се потрудити. ПРОВОДАЏИЈА: Е, сад, збогом! (С младожењом одлази.

ДЕВОЈКА: Па кад аусфарујем, бединтер отрагу... ТЕТКА: Бре толико благо! ДЕВОЈКА: Зато је он са мном онолико играо на балу.

кад свет од толико година постоји и људи нису нашли за добро да се таково књиговодство заведе, нећу га ни ја уводити. Зато да гледам посао. (Почне опет свој протокол прегледати и којешта уписивати.) УГЛЕД 2.

Видиш, морам да ти кажем, срамота је, ни капу ми ниси јошт наручио. МУЖ: Велика ствар! Зато паметно чине они који неће да се венчаду док се не положе новци. Какви су то послови?

ЖЕНА: Гледајте, тато, молим вас, ни капу ми није купио, а камоли што друго! МУЖ: Зато треба новце напред искати, а не да га после вуку за нос као магарца. ОТАЦ: Јесте ли ви, децо, полудили?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

о дечјем свету, о високим моралним вредностима којима дете ваља задојити, па се чини да дечја књижевност једино зато и постоји.

пак, аргумент обрнемо, закључивање ће показати једну слабу тачку: излази да танка, досадна, незанимљива дела, само зато што су славољубива и умишљена, спадају у „праву” књижевност.

покушава да повуче границу између магленог, маштовитог, легендама пренасељеног Севера, и сунчаног, јасног, па зато дечјом књижевношћу оскудног Југа. За јужњаке је, вели он, дете — будући човек; за Англосаксонце човек је — бивше дете9.

књижевност се родила из отпора лажима и ујдурмама одраслих, па на ово, ново поробљавање никако није могла пристати. Зато су се лепе намере васпитача у њој скоро аутоматски извргавале у лицемерно, јадно, недуховито толковање.

По свему судећи, васпитна тенденција је пропала управо зато што је настојала да деци наметне сумњиве вредности и пролазне идеале.

То је нарочито тешко кад је реч о предшколском узрасту. Зато се добри дечји листови, и успеле радијске, односно телевизијске емисије, и у свету и код нас, на прсте могу избројати.

дух целине, општа мерила књижевне уметности: текстови без стила, духа и имагинативне снаге не могу се прихватити само зато што не задају тешкоће при читању.

Нудити младом човеку лакше, мање вредне песничке творевине само зато да би их он безболно и лако усвојио, у суштини је погрешно.

од најслабијих песама коју сам написао, Проглас дечје републике, најрадије је прештампавана и тумачена деци, ваљда зато што је толико проста и декларативна, и што не тражи никакав напор при тумачењу.

За одраслог, пак, то је једино утешно сагласје до којег успева да се вине. Зато одрасли с посебном наклоношћу прихватају дечју песму; она им је, на известан начин, потребнија но и самој деци.

„Али ако он у својим песмама најчешће није прави песник, он је зато, у накнаду за оно што не пружа одраслима, песник за децу.” То је закључак Недићевог рада о Змају.

Знамо да му се често поименце обраћа, а то чини између осталог и зато што дете прижељкује као идеалног саговорника. Истовремено, она буди и призива дете у сваком човеку.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Више нема немеша; сви смо једнаки. ЖУТИЛОВ: То и ја кажем. Но моје је право име Жутилај, а не Жутилов; зато оћу да се тако и зовем. ШЕРБУЛИЋ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Зашто се и господин Смрдић не би звао Бидеши?

ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге. ЛЕПРШИЋ: Србин, који је рођен за слободу, не хте бити робом, зато одлучи прећи у Маџарску, на позив цесара Леополда.

ГАВРИЛОВИЋ: Скендер је турски. ЛЕПРШИЋ: Ништа зато, и фес је турски, ал је опет наша народна ношња. 5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево госпође Зеленићке, и она

ШЕРБУЛИЋ: Изрјадно! ЗЕЛЕНИЋКА: Моје је име Зеленићка, но будући да је зелена боја маџарске, зато је трпити не могу. Закључила сам, дакле, обратити га у плаветно. ШЕРБУЛИЋ: То је лепо. Тако је лепо.

НАНЧИКА: Мени ова лепо стоји. ЗЕЛЕНИЋКА: Најлепше нам, слатка моја, сада стоји родољубија; зато је поцепајте упркос свима непријатељима. НАНЧИКА: Како би ја најлепшу моју пљуну поцепале?

ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести? Да дижем барјак, па после да ме обесе! ЛЕПРШИЋ: Ништа зато; за народност никаква жертва није скупа. ШЕРБУЛИЋ: Фала вам лепо... СМРДИЋ: Богме и ја се не би одважио.

Друго: оће да се испитује и за протоколе; зато да се манемо народности. ЛЕПРШИЋ: Шта, тако подло? Нипошто, него барјак српски да се диже!

ЛЕПРШИЋ: То иде мало даље, али родољубије све допушта. Зато ћемо овако учинити: испод аљине да се поставе кокарде српске, јер наша срца српски дишу, а споља метнућемо мрске

Будалаштина је на сваки начин била: и уводити, и цепати. Зато треба да се заборави. СМРДИЋ: Заиста су Маџари великодушни. ШЕРБУЛИЋ: Поштени људи.

МИЛЧИКА: Кад су ови дана маџарски официри давали бал... НАНЧИКА: Ми смо зато ишле да не подозревају. МИЛЧИКА: Један ми је тако лепо правио кур. НАНЧИКА: Пст! Ми смо родољубице.

То није војвода! ЛЕПРШИЋ: Ко је куповао барут досад, куповаће и одсад. А видимо да из Русије све иде. Зато није требало људма вољу кварити. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац.

ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало. ЖУТИЛОВ: Пало и је, те се броја не зна. Зато од једа и жалости сво село спале. ЛЕПРШИЋ: Варвари! ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа зато; платиће се све то из добара бунтовника.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Од појединих наших старијих писаца нису се могле наћи никакве слике; од некојих најновијих писаца нису унете слике зато што их они сами нису хтели дати, или их нису дали на време.

више писменост но књижевност у правом смислу речи, и ако се данас броји у књижевност то је у недостатку чега другог, и зато што је то тако досада примљено.

и правдољубив, нарочито било му је потребно да у борби са Мађарима има уза се немађарске народности у Угарској, и зато је Србима учинио прилично уступака.

Тешко и несносно чинило им се да деца знају правилно читати и писати и боље од њих појати; зато су волели добронадеждну младеж у прво незнање повратити, неголи да они малу тобожну срамоту подносе.

за православну и словенску Русију, која се од почетка XВИИИ века стала у политичком и културном погледу нагло дизати. Зато су се српски митрополити обраћали Русији, тражили од ње помоћ за цркве, учитеље и књиге.

Не само да се тај језик сасвим одомаћио у цркви и школи но зато што су цели нараштаји учили школу на њему, зато што се на њему проповедало и књиге штампале, што се сматрао за отмен

Не само да се тај језик сасвим одомаћио у цркви и школи но зато што су цели нараштаји учили школу на њему, зато што се на њему проповедало и књиге штампале, што се сматрао за отмен језик, почело се њиме и говорити.

И зато он ствари представља не онакве какве јесу, но онако како њему треба. Он је лаком на новац, нема обзира и љубави за исти

опрезнога калуђера пажљиво је било избегавано све што би могло побудити неповерење аустријских и мађарских власти, и зато његова књига није била довољна радикалним националистима српским.

за нову науку, која хоће да знање постане опште благо људи и да зраци просвете греју све сталеже и све народе. Зато се пише тако да сваки може разумети, народним језиком који је приступачан и најпростијим људима.

Сам Доситеј Обрадовић га је зато јако ценио, и 1786. писао: »Гоњеније силнији и ситије од њега није њега могло уплашити!

У ствари, Јосиф ИИ је Србима чинио уступке, али то је било више из политичких разлога зато што му је у борби против Мађара, са којима се био крвно завадио, била потребна помоћ немађарских народности у

Милићевић, Вук - Беспуће

Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара, брат није имао разлога да се противи и пустио

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А ево како је то било. Знам да ће вас интересовати прича, зато ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.

Знамо ми све то! Постао си лиферант! Придижеш канцеларијски материјал ка’ јазавац кукуруз, па га после продајеш! Зато ћути па иди; па фали бога што се само на том свршило!

Ту је дочекивао сељаке. И док му Јова пише молбу ил’ жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији; зато је сваки механџија радо примао »господин-Јову адвоката«. А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук муву.

је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу, и зато позива сваког слободоумног и поштеног Србина да следује његовом примеру.

Погледај само како сам прасе купио! Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем! Зато, никако друкше него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.

Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и уопште уреди прасе, па зато су се о њега отимали виши чиновници као г. начелник, председник и шеф поште и телеграфа.

И Јову је често посећивао и пленио га, зато га је Јова и прозвао Јевђовићем и »Картушем« (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову »Криминалну

је седео и господин гарнизонар, па је Јова као стари војник имао решпекта, па не би био рад да се мрази с том кућом. Зато и вечерас није хтео да прибегне оружју, а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао), него се баци за

Јова није много писао код куће; код куће је више читао или помагао Каји у кујни, кад је ова била добре воље, и зато му писаћи прибор и није био богзна какав.

Каја је, знаш, деловоткиња, то јест деловођа, у овдашњој Женској подружини и има тридесет динара месечно, зато и њен потпис вреди, известио ме Спаса књиговођа.

Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву. Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.

његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Красни мома има доста, Кô ти нигде и никада, Код тебе ми срце оста, Зато с' прођи свега јада, Збогом, драга, руку на, Верна буди кâно ја.

Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби до небеса фала, Реко онда па ћу и свакада, Али збогом остај мени сада!

И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди, Ал' не може мртве да пробуди. Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели! Гробница је кућица опака, Зато мртвим буди земља лака.

Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели! Гробница је кућица опака, Зато мртвим буди земља лака. Ао Симо, чу ли, драги Симо, Зар са сузам' да се опростимо?

Па што на штир сиротиња зија, Мислиш чини зато што јој прија? Штира жваће, али од невоље, Шта ће јадна кад не дају боље.

Па зато се момчад узбунила, Разавила соколова крила, Те ка кули Змајевој се крећу, И туце се на рочиште слећу, А отле ће к

— ох махни му јаде, Бог нам таквих не дао никаде — Ма је чудно испод овог неба, Од свуда нас лоша срећа вреба, Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо, Да несрећу, како откуд муне, Дочекамо на те чаше пуне, Да с'

Па зато се Мустафа подиже, И покрену коње и јунаке, Све покрену што на двору бјеше, Само двије што остави слуге. Заман су

“ „Два детета, кô ви мала, Мајке своје не слушала, Па зато и Бог покара“, — Тако заче баба Мара. „Ишла шумом једанпута, Залутала са свог пута.

„Пре нег што јутро лице укаже своје, Ја“, рече, „морам тебе оставити; Ал' зато не печали срце твоје, Јер неће, веља, сила дана проћи, И драги ће ти, злато, опет доћи.“ 25.

лако, А срце моје тешко мени куца, Ја гледећ у њу, сам сам с њоме плакô, Што год сам рекô, језик мени муца; А опет зато, било макар како, Мада ми срце тужно како пуца, Ја збогом њојзи морао сам рећи, На моје дело морао сам тећи. 26.

Сунашце јасно преко неба с' вије Па облак тражи, да се за њ'га скрије; Ма небо ведро, ни облачка нема, Па зато сунце западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Најређи дједов гост био је онај неуморни скитница, стари самарџија Петрак, али зато је дочекиван с највише радости, вике и пријатељског гакања.

Има ту насликаних и безобразних предмета, грдно увећаних дарежљивом руком каквог маштовитог чобанина, па зато понека неискусна и стидљива младица, све у пролазу, закреће главу и забезекнуто шишти: — Помози, боже и света Петко!

неку Микачу, гром-бабу, удовичетину, која је знала и косити барабар с мушкарцима, а иначе није имала узла на језику. Зато, ваљда, дјед у први мах није ни повјеровао у те приче и обратио се за савјет — ком ће другом него брату Вуку“, свом

— меко приупита дјед, рачунајући да овоме веселом тркачу, по свој прилици, мањка која даска у глави, па га је зато праведни бог обдарио брзим ногама. — Бјежим од пљуска! — гакну ногати баја.

Е, Брко, Брко, пољуби ме у ... А стриц их, у ствари, зато не трпи што је и он сам једно божје зазјавало, ајкара и рођена луњалица.

Скромно се понамјести Сава гдјегод у ћошку, мало прича, помно слуша, али зато чашу не промеће. Нашла се у сликара нека цркавица, исповратио и самарџија заосталу пару, пребројао се калајџија,

Скрпио је нека ерава колица која су у вожњи увијек заносила удесно, али је зато имао кљусе које је вукло улијево, и тако је, једно с другим, опет све ишло како треба.

— Ех, и то ми је био неки рат, без авијације, без тенка — манише га Циго као да куди ону робу пред собом. — Зато је Аустрија и пропала што је почела да харчи скупе ствари. — Па и Нијемац је пропао! — гракће Рожљика.

Ријешен зато да у овоме преломном тренутку и он бар нешто жртвује за свој златни калајџијски занат који бесповратно нестаје, он

Он је, у неку руку, врло озбиљна конкуренција правом службеном интенданту, зато га је Вачкоња тако брзо и открио својим професионалним радаром. — Ајд, ајд, излази, што тамо шушкаш као јеж.

— Јесте, давно је умро честити стари Раде, али је зато остао његов унук да га брука по бијелом и шареном свијету. Све ми се чини да тако умује тетак Аћим повраћајући се од

Знаш, ваљда, да је пљачка забрањена. — Знам, брате, знам, објашњавали су то на конференцији. Зато се и бојим да не нагазим на Прву или Другу чету Ударног батаљона — запреде сељачак. — Зашто баш од њих зазиреш?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Баш си ми бистар! Шта може с похотом самртник? АХМЕД: Зато се ага и љути што се плаши да ништа не може!

Знам да си ме целих дванаест година саветовао, разумевао, и тако даље! Зато те толико и трпим. А сад чуј шта ти кажем: Сад нећу да ме разумеш! Сад оћу да ме слушаш!

(Затамњење) ИИ СЛИКА ХАСАНАГИНА КУЋА ХАСАНАГИНИЦА: Шта сад да радим? Зашто да оставим своје дете? Зато што је тако рекао Хасанага? А због чега је тако рекао?

Није? Седам година не да да мрднем из куће, плаши се да ме неко погледа; неко ми каже „добардан”, а он зато по месец дана не говори. Није ми дао ни с братом да останем насамо. Изађем у башту, он бесни: „Шта ћеш у башти?

ЈУСУФ: Смири се, госпо. Хајде, смири се. Сећаш ли се: „Нека је селам вама зато што сте били стрпљиви”? То си можда због овог часа учила. Дај да се држимо онога што нам је јасно. Више и не можемо.

Није Хасанага оставио места за разговоре и питања. Зашто? Зато што је тако рекао Хасанага! Од таквог ЗАТО не може се ни прапорац! Ал ти се не бој. Разумеш?

Није Хасанага оставио места за разговоре и питања. Зашто? Зато што је тако рекао Хасанага! Од таквог ЗАТО не може се ни прапорац! Ал ти се не бој. Разумеш? Ако се овде угасило није се на целом свету угасило.

Хоћеш да седнеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ај да седнем. Ал баш и немам пуно времена. Чекам госта, зато сам и навратио, да вас обавестим. ХАСАНАГИНИЦА: Да нећеш опет неком да ме показујеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ајде, ајде!

Да ти не стрепиш да Хасанага може да се предомисли? Ниси ти мени тражио мужа, него себи код санџакбега потпору! Зато теби сад ваља Имотски кадија. Немој да се лажемо, кад знамо! Ти и твоја политика!

Кад сам му реко, није ни обрву подиго. Још ми каже: „Побогу, зар само зато да потежеш толики пут? Наравно да мајка треба с дететом да се опрости!” И тако, ево мене код тебе.

ХАСАНАГИНИЦА: Све то изгледа лепо кад се прича. Али ту има нешто мутно... Досад сам осећала само бол. И зато што губим дете, и зато што се са мном тако поступа. Али сад осећам страх... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Да ти приставим чај?

Али ту има нешто мутно... Досад сам осећала само бол. И зато што губим дете, и зато што се са мном тако поступа. Али сад осећам страх... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Да ти приставим чај? Оћеш од липе?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Жене, девојке и момци како би му се што више смејали, измислише да он иде попи зато што се загледао у попину кћер Тоду. Од тада сваки ко га сретне, заустави га, и, смејући се, пита: — Је ли Димитријо?

Мати ми скоро за оцем умрла. Зато сам бабу звао увек мајком. Дакле од целе некадашње богате и знане породице само ми бесмо остали.

Моја вас је мати радо имала. Јер једно што нам бесте комшије, друго што од познаника и родбине не имађасте никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења и мислећи да вам даје неку милост и тиме своју

— Ништа — рекох — звао сам те — и онда хладно, отсечно, гледајући те строго, наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде. Чекаћу те. Ти дрхташе. Лице ти побледело, у уснама ни капи крви не беше.

А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла. Зато сам дању бивао онако поносит.

Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала. Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.

Али мати Стојанова поче је пазити, јер се њен Стојан, као дете, најрадије сиграше с њом. И зато је заклањаше од слугу, не даваше јој тежак рад, те се она доцније разви и пролепша.

И, метувши руке под појас, клатећи се, оде погнуте главе... И ваљда зато стрина га је пазила. Свако вече, уз јело, давала му је по једну велику чашу вина.

А да им ја носим корпе, тешке су; опет да берем, брзо ме заболи крстача сагињући се. Зато седох за чокот, откинух грозд, он ми се просу, зрна одлетеше и разасуше се.

И онда час, у инат мени, раскалашна, бесна, час „умилна“, као да су јој сви по кући помрли. Зато је тада и стајала, дрхтала, нијала се.

И зато што је знала, она је јутрос, кад је дошла к нама, била понела нову, белу корпу и лепо косирче, и сва је дрхтала од радо

Задигао главу, пригрлио корпу грожђа што је на просио и коју ће сад продати у чаршији за ракију. Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Тако су те греси твоји постигли; и да нисам се ја зато молио, горим би путем прошао него си. Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста?

Он досад није никакву српску књигу на штампу издао, зато сумњава се предузети је на свој трошак; не знајући какву ће срећу књига имати.

Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од Бога. Зато, дакле, ја ћу писати за ум, за срце и за нарави чловеческе, | за браћу Србље, којега су год они закона и вере.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!

Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!

Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!

Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!

„Па шта то читаш?” запита ме гост. Јеванђелије, рекох. „Окапи га се, додијало ми, тај курс већ слушам целу годину. па зато имам рекрацију сад до прва кукурика.” — Е гле!

прочитô па, у бризи да час не пропусти, по закону асоцијације идеја сродних помислио је да кукурикну петô заиста, и зато тако изневери ме. Ал' ништа зато, хвала, госте мој, навеки хвала! Рекô си ми дост'. — Алфа и омега!

Ал' ништа зато, хвала, госте мој, навеки хвала! Рекô си ми дост'. — Алфа и омега! О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости!

— Није ни знао зар да сам жива? у богу, мнио, душа ми почива, зато и себе предаде богу. У богу, рече, наћи је могу! — Ох, камо да је, кам да је тако, кам' да је тако само опако, ал'

Јер никог не мож' гора клетва снаћи, до заједно с њиме у рају се наћи? Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником не прости!

да ј' оним жаром планула ми груд што гори њим ен' онај свети плам, ипак би само зато горукô, да боље видим — грдна поруго! — да боле видим срама нашег мрак.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Прича се морала саслушати у целини, и више пута чути, па ју онда сам, у тишини, записати. И зато је Вук још у почетку овог рада говорио: „Слабо ће ми ко вјеровати и разумјети, како је приповјетке тешко писати!

И зато прва књига српских народних приповедака, она од 1821, и носи с пуним правом име свога аутора: „написао В. С.“ Од нејас

народни приповедач по правилу не оријентише се на обраду личности, већ на оцртавање појединих општих људских особина. Зато његови јунаци немају личних имена, већ их потпуно замењују звања и склоности (отац, син, маћеха, пасторак, сиромах,

) Зато, све што је горе речено о народним приповеткама треба применити на њене најчистије примерке. Састављајући ову Антологи

прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови

па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо, а ти да му један нешто учиниш! Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси коликогођ хоћеш.

Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ће му доћи у помоћ ако му буде до невоље, „па зато сам — вели — још једаред дошао по тебе; хајде одмах да бјежимо!

овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће, него држи куда ти хоћеш.

Јер кад се дође у град, на капији стоје дванаест лавова и чувају град: ко се год прикучи, одмах га растргну, зато им треба дати дванаест овнова, свакоме лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке

забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке што чисте сав град својим рукама, те би човеку одмах очи ископале, зато им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака, има још једна, која полева сав град сама и вуче

обадва брата код мене су у животу, они се нису умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, зато сам их задржао, али их сад теби поклањам обојицу. Па му их онда изведе и даде.

А овај му одговори: — Е, мој брате, уснио сам један сан па ме тераше отац и мајка да им кажем, а ја не шћех, зато ме избише и казаше ми да сам инат, па ме оћераше.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЈЕВРЕМ: Опет се мало поправио. У детињству за ништа се набури, па не можеш реч од њега да извучеш. Зато су га и прозвали деда „срдило, бурило“. Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути.

СОФИЈА: Шта знам; да је ваше нарави, волила би. ЈЕВРЕМ: Е, са мном се могло командирати, како си хтела. Зато сам доцније и мого авансирати. Но под приклад, ево команданта! 4. МАКСИМ И ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ (Софији): Седиш, седиш!

Генерал муж издаје истина заповести, али тек жена командира, и цео полк познаје полковника за господара. МАКСИМ: Зато ми тако и пева срећа. Од кад је она у кући, слуга мора да добије вина кад руча.

Није само једанпут добивена битка дрзновеним нападом; зато треба операције променити. Прво и прво да се начине јаки редути, да у случају нужде можеш ретерирати без опасности; па

Видиш, ми имамо деце. МАКСИМ: Пак? СОФИЈА: Па треба да се с људма мешамо. Богзна шта можемо дочекати, зато је увек добро кад човек има пријатеља. МАКСИМ: Ја се нисам ни туђио од људи. СОФИЈА: Зато.

МАКСИМ: Ја се нисам ни туђио од људи. СОФИЈА: Зато. Што други чине, морамо чинити и ми. Добро ће дакле бити да и ми дамо један пут бал.

Кучко од жене, та ти си наумила мене да сараниш! Само нека то буде, па нећеш ни по сата бити са мном. СОФИЈА: Већ зато ћемо лако. Па треба и теби да купиш једну аљину; срамота је тако ићи. Ако је до штедње, уштедићемо с друге стране.

Може бити у позоришту, али у свету тога чуда нема. КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро. НИКОЛА: Као и ми за женама. МАКСИМ: Бар се не деремо као оне, и не варамо свет.

СОФИЈА: Јесам, али не да изгубим моје поштено име. МАКСИМ: За мужа треба све да учиниш, зато си жена. СОФИЈА: Има мужева који држе да су они господари, а жена скот, која је зато у кући, да ради и чисти, и да

СОФИЈА: Има мужева који држе да су они господари, а жена скот, која је зато у кући, да ради и чисти, и да има кога, кад му воља дође, псовати и тући.

Али зато не треба ни он да је гази и држи за роба, него да је сматра, као што је бог уредио. 6. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ:

МАКСИМ МАКСИМ (сам): Сви ме зову џандрљивим, а не знају зашто. Истина, каткад и забадава пропсујем, али зато се не може казати да жену кињим, кад она има увек понешто старога дуга.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Видиш ти параснице како се она радује! Само се гдигод пофали зато, пак ћу ти ја показати каква је разлика између нас... Знаш ли зашто сам те звала? ПЕЛА: Ја не знам.

(Смотри једне рукавице.) Аха! Чекај мало. (Узме, па и навлачи.) Мало тесне, али зато ништа, сад неће нико видити какве су ми руке. Фала богу, постадо и ја великом госпођом.

(Отрчи.) ПЕЛА: Боже мој, лепо ти је бити госпођа! (Савије вал и почне сркати.) Богме слатко; зато се међер толико отимају за кафу. Благо оном који је велики господин!

Устани, девојко, ја ти праштам, јер сам више ја него ти крива. ТРИФИЋ: Децо, ја видим да је овај дан срећан за мене. Зато да заборавимо сви што је било, и да се скупа прочастимо.

СУЛТАНА: Ти, фала богу, доста добра имаш, а и ја сам ти толико донела да ме никад зато прекорети нећеш моћи. Како би било кад би Срета и Пела сваке године по једну малу суму новаца од нас добили за свој

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан. Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја.

А о боговима, богами, само добро: Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак. Зато и певам то лето нејасних богова пуно, Метафорама га китим и позлату му стављам Од истањених речи.

прозивци у сумрак, када се ластавице Роје и гласовима стањеним ваздух боје У љубичасто; а сва су била недовршена — Зато и бесмислена осим кад су у низу, На једној нити.

Ако недовршено сведочи савршенство, Онда несавршено има довршен облик; Зато је онај мудри неимар Пантеона Пробио куполу кружно, на самом врху, да би Кроз отвор сишло небо у светлости, у

кружно, на самом врху, да би Кроз отвор сишло небо у светлости, у пљуску, По својој осовини, да видљив буде знак; Зато је протомајстор љубави, и он мудар У својој одсутности, спојио једном цртом Љубав и смрт; а то су две звезде, један

Само да унуци у њиховој сенци Крваре због истог, недохватног плода. Зато ту се Сизиф са Танталом грли Испод воде, мени свете, којом плута Пена од трајекта који копну хрли, Наранчина кора,

беду Доводим грешно у присмотру твоју; Знам да сам овде тек један у следу И да ми глас је зуј пчеле у роју, Ал зато слутим да смисао роја Зависи и од заблуделе пчеле — Целине што се бесконачно деле Да суштост чине недељивог броја.

Уљанице божја У све нижој ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље

заувек ми лежиш У наручју, ван причина и ствари; И свет се обнавља у мојој кретњи И љубави твог чина, изван мене; И зато остаје у равнотежи. Положила сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако; И заувек смо скамењени тако. (19.

на брзину; већ ме куша Ћутање, као облик саопштења За ухо које не уме да слуша — Али ван речи нема искупљења, Па зато зборим; преобиље твари Чини да трулеж бива залог зрења у видљивом, где разум господари — Па ће и светлост да разједе

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

целога живота стављају запете на погрешна места и бришу поједине пасусе у говорима који им пишу њихови потчињени, само зато да оправдају своје постојање, јер сами не умеју ништа да раде.

Одувек сам, наиме, желела да имам акваријум, па сам зато одлучила да ми први експонат буде баш та змијица. И тако, потпуно сам била заборавила на Снежану (тако сам јој дала

Шта је било с њим? Један га новинар откуца да је скроз-наскроз трули буржуј,зато што је увек носио кравату, бријао се два пута дневно, а био му је сумњив још и због тога што је 1950.

Због тога је вода у том извору још увек малко као киселкаста. Хоћу да кажем, од самог Књаза Милоша, лично. Зато се тако и зове, ваљда, шта ти ја знам? После је тај странац одмах наручио воду „Три срца“.

Чарли, па они су стигли право из најцрњих кафанчина на путу Шабац—Лозница и Чачак—Краљево! Зато, Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира!

И зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира! Могу из њега измилети ти кретени с обавезним златним зубима и још з

Зашто се њихове плоче продају тако добро? Вероватно зато што то свет воли да слуша. А зашто воли? Зато што је највећи део човечанства састављен управо од сличних дама с

Зашто се њихове плоче продају тако добро? Вероватно зато што то свет воли да слуша. А зашто воли? Зато што је највећи део човечанства састављен управо од сличних дама с папилотнама и џентлемена који чезну да носе два

Невероватно! Смак света! Зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира; може ми позлити, а могу некога и да уцмекам пепељаром, кад чујем

Па ако ни због Чега другог — мислим се ја у себи — обожаваћу Швеђане до краја живота само зато што су вас исфурали још с врата! Као: примају, али у кафани!

Дознао сам то од његове мајке… — Зашто бананама и ананасом? — улеће маман ко кец на једанаест. — Зато што лекари нису били сигурни да није мајмун! — Ипоред тога, то је диван брак! — Ко каже да није? — слаже се матори.

Иначе, кад је ВЛ нашој улици неко зрикав, зову га такође „Твенти сенчери“, зато што његов поглед подсећа на рефлекторе који се укрштају на звезданом небу.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све покојне излечио. АЛЕКСА: Ништа зато; ја сам и курталисао болести, а то су они желили.

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, шкода, шкода што не знате немецки! МАРКО: Моја ћерко, зато сам те и послао у Беч да ти научиш, кад ја нисам мого.

МАРКО: Зато ти српски тако говориш. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, у Бечу се ретко чује српски; све немецки и француски.

МАРКО: Моја ћерко, ја видим да је теби Беч сасвим обрнуо мозак. Друго су прве госпође у Бечу, а друго си ти; зато баци те беспослице, па гледај те буди добра газдарица, и онога што те је испросио љуби као верна супруга.

Нисам ни ја никакав принц ни краљ, пак сам, фала богу, лепо с твојом матером живио. Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО; Баш како ваља!

Слушај моју реч. Јер да су ми какве књиге, него како треба љубити. Гледајдер им посла! И зато да морамо очи кварити! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете... МАРКО: Доста!...

(Јелици.) Слуга понизан. ЈЕЛИЦА: Збогом! БАТИЋ (одлази). МАРКО: Виш, Јелице, овај није из румана, ал је зато опет красан дечко. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, кад би се удала у Бечу! МАРКО: Опет она.

Јесте ли чули како је бединтер казао? МАРКО: Хм! Хм! Ја се радо не мешам с оним пред ким стојим гологлав. ЈЕЛИЦА: Зато се и праве визите да се људи упознаду и да не стоје гологлави. Ви не знате како је то у Бечу страшно у моди!

МАРКО: Богме, господине, ја вас баш ништа не разумем. Алекса: Негли зато, зане... МАРКО: Зане, и шунегли! О њима није била реч. Алекса: Ви шалу проводите.

ЈЕЛИЦА: Сад сам се јошт добро сербизирала, јер овде код нас слабо има прилике да човек говори немецки. Но зато опет најмилији ми је унтерхалтунг у читању. АЛЕКСА: То се абије даје видити, понеже књига пред вама стоји.

Једва сам научила читати. АЛЕКСА: Шта? Ви знате и читати? ЈЕЛИЦА: Само не знам да л добро изговарам. Зато желим од вас чути. АЛЕКСА: Изволте ви само, ја ћу вам потом изговор утончати. ЈЕЛИЦА: Стидим се кад ме ко корегира.

ЈЕЛИЦА: То је тешко. АЛЕКСА: Зато се француски језик и зове изображени дијалект. ЈЕЛИЦА: Рихтиг! Еіне гебілдете Ѕпрацхе...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Године теку, поворка нијема, рибице моје ниоткуд нема, зато сам често тужан. БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ На крају земље планински ланац, диже се гора, зелени џин, у гори лежи дубоки

По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама. Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан. За тај су подвиг екипа лоша дедица Триша, Жућа и Тоша.

И ја сам јуче добио тужбу, жестоку, оштру, врућу: млинар је овај мучио глађу рођака мога, Жућу. Гласаћу зато за нешто слично: дедицу ја ћу појести лично!

Чудан му коњиц не иде касом, ал зато муче дубоким басом. Успут на свадби, због чудна госта, друштво од смеха попада с моста; једва из воде изишли живи.

— Томе су крчмар и крава криви! — Пребише зато, од гнева злог, крчмару леђа, а крави рог. Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка.

Послује тата гарав и знојав, лице му пуно жара, ал зато ноћас над сваким столом по једно сунце ствара. Над радом старог научника просипа сунчан зрак, шетачу свијетли и

А гдје то пише, тако ти песме, да станар кућу возити не сме? С кућом на себи могу се ритати, никога зато не морам питати, спавати могу, могу пушити, могу је, најзад, одмах срушити.

НУДИ СЕ ДИРЕКТОР Полетан, спреман дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у граду, а у фабрици за чоколаду.

ОГЛАС МРАВА Пред кишом, јуче, под својим листом, сакри ме цветић плав. Зато му јавно одајем хвалу. Учтив Трудбеник Мрав.

— други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!“ „Чекај, мали ђаволане, другови се само шале.“ „Зато и ја с њима кличем: Здраво, друже генерале!

За свињу дајем ово мњеније: глупо је њено сочињеније, зато је чека умлаћеније. Хрчку ћу дати оцену мушку, платиће горе нег медвед крушку, док само чича набави пушку.

“ А Паја чита писмо по писмо и мирно каже: Једнаки сви смо па ником зато завидни нисмо.“ Потврдих главом, шта да се ради. Кад се на свету збратиме млади, срећан се живот најбоље гради.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Најпре се обзнанило у мени оно што је данас наслов књиге: Људи говоре. Говоре ствари просте, безначајне, али зато баш претоварене оним што је живот људи и универсума уопште.

— Треба јести, треба јести, драги моји, ја сам гладан, господин је гладан, ви сте гладни и зато се и препирете. — Изволите овде, господине. — Ако ми дозволите, ја бих овде, а ви изволите у чело.

Ко би се сетио! После кад сам видео, било ме је срамота да приступим; да не кажу: Ето приступа зато што је успело! Тако тек пре две године, кад ми Марија рече: Глупо је да си ти по убеђењу а да ниси уписан!

— Откуда онда ратови? — То баш и кажем: рат не долази зато што га један народ воли а други не, што је један у праву а други не, или што је један некултуран а други не.

То је Брдо Бува, и девојка (Острвце) која је служила код мојих пријатеља била је из тог села. Зато смо је звали: Острвце са Брда Бува.

— О, кад размислим, не! Не верујем. Али има нечега дивног у томе што се живи, и баш зато што то не води ничему. — Шта сте рекли? — Да је живот у много часова диван.

И да би му и закон дао за право, јер је сигурно да он није учинио ништа рђаво. Зато се он закључао одмах и отровао. И кад сам ја дошао, она блудница била је у болници за порођаје, и ја сам одјурио тамо

Тек је почео да се крњи. — Једва видим језеро. — О, оно се види већ сасвим добро, господине. — То је зато што сте већ научили на њега и знате тачно где се налази. — Долазите из Панкорбе? — Не, идем у Панкорбу. Добру ноћ!

Девојка се насмеши. — Кад би требало да најпре поверујем у то, сигурно је да не бих дошла. — Разуме се, зато и кажем да је бесмислено... — Ево Сагрере. Сагрера, јеси ли ти? — Ја сам; чекај! — Хоћете ли доћи? Могу вас чекати?

И има елемената који представљају живот, који су чудо, не само зато што постоје, већ и у односу према оној првој категорији.

Чујем животињу кроз шевар, чујем шуштање гранчица у дрвећу. И цео би свет то назвао тишином. Једино зато што се ништа људско не меша својим гласовима у жуборење предела у ноћи.

Налазим да је то уопште глупо. — Шта? — Налазим да је глупо живети; ето то. Ево, цео свет жали ову жену зато што пати, и ова је као све жене заиста јадница, али, што се мене тиче, ја жалим пре свега тога што се рађа.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

деца сузе лију, Јер их душман мучи стари, Душмански им крвцу пију: Турци, Немци и Маџари, Што слободан свуда није, Зато Србин сузе лије”.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На улазу ме стража Варјага једва пустила, у Хагија Софији причест ми нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном

провалије хадске, јер пре дугог премишљања у смрти и дугог делања пре ње, ни васкрс није светоме духу на славу. Зато нас у плоти задржи, молим те, и непријатеље наше одби и бистре изворе наше крви сачувај за још једно стварање света

протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад Голготе Нисам био на свадби у Кани нити сам сведок васкрсења зато се одричем сваког хтења и надам се још мало у хлеб и Његова преображења Људи трком силазе на обалу.

Од довршеног направило се незавршено. Откровење зато мора да покаже оно што се на почетку засигурно знало. Трагање за знацима и језиком творца природе толико је тешко да

У пролазу смо одапињали лукове на чијој струни су стреле биле звоници, торњеви. Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и гробља пре но што постане шапат и сибилски стих?

И само име је већ твоје семе. Име које те има и које ти имаш. Сви кажу име. Не надевај ми имена. Зато што већ имам име. И говорим у име. И радим у име.

Он измиче привиду сличности са Ничим. Свемоћ Ничега према њему је, слути се, права немоћ. И само зато што постоји свет који је свет, и створени свет има своју малу светост, и не-свет, односно свет Ничега, има свој

Чим је сувишно, заузима много места, и није чудо, стичемо утисак да смо огромни, све рад удела несумњиве сувишности. Зато је смањивање самог себе велика духовна вежба. Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни.

Стварање се истањује и постаје нешто одречно. Зато је провала многих речи у свет: апокалипса, крај света. Јован Богослов је прогутао књигу да би сасвим сазнао њен

Боља је од нас молитва сама зато се види подизање земље и ваздуха и воде и свих метала. Видим вазнесење: оно почиње сваког јутра и не боји се пада.

много добре воље видите како је мрачан овај завршни бог уз њега може само да се мастурбира па зашто сте га слушали? Зато што је могао да пада у транс и да ствара али у стварању је већ разорна коб не у мени ја сам хтео да вас поведем на

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТРИФУН: Не знам зашто не? АГАТОН: Немој да те то врећа, али овако у фамилији можемо ваљда бити искрени. Зато, брате, ти не би могао да управљаш имањем што не испушташ карте из руку, па ти нису слободне руке да можеш управљати

ТРИФУН: Не знам зашто? АГАТОН: Е, па зато, брате, што ти чак немаш ни занимања. Откад те знам, ти си само „овдашњи”. Трифун Спасић, овдашњи.

Немаш службе, немаш заната, немаш никакве користи. МИЋА: Немам, не кажем да имам, али, најзад, човек се и не школује зато да од тога има какве користи већ да буде школован човек.

АГАТОН: Е, видиш, зато баш што си школован, не можеш да управљаш имањем. Друго је школа, а друго имање. У школи можеш научити како се прави

САРКА: Ију, а ко би га грдио? АГАТОН: Па већ нашло би се ко би, а зато је он, видиш, тако и удесио. Кô вели: чекај да ја то некако удесим бар док се не охладим.

Чекаћемо, иако нам није до чекања, али зашто за тих четрдесет дана туђин да управља имањем? АГАТОН: Зато, видиш, што је покојник на оном записнику казао још и ово: „А дотле, док се не отвори тестамент, целокупна моја

Била је, истина, мала кућа, али смо имали баштицу, а после, не знам, али ми се тамо допадало, можда и зато што сам скоро цело детињство провела у тој кућици. ТЕТКА: Та је кућа порушена још одмах чим смо се ми иселили.

(Заплаче.) САРКА: Ама, прија-Гино, зашто сад плачеш зато што ћеш да се уселиш? Док ти плачеш, Агатон ће да заузме све собе. ГИНА: Право кажеш! 'Ајде, Проко! (Пође.

(Заплаче се.) САРКА: Ето ти сад, па не мораш ти зато плакати што је он умакао у сланик. ГИНА: Па не морам, ал' тако, кад се сетим, а мене гуши.

АГАТОН: Па да чувамо, дабоме! Зато сам ја и узео ово, него зашто? САРКА: Па зато, дабоме! АГАТОН: И није да сам се ја увлачио у туђе собе па да узмем,

АГАТОН: Па да чувамо, дабоме! Зато сам ја и узео ово, него зашто? САРКА: Па зато, дабоме! АГАТОН: И није да сам се ја увлачио у туђе собе па да узмем, него сасвим случајно, више онако успут.

СИМКА: Какви су, разграбили би целу кућу! АГАТОН: Зато 'ајде свако у своју собу па да се растоваримо. САРКА (која још увек седи на будилнику, устаје): 'Ајде, боме, јер ја

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У жена је развијено осећање материнства, а оно је у тесној, органској вези са њиховом природом, њиховим бићем. И зато оне више саосећају него што је то случај са људима.

И зато им је израз лица био ведрији. Гледали су наредника смело у очи. — Капларе — обрати се наредник — послужиоце води код т

А Траило је већ био у једном рату, он је прекаљен војник, зато говори убедљиво, са ауторитетом. Он и не крије такве своје подвиге, јер је радио, управо крао, за своју јединицу и био

Животиње и мртве ствари су одисале на чистоћу, али су зато војници попадали од умора. Људи су се уморно протезали, нарочито возари, који дуго нису јахали.

— Нови војници, резервисти — покушавао је да правда командир и себе и војнике. — Да, али зато имате капларе, поднареднике, потпоручника, и опет на крају треба све ја да видим — говорио је строго командант,

Молим лепо... али буди мајстор да те не види командир. А ти размануо као барјаком. То и бабе умеју. Е, да знаш!... Зато сам ти слатко ударио десет батина. Кад командант застане да пропусти дивизион, онда је сваки на своме месту.

Важио је зато као најискуснији, и преко тих женских питања наметнуо се као неки ауторитет и у осталим пословима, и војници, нарочито

Јеси ли разумео? — Разумем! — А то је само зато што се господа поднаредници први завуку под шаторе и тамо смрдљају, док ће возари још мало да окачињу камуте на

— Нема ништа... само конопци. — Пих, славу им њину, зато су и пропали! Крста љутито ошину свога дешњака. Онда се присети, и окрете се: — Понеси и те конопце, макар штогод.

Овакве сусрете доживљавао је Таса често, зато устукну један корак и забаци главу уназад, да би повећао одстојање од руке потпоручника Александра. — Стани!

Почели смо већ да уображавамо како се онај пук туче у сремској равници само зато да бисмо се ми одморили и спавали. Наскоро се појавише и рањеници.

Али ови, бога ти милог, појашу коње, па те и не извештавају, и тек видиш како само пролећу поред тебе. Зато, пази ноћас... још их има напред. Не удаљуј коње, већ их држи поред батерије, док се у току ноћи не изврши смена.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени : у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.

Они се обојица загрлише и пољубише. — Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори : неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...

— Јест, добро сте рекли. Практика, света практика! Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ниједног правника. Моје осудно решење не обара се тако лако! А правници шта ми знају ?

Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути. — Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није

требаш ти њима. — Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца! — Зато и говорим што га знам... Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.

Кажу, да немају. Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо. — Како не, како не!... Зато сам и дошао. Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!... Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...

Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.

Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем. Зато не оде родитељима, и ако се спремала досад. Нека, боље је да чува кућу.

Он држи да тако мора поступити сваки, ко хоће да навикне жену, да се не меша у негове »послове«. Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...

И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав... И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...

Лепо га видим... маше руком... — Бог с тобом, дијете;... прекрсти се Смиљка. Немој да мислиш о нему више. Зато ти се и јавља што једнако мислиш. — Како могу да не мислим! Како могу!... Шта ћу да радим ?...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ “Прођи ме се, остарјела мајко: Удала се моја јауклија! Зато кујем коња од мејдана Не би л’ могле ноге алатове Достигнути Златине сватове!“ 134. “Селе Јеле, што се не удајеш?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар зато, што је рат, треба да се одрекнемо и уметности? Никад! Ни по цену живота! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Немате образа!

МАЈЦЕН: Зашто мислиш да је он одговоран? ВАСИЛИЈЕ: Зашто? Зато што живи у облацима, у илузијама, у сновима! Зато што је помешао живот и позориште, па ни сам не зна кад је у животу,

МАЈЦЕН: Зашто мислиш да је он одговоран? ВАСИЛИЈЕ: Зашто? Зато што живи у облацима, у илузијама, у сновима! Зато што је помешао живот и позориште, па ни сам не зна кад је у животу, а кад је у представи!

Не разумијеш. Да си ти, да тако кажемо, банда... И да ти пођеш да пуцаш у Швабу... а да знаш да зато мореш голокур да висиш на пијаци... Кажи, би ли пуцо? ВАСИЛИЈЕ: Нису то моја посла. Ја сам глумац.

А, по члану пет, телесна казна батинања може се изрећи од 5 до 25 удараца штапом по задњем делу тела — дебелом месу. Зато питам. ВАСИЛИЈЕ: Ја сам исправан грађанин! ДРОБАЦ: А, кад си исправан... да ли ти мене поштујеш? ВАСИЛИЈЕ: Молим?

За који астал седнем, сви сместа устану! Из поштовања! Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну! Зато што ме поштују! Бабе се преда мном крсте, ко да сам икона! Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем.

Дробац. А ни ово што га питам неће знати! (Василију) Знаш ли зашто сам Дробац? (Гини) Не зна. (Василију) Зато што дробим коске! И вадим дроб! Зато сам Дробац! И немо то да ми не упамтиш за идући пут! (Излази десно.

(Василију) Знаш ли зашто сам Дробац? (Гини) Не зна. (Василију) Зато што дробим коске! И вадим дроб! Зато сам Дробац! И немо то да ми не упамтиш за идући пут! (Излази десно. Крај пумпе је заборавио волујску жилу.

ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење! БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо! ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије! БЛАГОЈЕ: Јесам ја теби једном казо да не звоцаш? ГИНА: Ако звоцам, звоцам за твоје добро!..

Лети се чују и зрикавци, целу ноћ! Мајор није затварао ни зими, и редовно је спавао без пиџаме! Али је зато имао челично здравље! ГИНА: Бог да му душу прости! СИМКА: А где сте играли пре него што сте дошли код нас?

ГИНА: Како и немала! СОФИЈА: Вама је овде заиста дивно, кућа крај реке! ГИНА: Зато се ми ретко и купамо, што смо крај реке! СОФИЈА: Учинило ми се ко да је нешто пуцало!

ГИНА: Само нека је ново, и нек је туђе! БЛАГОЈЕ: Питам се чему ли служи толика лепота! То није само зато да се грли... СИМКА: Једино што на њој вреди то јој је коса!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Све осмехе који су од бола свисли, сачуваће зрак негде у даљини. О ничег нек те није жао. Зато сам ти ту мисао дао тужној голој и белој, невеселој. Гледај у јесен мирно, како се губи дан и љуби.

тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло. Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре.

Па то зар да буде мени гроб? Где је болан Светозар миловао лица, под образинама руским? Зато се, као Михајло, туђине лиших? И ја ћу ту вртети, по гунгулама уским, бедне знаке љубави, све празнијих и тиших?

И би рат, да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат, и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока? Зато је зар била тама меса и сјај мисли, дуж младости, невеселост горка и дубока, да са Сербиом умру и мог имена смисли?

Занавек, збиља, зар, овај свршетак се шири, свему што је било сазидано уврх гора? Зато су фрулом планини свирали пастири и души мојој Сербиа било што и зора? На Крфу, 1925. ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927.

Нови песник, међутим, оглашен је одмах за лепру, од стране критичара Српског књижевног гласника. Песник је зато пролазио улицама Београда омрзнут, као Арнаут кога терају из његовог фиса.

Песник сматра да то вреди и за политичке песме мањих песника. Песник се зато решио да читаоцима дода, уз Итаку, и нешто коментара.

Ја сам зато остао на Ријеци. Моја сирота мати одобрила је то, јер је та академија обећавала запослење својим ученицима.

Вели, тако треба дочекати рођење Христово. Иако није трпео Србе, Враницани је мене трпео. Ваљда зато што сам волео да ми прича о Хрватској и Загорју, о Новом и Сењу.

А још више зато што нисам могао, иако сам неке предмете (поморско право, поморску географију) добро полагао, да положим стенографију и

Бежао сам зато из његове куће и седео и вртео се на оном точку који у Бечу игра ону улогу коју Ајфелова кула игра у Паризу.

На жалост, ја сам убрзо напустио и жељу да учим медицину. То је било зато што је онда био обичај старих студената у Бечу да новодошлог („бруцош“) одведу у подруме где мртваце сецирају, и да му

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Ко си ти? — упита га Агатон — и зашто се смејеш? — Ко сам ја, то ти нећу казати одговори старац — а смејем се зато што ти се крчаг разбио и што се ти због тога љутиш. — Познајем ја тебе, Агатоне, одавно — настави старац и уозбиљи се.

Ми смо, истина, мале и сићушне, али баш зато смо кадре извршити дела за која велики нису способни. Ми смо, смем рећи, бивале и у Божјој служби.

Он се дотле никог није бојао, а од овога старца, не зна ни сам зашто, беше га страх. Зато се сад почео бојати и народа.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— И ви сте дошли да тражите службу? — упита ме он. — Не, ја сам странац, путник. Рад сам да говорим с министром. — Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! — рече он шапатом. — Зар се не сме то рећи?

— рече он шапатом. — Зар се не сме то рећи? — Сме, али би мени шкодило. — Како шкодило, зашто? — Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.

— Тако је, али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије и честитати министру председнику на тако мудром и

— Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и од бога би била грехота! — Зато и журимо на збор. Ниједнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати

судбоносни уговор; управо, у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна будућност целе једне земље. Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим

Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.

Не може то овако више. А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе. Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе.

” — Потом се влада окрете Илији и рече: „Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.

— Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? — Не познајем. — Тхе!... Зато тако и говориш!

Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан

Ето, зато се народ искупио да се договоримо шта ћемо радити. Ја се стресох и помислих да што пре бежим из те страшне земље, јер

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.

— »Зашто сам блијед, преблијед, Зато сам чколе учио: Зашто сам танак, претанак, Зато сам соја господског; Зашто сам висок, превисок, Зато ме Господ

— »Зашто сам блијед, преблијед, Зато сам чколе учио: Зашто сам танак, претанак, Зато сам соја господског; Зашто сам висок, превисок, Зато ме Господ саздао.....« — Ама то ви ка' да мене певате, Милице?

преблијед, Зато сам чколе учио: Зашто сам танак, претанак, Зато сам соја господског; Зашто сам висок, превисок, Зато ме Господ саздао.....« — Ама то ви ка' да мене певате, Милице? — Јок, вала. Ми то свакад певамо на комишању.

И зашто све то? — Само зато, што се није угледао на друге, што није ускакао као овца за гомилом, већ је хтео о свему лепо да размисли и све да

А он тако не може. Он хоће да смишља и размишља, и зато је и доживео неожењен овакву старост... Стаде да му се навлачи нешто као провидан облак пред очи, застаде му нека

Збиља је осећао неку малаксалост и затупљеност у свему телу, али је зато душа била тако опажљива, тако напрегнута, да се и најмањи осећајни покрет одзивао у њој великим болом...

— Да сви слошки устанемо, па прво да нађемо тог лолу, а после већ ти знаш како ћеш му судити. Зато се и зовеш власт... — Јок, брате, не може то тако, — прекиде га капетан, а ми сви удвојисмо пажњу.

Иђаше погнуте главе и невесела лица. Наједаред сину му у глави: то је оно! Почиње се... Зато ли он не може да се моли Богу... Видиш предсказивало му се! А ко би мислио да ће зло са те стране да дође?

Хајде већ господин прота... чим је прота, мора јести шарана, а ђакон је зато, да уме наћи добру рибу... А ја, вала, не бојим се ни самог устабаше рибарског... Ја....

Тако се, ето, само у моме дому живи како је Бог заповедио... То виде људи, мило им, па ми зато и долазе... Али опет се чудим оној необичној промени код моје братије: како ме то одједном сви заволетше!

Деца су као и неке животиње; ко им нуди више љубави, она се уз њега привијају. Зато се Коса и њена тета спојише душама и постадоше као једна душа, као двоје милосника, које је чиста небесна љубав

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Узе је свет у уста па: а-у, а-у, а-у... те ено и сад седи и броји дане. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб...

ЈОВИЦА: Ето ти сад! Сад па да почнемо да се вређамо. Нисам ја зато, брате, дошао; него сам дошао као човек и као пријатељ да се разговарамо као људи.

ЈЕВРЕМ: Е, и ја, видиш, хоћу, на пример, да разговарам нешто са господином Сретом што ти не треба да чујеш, зато изађи из ове собе па иди у неку трећу. ДАНИЦА (радосно): Да изађем у ходник? ЈЕВРЕМ: Дабоме, да изађеш!

ЈЕВРЕМ: Па то јесте... Зато ја, видиш, и хоћу с тобом. СРЕТА: Знам ја да ти хоћеш са мном, али је сад питање: да ли ја хоћу с тобом?

ЈЕВРЕМ: Па добро, ал' може човек да нас тужи за клевету. СЕКУЛИЋ: Може, не кажем да не може. Ал' зато ја имам у канцеларији фиоку што гута акта.

ИВКОВИЋ: Па да... али... дође, видите, тако реч. ЈЕВРЕМ: Зато, видиш, ми не треба никад да смо сами. (На вратима.) Данице! (Ивковићу.) Боље да нисмо сами. (На вратима.) Данице!

и већ кажем му најгоре што се може рећи о живом човеку, као што је то ред приликом агитације; и кажем му још: ето, зато не треба да гласаш за њега. А он вели: па кад је он тако рђав човек, зашто му Јеврем даје кћер?

СРЕТА: Према томе, видиш, сад имаш два противника, па се мора још живље радити. Мора се приправити јавно мнење и зато су, видиш, потребне ове плакате. Знаш ли ти, молим те, шта је то јавно мнење? ЈЕВРЕМ: Па... новине.

А шта мислиш тек тамо, у скупштини, галерија, жандарми, па полијелеји.. ЈЕВРЕМ (забринуто). Није лако! СРЕТА: Зато је, видиш, држава и одредила по дванаест динара дијурне од седнице, за тај страх што га поједеш.

ЈЕВРЕМ: Нека је покраден! СРЕТА: Слушај, газда-Јевреме... ЈЕВРЕМ (маце му руком да ћути): И зато, браћо, ја с вама заједно узвикујем: доле влада! СВИ: Доле влада!

ЈЕВРЕМ: Како да ти кажем... знаш, некако му лако иде кад грдиш владу. Дође ти онако као од срца. Зато ваљда и говоре увек лепо они који грде владу.

СПИРА: Ето, такве сте ви женске, увек волите за другога да гласате. ЈЕВРЕМ: Зато сам ја, видиш, и раскинуо. СПИРИНИЦА: Шта си раскинуо? СПИРА: Ама, не прекидај човека!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили. Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.

Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема. Зато и не тражим љеба на другој страни. — А је л’ се измењало колико учитеља овде? — Па и није, господине.

— Па лијепо, господине. Он добар а сељаци добри, па свима потаман. А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом. Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.

Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског. Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем. А и о овој двојици баш нисам требао. Кајем се.

Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се

Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.

« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да

Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене,

Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!

Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и

(Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају. И њему није остао дужан!

И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Живот Крсте Пепе зато је препун бола... Сам, у каменој кући, он не зна за другарство. Гледајте га: личи на цара без престола Коме су

Па се баца у загрљај Сави, Морави И на глави покривало тад заборави ... У бабе је повезача красна, прикладна, И зато се не одваја од ње никада ... Црвена, по рубу бела, с плавим шарама Посред Саве, ко застава, вијори се марама!

Пензионисани војни трубач не подноси шофере Кад понеки од њих немузикално затруби. Професор мрзи јединице: зато их често и даје. Лулар не воли фабричке муштикле, налик на лулице.

Не волим оне који мисле како једино да ућаре, Ал зато дубоко штујем крпе и обућаре, Који, у овом гадном времену, кад су сви дани сиви, Помажу народу да издржи и да

Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што? Зато, да бих сутра Живео у истом страху: Стрепња ми је већ у даху, А пудљивост и тескоба Пратиће ме све до гроба!

На свршетку ноћи мрачне, назадне, Помрчина се згусне и распадне, Па зато, сваки пут када сване, У небу загракћу толике вране.

Мало је шта тако сулудо и надуто И уображено као што је ауто. Зато су пси, верни пријатељи човечји, Аутомобилу несклони и опречни.

прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа. Зато тих дана кромпир не једи, него у шетњу ти га изведи, далеко од града, у топлој њиви, закопај га, да би мого да живи.

Чим је приближиш до зуба, усне — ниси је ни начео, она пљусне. Зато је не гризи без потребе. Не знаш: пијеш ли је, ил она тебе. ГРОЗДОВИ Пчеле се на грожђе окомиле.

КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО У сваком дрвету — тврди једна новија сага — Ради мотор од двеста коњских снага, Па зато, кад ветар зањише гране снене, Дрво личи на ауто који се спрема да крене.

Пазите, зато, на рукавице — Не растављајте најбоље другарице. ОЛОВКА Давно је било. Био сам дете Године хиљаду деветсто

С пролећа, шуму треба протрести јоште мало Јер пола жутог лишћа с дрвећа није пало; Зато се, ето, ветрина горопади. Ал година ради и кад ништа не ради. У шуми, у тишини, сигурно сте већ чули Лишће кад трули.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

из слојева органских материја у стању трулежа јасно је да би то одбило јегуљу кад би и покушала ући у те воде. Зато јегуља нема ни у рекама што утичу у поменута мора, јер би оне, пре но што уђу у те реке, морале проћи кроз мора у

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

осуђена сам савешћу мојом, ниједне наде спасења нема у мени ако милосрђе твоје не победи мноштво безакоња мојих. Зато те молим, незлобиви Господе, ни мало ово приношење не одгурни, које приносим светом храму пречисте твоје матере и наде

погледај и у многа их урачунај, јер теби не принесох похвалу како приличи, већ колико је могуће маломе ми разуму, па зато имале награде чекам.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ал̓ не волим те, не волим те, драга! И зато ћу ти увек рећи: ћути, Остави душу нек спокојно снива, Док крај нас лишће на дрвећу жути И тама пада врх заспалих њива.

А судбина ће зато да ме смрви, И осветничко време да ме згази, Јер сам ван њега, узавреле крви, И не корачам по утртој стази.

У такав дан смо некад давно Међ људе пали пуни јада. Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада. Зато, кад такви дани падну, Природа кад је зла и јетка, Пробије моју душу јадну Првога дана кобна летка.

Крај мене стрчи зарђала џида, А њему, сваког часа, нога клеца, И зато што смо старинскога вида Ругају нам се раскалашна деца. Нека их, Госпо. Нама није криво.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али зато је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само

Главу ћу му као врапцу откинути. Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“. И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди. И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршиле су.

Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв. Пију оне човека! И зато објашњавао је старац и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.

Пију оне човека! И зато објашњавао је старац и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко. И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!

Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен

иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи. Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе,

Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава. И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не

А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена. Али зато није ни умрла као остале женске.

Ослобођавај, Господе! ИИ Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као

Грдан је новац морао да дâ док се венчали. И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од

Кола би силазила наниже. Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али зато пун свежине. Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.

Кроз неколико дана враћали би се кући. Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна. Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И тада плачем, и радост ме дивља Обузме целу, зато што се патим Због тебе. Збогом.“ Прошла си тихо с господином оним. Једно је дете данас дошло к мени.

И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак; Не знају дражи са животом новим, Љубави

Као звуци труба, к’о погребно звоно Пределом страсти рањене и модре, Кад је живот празан, бесмислен, орон’о. Зато дође тренут када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада;

И зато, ваљда, увек волим дане Кад облаци бели плавим небом плове И бацају сенке на долине оне Немира и суза; кад зелене гр

А бити без људи, и бити увек сâм, Зато нам треба бити одвећ јак, Имати своју веру и свој храм И храброст ићи кроз пустош и мрак; Лупати тело, рањавати дух

Без очаја пусте самоће, где гине Осећања чудног земно величанство, И да кратку радост за дуг бол исцрпе. Зато нека тама, дубока и верна, Заштитница ових остатака буде Што чекају да се наше душе врате Са мрачнога пута времена

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Откуда сте ви?“ запита га талијански. „Из Ческе.“ „Зашто бјежите?“ „Зато што ме силом турише у солдате.“ „Ама, ви сте официр!“ „То ме је ишло по роду и васпитању, Господару!

Можете замислити би ли им досадно сухопарно предавање попино, након живог и разноврсног учења грофова. Али зато би се искалили увече.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Зато је потребно правити разлику између поређења која су само то — и оних поређења која поред тога имају и пословично значењ

— Што виде од оца?; Пошто би се Марко потурчио? — За инат; Ко ти је извадио око? — Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему. — Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше.

рачунским, које су мало народне а више школски продукт. Ово и зато што су загонетке питалице усмерене на оштро опажање, пажњу, смишљеност, проницљивост и дух, — баш нарочито код детета.

су се и као култичке и религиозне формуле, у којима се крио митски и мистериозни смисао космогонијског света. Зато се и мисли да су загонетке дубоке старине.

— кука кукавица, а односи се на легенду из Темнића: како је кнез Лазар посекао слугу Стевана, свог благајника зато што је сестра овога украла кључеве од ризнице и из ње покрала благо. Наш газда истук’о газдарицу!

— Кад султан назебе, раја кија. — Клепан камен боље меље. — Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће? — Кој’ си има чавку, тај си вика „иш“!

— У ханџије и у механџије. — Ко је добар јунак? — Доста људи добар јунак. — Ко ти ископа око? — Брат. — Зато је тако дубоко. — Лијепа је кисела погача у кисело млијеко. — А окле ти знаш? — Виђео је мој отац ђе једе попов ђак.

скоро био оженио, опремао се на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто зашије, али будући да није добро виђела, зато није могла одмах да уврзе, него све промашала мимо ушице иглене говорећи: „Мини га сабља, мини га пушка!

3 Питали љети гору: — Зашто плачеш кад си тако окићена? — Зато што знам да после љета долази зима. 2. О ЖИВОТИЊАМА 1 Питали вука: — Кад је највише зима? — Кад се сунце рађа.

10 Рекао је међед: — Родиће ове године крушке. А неко га упитао: — Од куда ти знаш? — Зато што су ми миле и драге. 11 Питали пса: — Зашто свакога ријепом поздрављаш? — Зато што немам капе.

— Зато што су ми миле и драге. 11 Питали пса: — Зашто свакога ријепом поздрављаш? — Зато што немам капе. 12 Питао крмак крмка: — Кад тебе најбоље хране у години?

14 Питали зечеви свога харамбашу: — Хоћемо ли бјежати ђе људи нема? — Ма зашто? — Зато што нас свак кори да смо страшљивци. — Шутите, будале, јутрос испред мене поскакаше све жабе у воду!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ј. она је већ једном била жена, па сад мисли све да зна; зато неће те ћети слушати, него ће све ћети да ти заповиједа; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња (па тебе штапом

(а ко хоће може их послати), него ћеду се књиге свакоме (ко новаца није напријед послао) послати пер Нацхнаме; зато нека ми сваки и јави кад да му књиге пошаљем. Рок пренумерације трајаће до свршетка Нојемврија о. г.

Имена пренумеранта биће на крају књиге наштампана; зато нека ми се до назначенога рока амо за цијело пошаљу онако написана, како је ко рад да се наштампају.

прољевао, што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови

а ти да му један нешто учиниш! Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси колико гођ хођеш.

“ а овај му одговори: „Е мој брате, уснио сам један сан па ме тераше отац и мајка да им кажем, а ја нешћех, зато ме избише и казаше ми да сам инат, па ме оћераше.

врећу ситнога пијеска, те господ ђе је хтио да буде брдо, узео би зрно пијеска и рекао би: „Да умножит сја“ те су зато свуда велика и висока брда; а кад је дошао у наше село, провали се светом Петру врећа и више половицу проспе.“ 2.

опет помисли у себи, да га није подговорио ко други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и зато му одговори: „Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола ни пошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (І Кор. 2, 9) Зато, слушајући ово, сваки који хоће спасти се треба да се подвиже, да иде тесним и жалосним путем. (Мт.

за подвизавање духовно, дошав у Свету Гору, нађох богоизабрана светила што различитим видовима журе на подвиг духовни. Зато и ја, укрепив своју немоћ, покренух се колико ми снага допусти, подигох врт свети, дом Пресвете Владичице наше

“ (И Јн. 2, 15, 17) Зато ја грешни и лени, последњи од свих, монах Сава, молим се падајући на колена и вапим говорећи: У Христу љубљена и

чији ћете ви бити ученици ово чувајући, видите коју ћемо славу и весеље постићи човекољупцем Владиком поучавани. Зато са свим старањем и свом снагом и са свом ревношћу на заповести његове пазимо.

Беспрекорном судији, савести изобличитељу, ваистину неће побећи. Зато нека пазе да не упадну у руке Бога живог. (Јевр.

самим или ђаконима, да на свакој литургији спомињу у поменицима оне који су уписани, како сами не би носили грех њихов зато што их нису спомињали и изостављали. А речено је и о овом подобно.

Кроз многе невоље, рече Господ, ваља вам ући у царство небеско. (Д. А. 14, 22, 21) Зато молим све вас, владајте се као што је достојно позиву вашем, (Еф.

“ (Мт. 27, 25); да се приброји њима. Јер он је трипут јадан и трипут проклет, ма ко био ако преступи ову заповест. Зато овим заповедамо како би се све неизмењено испунило и сачувало. ГЛАВА 13 О постављењу игумана.

свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи — други се ни приближити не може њему. Зато ћу о овоме укратко изложити, да се не умножи писање.

(Пс. 117, 10) Зато и ви, чеда моја љубљена, не заборављајте учене своје и правоверни закон, који сам установио. Јер ово држећи, имаћете

' Зато узалуд метемо се: ,Пут кратак је којим течемо, дим је живот наш, пара, земља и прах: за мало јавља се, а ускоро нестаје

' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов. 1, 2) Јер ,живот овај — то је сенка и сан, јер ни за што мете се сваки земаљски, као

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

После толико година, еј! СКИТНИЦА: Шта ћу, путујем, распитујем се. Волела је кафану, зато је и тражим највише по кафанама. Висока, крупна, коса црна ко зифт. А кад треба да каже Ш, почне да шушка.

А видео си чиме се то доказује! Зато пази! Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја.

ЦМИЉА: Шта има ко да ми каже, знаш шта се десило међу нама! АНЂЕЛКО: Ма је л ти зато замишљаш да ја зидам? ЦМИЉА: Не мораш одма баш да зидаш, за прво време можемо и под кирију...

МИЛЕ: Ама, нисам ја тако мислио, пусти ме! ИКОНИЈА: Ћоро, побиће се! АНЂЕЛКО: Па шта? Оћеш да зато прекидам вечеру? СТАВРА: Има на месту да те изгазим! МИЛЕ: Прво погледај каки су ми налази!

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ја не поричем да сам доживео несрећу... СТАВРА: Пусти несрећу, несрећа не дође зато да нас упропасти. Него ми кажи где су ти твоји војници. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено их тамо, видим их ко сад вас!

Базди на вињак! ГОСПАВА: Има још примера, идемо даље! Зашто неки, на пример, пушта браду? Пушта је зато да се у њој крије! Па је л то мишја рупа, или није? А и ти, не морам дидем далеко! Оседела, а носиш перику плаву!

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Бога ми, како је синоћ било, мислим да нема! ПРОСЈАК: Свет је направљен зато да буде добар... ВИЛОТИЈЕВИЋ: То сам и ја говорио, зговорнице, и то годинама...

ИКОНИЈА: Сад ти не вреди. Отпутово ноћним у десет и триес. ЈАГОДА: Колко је сад? ИКОНИЈА: Скоро ће дванес. Зато ја и кажем да не вреди. ЈАГОДА: Је ли ти казо куд путује? ИКОНИЈА: Није.

Где ми је ташна? То га је сам Бог млатно мојом руком, да га обележи! Шта је сад? Зашто ћутите? ИКОНИЈА: Зато што, видиш, ни то ништа не помаже! Све ти то с њега нестало, као спрано!

Онај женски распад над распадима! Шта му сад мртвом вреди што је признала? ИКОНИЈА: Зато је онај казо руке крваве! Прво сам помислила да је луд, и да булазни, тек сам се после досетила!

ИКОНИЈА: Зато је онај казо руке крваве! Прво сам помислила да је луд, и да булазни, тек сам се после досетила! Зато је она појурила онда онако, онда кад си је питала за бразлетну!

ЦМИЉА: Сад имаш бразлетну какву заслужујеш! ГОСПАВА: Мрзе ме зато што желе да се курвају, а немају петљу за курвање, и што не дам да ме поваљују шоње! МИЛЕ: На кога ти то циљаш?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Срећом, као да смо знали, те нас затече код куће, иначе ко зна... МАГДА Ако, ако. Зато онај мој, син, сигурно чуо у чаршији, па синоћ ето га кући и јутрос рано и право у дућан.

Али, ти то знаш, и зато оволики језик и имаш. А сада, хајд иди, и тамо у чаршији покупуј па метни у бисаге и после раздај свима, као да сам и

МИТА То је, ја! Кад није, а зашто је зимус боловао, лежао?... АНЂА Није, није од тога. Него назебе, прозебао и зато је боловао, а не то, не... ох! ЈОВЧА (Мити): Хајд ти!

И зато, нека је грех, ма шта, не могу после да их гледам, трпим. И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром,

И зато, нека је грех, ма шта, не могу после да их гледам, трпим. И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром, мирно да иду, добивале су онда манастир, и квит.

ЈОВЧА (устукне; у тренутку разумео је све: да их је Васка обешчастила, и зато је »болесна« и нема је код куће. Избезумљен): Не то, бре!... (Готово бесвесно): Лажеш ти!

НАЗА Ево, ту, између њих... и — не даваш... пречиш... ЈОВЧА (се хвата за главу). НАЗА И зато си грешан. Зато те сан не хвата. Све, све на то дрвце мислиш... ЈОВЧА (трза се из заноса, очајно, бесно): Напоље!

НАЗА Ево, ту, између њих... и — не даваш... пречиш... ЈОВЧА (се хвата за главу). НАЗА И зато си грешан. Зато те сан не хвата. Све, све на то дрвце мислиш... ЈОВЧА (трза се из заноса, очајно, бесно): Напоље! Лажеш! Све лажеш!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ј Зато намеравам различне случаје, који су ми се у време двадесет и пет година мојега странствовања догодили, написане оставит

У Дал|мацији, у Чрној Гори, у Бечу и у Молдавији познао сам дечина својства, нарави и свакојаке ћуди. Зато при свакој прилици нећу изоставити, дајући пристојна правила, како с децом ваља управљати да буду с временом

и за исправљати се, много би мање погрешавали, и следоватељно много би мирнији и веселији наш општедружески живот био. Зато, молим, нека ми се не прими за осужденије народа, чина и лица, осужденије зли[х] обичаја и злоупотребљенија.

мојега доброга оца којему и данашњи дан желим уподобити се и тако љубезног спомињања браће моје и рода сподобити се. Зато, како сам обештао, намах при овој прилици нећу изоставити родитељем напоменути да се старају сами са својим повотком

но добра, да истина, будући нага и хотећи да и друге свлачи, и да и[х] наге, такове какви су, показује, видећи да је зато људи добровољно не трпе, но да на њу мрзе, она је побегла и сакрила се у један бунар.

су, показује, видећи да је зато људи добровољно не трпе, но да на њу мрзе, она је побегла и сакрила се у један бунар. Зато, ко жели к њој доћи, ваља да свуче са себе сва своја мненија и мудрованија, јер иначе неће бити примљен.

| Може ко помислити да се ја сад кајем што сам се закалуђерио и зато овако пишем. Но, ја молим свакога ко буде читати ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква

Ово је све апостол добро познао; зато и вели да је брак — тајна велика. А што напомињеш за твоје волове, куповање и продавање, истина, да и у томе

и склоњеније к науци, на науку даје, говорећи им: ˋИдите, децо моја, учите се; бог вам чрез мене к томе помоћ даје. Зато имајте бога всегда пред очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу

и совршени, никад ни у чему нити може нити хоће себи противречити ни противузаконовљавати, нити у чем погрешити. Зато, дакле, ако су свети оци у чем год против науке апостола Павла поступили, нека ми опросте, они су могли као људи у том

Много га је и мучно га је сложити, како си сам рекао. Зато ваља с њим тихо поступати; дати му да разуме и да чисто позна ј шта му је полезно, шта ли није.

Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите! Вичите к народу; ваша је то дужност! Зато сте оци и пастири. Не издајте чисто Христово ученије!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку. Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа с(ветом) о(цу) папи Клименту, и учинили су му млого почасти, али је у

). Овај пошљедњи имао је три брата: Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: Кушмеља, Чагаља и Шунду. Кушмељ — зато што бијаше веома рутав, Чагаљ — стога што је био сух као кука, а Шунда — због тога што је говорио кроз нос.

ФраБрне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато што му је добро пазио кулаша. И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.

А он... што ти кажеш... бриљузак, дође на свит без дуа! Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) сите докоњаке, па, па, јето све једнако, сакрр...

Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта. — Данас ти је синовац врло вридан — рече Срдар за обједом. — Зато што је добија јутрос попару — одговори Наћвар, па исприча што је било, и додаде лагано: — А сад ми је жâ, јер сам

— рече говедар. Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!...“ — Нема млика, шјор!... „А зашто нема млика?...“ — Зато што су приковођани повели краве, шјор!... — „А зашта су и повели?“ — Зато што нису имали своји, шјор!...

„А зашто нема млика?...“ — Зато што су приковођани повели краве, шјор!... — „А зашта су и повели?“ — Зато што нису имали своји, шјор!...

— одговори му, такође лагано, Балеган. — Наши људи вирују да нико не може дигнути присветога осим редовникâ, зато не ваља да то чују... Ајте, браћо, ајте!

Па онда фра-Жвалоња тија је да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут. Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир.

Па онда фра-Жвалоња тија је да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут. Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир.

А њему ће Тетка: — Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест. Зато тебика особито уди спавање посли ручка. Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.

те је зачуђивао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ја не кријем да нисам. Нисам ни зато што, како и сами рекоше, једино срце крупније од дулека или лавеж за петама могу по првом леду да споје две обале.

сумње, неколико пута су ме хапсили, држали по десетак дана и пуштали, некад Аћимовим заузимањем и јемством, а некад зато што сам ћутао, само ћутао на сва питања, па ме власти лако огласише ,,у памети фаличним''.

Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће... И зато смо ти ми, стари, велики себичњаци и оштрозубе изелице. А добри јесмо у песмама уз гусле, и кад је то корисно.

Одувек су те шарене очи изазивале нелагодност у њему. Сад се постидео и зато што га гледа одоздо. Стајао је неколико тренутака, рабаџије су луњале по дућанима и сви су понешто куповали.

Мени је толико доста. Снагу ћуја да му дам, кад постане човек, кучића се не плаши, а Србија је велика. — И зато се ти мучиш?

— Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке.

— Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке.

Симка му стеже мишицу, а он се гадљиво трже. и Василија се боји, а опет „оче“. Неће са мном као некада, зато ми није јавио да долази. Сат је прошао па се поздравио... Оче... Неко зло.

За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч. По Вукашину се просу танка дрхтавица.

Да свршимо вечерас — рече Ђорђе стегнута гласа, јер предосећа, и ово је против њега. Зато је последњих дана и синоћ... Нека само што пре буде. — Жене напоље!

А тако му се обрадовала, ништа јој није сметало што га је паланачки кочијаш довезао. Одмах се понадала, неочекивано, зато и јаче: он ће смирити Ђорђа, да и ова ноћ не буде као прошла, иако је он ушао у двориште као да је туђе и поздравио се

је песницом по глави, леђима, свуда, све немилосрдније, јер спази да јој је при светлости жара из пећи лице лепо, и зато што се не брани, занемела у запрепашћењу од његових првих удараца, туче је и јауче зато што је први пут туче, што је

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Да ми је да рођаци ово виде!« уздахну Ђаволак. Више нико ништа није радио. Али зато је сусед суседу смишљао како да подметне пожар. И, док би дланом о длан ударио, плану прва кућа, па улица.

— Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се. Заспи ли, никада неће стићи до Сребрне руже! Зато скочи, али скочи и звезда и поче се одмотавати као сребрно клупко, постајући све мања и мања.

Једино још Месец тврди да га виђа како скакуће са звезде на звезду, за ноћ обигра читаво небо. Зато га и зову Звездан... Занесен причама трава дечак-капљица и не осети како тоне. — Јој, где сам?

Старац уздахну. Прели га туга као ледена вода. »Ко ће седети кад ја умрем?« мислио је. Нема деце на салашу. Зато се нико и не радује кад ораси, сазревши, почну да искачу из својих зелених кошуљица.

— рече најстарији брат. — Ружнијег никад није било! — прихвати хор околних галебиха, а мајка од стида саже главу. Зато су два старија сина била лепа и расла као из воде. Већ им је и перје пробијало, али шта је са најмлађим?

Чак га, када је месечина најјача, и виде како прелеће преко Месеца. Облаци и ветрови чувају тајну. Таласи, такође! Зато нико и не зна где се налази Галебова стена, нити јесу ли оне мрље на сјајном лицу Месеца заиста сенке галебових крила?

Извештај је зато био кратак и непотпун: — Цар Ферфелин има најраскошнији огртач на свеТу, а принчеви везене папучице!

Али ни она није чула да у Пелетини постоји ишта слично. Зато је чула да у 3емљи Ветрова постоји златна птица. Онај ко ту птицу ухвати добиће све што пожели па и зелени камен.

— То је нешто што припада само лудима. Зато су неспокојНи и несрећни. Смири се и седи ту где си... — Морам напоље! — понови онај глас тихо, а јаје са

Гледала их је како се врте као лишће гоњено ветром и помислила: »У праву је јаје: то је зато што имају срце!« Жаљење у њој порасте, али настави да хода.

Али што ју је више гледао, она је све више расла, Док не достиже висину праве девојке. — Зато што си ме спасао, даћу ти све што желиш! — рече Црвенокоса. — Али, ја ништа не желим! — одврати принц.

Ко је још то видео? — Ви ћете видети! — засветле возић очицама. — Једном сам дотле дошао. Зашто не бих поново? — Зато што си ти собни воз! — подсмехнуше му се и кловн и лутка. — Смири се и вози путем који ти је одређен!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

видели ама баш ништа, само су били изненађени видом празно верице код ових људи, препаднутих сопственом прошлошћу. Зато се догодило да још једно опажање ових рад ника остане незапажено: они цy имали утисак да се линијом шанца, и кад га

дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини према Дунаву, има највише неба. Зато је светлост ту густа и у таквим наносима да је ни кошава, кад витла, не разнесе одмах.

) У наредби којом се књига забрањује било је објашњено да се то чини зато што књига и „лажне вести садржи“, и „лоше прича о извесним лицима“ и „оштро се изражава о руској влади“.

А те заслуге никако нису биле мале. Зато је Господар Јеврем тај, уверавао је Вучић, од кога се очекује да спасе династију док народ, огорчен и разбешњен, не

После таквих тренутака био је сигуран да неће погинути баш зато што би му, и да погине, било свеједно. Са шумама је било другачије: као да је постајао више човек, јер га је свако

Те госте, најугледније људе, сам је био позвао на договор о устанку. У међувремену је добио поруку да их, баш зато што су све сами угледници треба на превару везати и предати Турцима, како би се Милош спасао.

Можда и зато никада не учини оно због чега сваког дана стигне у троугласти парк под кестеновима: никако да претрчи, док горе зелене

Васа би да поздрави тог младог Михаила (и у животу је био, и у смрти је остао, млађи од њега за више од пола века) не зато што је био кнез него зато што је, од Турака, узео кључеве српских градова и зато што је наредио да се поруши

Михаила (и у животу је био, и у смрти је остао, млађи од њега за више од пола века) не зато што је био кнез него зато што је, од Турака, узео кључеве српских градова и зато што је наредио да се поруши Стамбол-капија.

од њега за више од пола века) не зато што је био кнез него зато што је, од Турака, узео кључеве српских градова и зато што је наредио да се поруши Стамбол-капија.

Васа му је узмицао, да не буде стигнут пре времена, и то је било све. У исти мах, није веровао да се може узмаћи и зато се понекад трзао. На његовом лицу, црном колико од сунца толико и од несанице, ништа се није видело.

Само је тада, и никада више, осетио како га свег натапа страх. Можда је и зато доцније, у Карађорђево, и у Милошево време, обичавао да пролази, усправан, путем до Стамбол-капије, између силних

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Еј, пусти вали! Поносни бељци, срчани ждрали! Ви ми сву радост моју пренесте, И опет зато уморни несте! Који је од вас блажени ђога Што ј одн'о морем драгана мога? Ил' није један толико сретан?

Ил' није један толико сретан? Пена вас бела све подузела, Сви сте га ваљда трком пренели; Зато сте бесни, коњици бели!

“ запита ме гост. „Јеванђелије“, рекох. „Окани га се, додијало ми; Тај курс већ слушам целу годину; Па зато имам рекрацију сад До прва кукурика.“ „Е гле!

прочит'о, Па у бризи да час не пропусти, По закону асоцијације Идеја сродних помислио је Да кукурикну пет'о заиста, И зато тако изневери ме. Ал' ништа зато! Хвала, госте мој, Навеки хвала! Рек'о си ми дост'. Алфа и омега! О мудра смрти!

Ал' ништа зато! Хвала, госте мој, Навеки хвала! Рек'о си ми дост'. Алфа и омега! О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости!

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! А.

Ал' не волим те, не волим те, драга! И зато ћу ти увек рећи: Ћути! Остави душу, нек' спокојно снива Док крај нас лишће на дрвећу жути, И тама пада врх заспалих

Не дајте сузи да јој с ока лети; Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мр'јети На њеном пољу гдје вас слава срета!

на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца, отварало се и срце мале принцезе. Зато су те ноћи биле тако пуне туге и топлоте.

И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак. Не знају дражи са животом новим Љубави наше

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Човјек орган доста слаби има да изрази своје чувствовање, зато знаке различите дава, различита тјелодвиженија, умна чувства да објелодани; но сви наши слаби изговори и сва наша

Попа, Васко - КОРА

земље Поноћним прстима Језик вечног поднева Говори У зимници успомена Изненадним свитањима Проклија Све то зато Што му у срцу Сунце спава СТОЛИЦА Умор лутајућих брегова Дао је облик свој Телу њеном сањивом Вечно је на

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но већ тих дана видех да је то оштећење штити од усељавања немачких војника. Зато се у њој осетих као што се човек осећа код своје куће, па била она и кровињара.

разговор и размена мисли тих највећих научника свога доба несумњиво је изванредно значајан и занимљив догађај. Зато ме је изненадило и зачудило што је Виланд олако прешао преко њега, а дуго се задржао на безначајним збивањима.

Виланд је, дакле, намерно пропустио да у своме делу опширније опише тај велики, историски, догађај. То је учинио зато што је, цртајући адберићане, исмејавао и своје савременике, а можда није био ни довољно упућен у пространу Демокритову

Хитлерова мржња према Јеврејима погодила је и старог, недужног, Демокрита. Зато ми поста још милији. Почех да размишљам не бих ли својим пером могао надопунити ону празнину Виландових „Абдерићана“

библиотека која ми, једина, стоји на расположењу добро је снабдевена литературом историје егзактних и природних наука. Зато се, чим сам довршио свој спис о Демокриту, запитах не бих ли, користећи се својом библиотеком и својим знањима, могао

оно што се видело и доживело, да својим путовањем постанем очевидац развитка науке и лично упознам њене неимаре. Зато ме моје путовање одведе у давна времена када су положени први темељи оне науке из које се развише све остале егзактне

Године 1934. био сам у Атини, попео се на њену Акрополу и онде доживео један од најјачих утисака свога живота. Зато ми није било тешко да се уживим у онај тренутак када се млади Аристотелес нашао пред Партеноном и Ерехтејом; имао сам

Познавао сам све што се зна о Аристарховој науци, но о његовој личности дознао врло мало. Зато сам га предочио као предавача своје науке у том, мени добро познатом кругу научника.

Можда би ти списи могли и другима послужити за забаву и поуку. Зато их, ево, предајем јавности. Када сам, радећи на својој докторској дисертацији, учинио први корак на путу научничке

Предмет моје дисертације био је један од проблема Механике. Зато набавих класно дело Ериста Маха о развитку те науке.

Вредело је упознати се изближе са њима! Зато се моја лична библиотека из године у годину обогаћивала делима из историје егзактних наука и њихових примена.

и без страних научних часописа, који у оно доба нису до нас стизали, озбиљан научни рад био је потпуно онемогућен. Зато се вратих своме започетом послу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сад напротив: малочас суморан и снужден мењам се за трен ока и ево ме веселог. Је л' те, просто невероватно? Зато и кажем: чудна и можда само за мене необјашњива нека нервна појава по којој моја расположења зависе, рецимо, од тога,

— Јер, заиста, један посланик треба да путује неузнемиравано, за разлику од нас осталих, зато што путује бесплатно. А за то време и док смо ми унапред замишљали како ћемо у пријатном разговору провести на путу,

Ја не знам. Ја заиста не знам. И зато, кад ми говорите о вашем идеалу, ја сам хладан — потпуно хладан. Јер то што тражите не одговара објективиним условима

Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе? Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша. Зато нема Корењева и Незнамова. И још их неће бити.

Доста. Боље ишта него ништа. Јер данас и нема праве опозиције. А зашто нема опозиције? Зато, што људи мисле погрешно као ти и немају идеала. Ми треба да створимо истинску опозицију.

моме купеу на путу за Вујановац, где сам пошао у госте код свога побратима, и где ћу понова срести крезубог студента. Зато сам га изнео. Што се мене тиче и чим сам остао сам после догађаја, одлучих да спавам.

и заиста, то ће ми шкодити. Прво су ми тражили одговоре, па ће ме саслушавати, испитивати сведоке, судити, жигосати. Зато сам те звао.

— Шта ми кажеш? — Јесте, још у мају прошле године. Има више од године дана. Потказан од суседа, он је осуђен зато што је под патосом спаваће собе пронађен Мој турски карабин... Мој отац био је велики јунак.

— Како су ти код куће? Он ми опет пружи чашу: — Деде, нисмо сваки дан. — Драги побратиме, баш зато што нисмо сваки дан... — Е код нас је тако. Паланка као паланка... То ти је гроб свих снова, мој побратиме.

Уосталом, како му да Бог. Има једна ствар само: њему овамо више места нема, он овамо више нема шта да тражи. И само зато јавно ово причам, што знам да међу вама има лапарала, а кугла Земљина није више оно што је била, пространа и

Јер не би било лепо, части ми. И жалост има своје време. И цело моје морално биће побунило би се... Зато нека прође што треба да прође... Части ми, не би било ни најмање лепо... Шта ми ви на то кажете?

Збиља, невероватно, попуших вам све цигарете, господо! РЕСИМИЋ ДОБОШАР Маршовало се или крвавило и зато рапорт задуго није вршен, а то се уписивало у добре стране рата.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И тако, нема друге него ствар препустити за то одређеним факторима: зато су ту, поред већ споменуте неплодности, насљедних болести и другог, револуције, катаклизми и преоштре животне климе, у

Такви људи није ред да имају дјеце. Поред свега другога, још и зато што та дјеца бивају отприлике оваква какав сам ја. А то није добро. Не, такви људи никако не треба да имају дјеце.

Знам да се причало да су оца, насред оцеана, морнари убили и бацили у море зато што је према њима био „гори него пас”.

на мом оцу и на млађем му брату, мом стрицу, погрешност свога корака ка оплемењењу соја, па је похитао да то исправи. Зато је спремно и са ширином потеза пристао да му син узме за жену здраву дјевојку-љепотицу из пука у коју се био „смртно

Када је говорила једна, јасно се осјећало, и већ подразумијевало, да тим изражава мишљење обију. Зато су говориле наизмјенично, и отприлике у једнаким оброцима, као два клерика за налоњама који наизмјенично читају пасусе

Поморачки син, ниједном није подузео какво дуље путовање морем. Али је зато са живим интересом пратио кретање лађа. — О! Данас је Либурниа уранила читав четврт сата!

Схватио сам: оно о свирању речено је само зато да се, као успут, каже оно „кад оздравите”. А оно „кад оздравите” укључује у себи прећутну тврдњу, љубазну а савршено

Плафон је био поцрнио од деценијског духанског дима и од људских испаривања, и зато је та просторија била некако топлија, интимнија од осталих.

било драго то шимерично опалско прелијевање, и одувијек сам подлијегао његовој моћи да нас превезе у сфере иреалнога. Зато сам ту исту опалску замагљеност волио и у чашама с мастиком, која се у љетна поподнева послуживала уз црну каву у тој

И био сам зато у неку руку захвалан. Касније сам слушао да су то били ваљани и честити људи, „либерали доброг старог кова”, и да су

Јер млијеко и све што је млијечно има неке везе с праизворима живота. Зато се они радо добављају из предјела који су исконски чисти и голи и, бар издалека посматрани, пастирски идилични.

А млијеко, одатле, бива чисто и густо, крепко, кадуљски ароматично. Драгоцјено. Зато су људи радосни кад им успије руком да добаве дојиљу из тог предјела.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима. Зато се и попов поглед заустави на њему. — А гле Ђурице!

Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет. Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају. Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама. И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.

са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова. Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.

«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити.

Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам. Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави...

Хтео сам... — Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. — Зашто ? — Зато, што ми је он поузданији.

— Хе, побро !... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. — Што, зар... — Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће

Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца. Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села? Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено. Ја како, брате!

Ја како, брате! Моје дете неће бити хајдук. А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... — Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.

— одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. »Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује! Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« — Шта ти вали што седиш сама! Живиш кâ госпођа... Шта ћеш боље?

Само га се чувај ... — Знам ја то, нано, одавно. Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти. Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати?

А-а-а-... оно!,.. Зар такав крај дочекасмо? И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је... Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио и плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је

овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг; зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне xоће, него држи куда ти хоћеш.

прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена; зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови

па страшно смо се побили с њиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо, а ти да му један нешто учиниш! Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси колико гођ хоћеш.

Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ће му доћи у помоћ, ако му буде до невоље, „па зато сам — вели — још једаред дошао по тебе; хајде одмах да бјежимо!

То ми се ето јако допало;, зато ће ћаћа да ти каже све. Ти знаш да је пред мојом кућом био велики трс, са кога сам, богац, добивао сваке године по

Немој онда жалити на ме. Ја сам теби добра, јер си ме нахранио у нужди и спасао живот, зато ме добро послушај и бићеш срећан. Лија оста, а он оде.

двора; он с дјевојком сјаши, а тета лија ће му рећи: — Знаш шта, ја видим да је теби тешко растати се с цуром, зато и ту хоћу да ти помогнем.

сасвим близо код царскијех дворова: — Ја знам, побратиме, шта је теби: теби је тешко растати се са златним коњем, зато ћу ти и ту помоћи.

А овај му одговори: — Е, мој брате, уснио сам један сан, па ме тераше отац и мајка да им кажем, а ја не шћех, зато ме избише и казаше ми да сам инат, па ме отјераше.

Маћеха стане одмах мрзити на своју пасторку, особито зато што је она била много љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да се умива, чешља и преоблачи, и свакојако је тражила

Немој од мене крити, кад ја све знам. Мој синко, ти плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

У природи има много дана, Мутних, тамних као ноћи крило, У животу има много рана Само зато што је снова било. Море грли копно од искони, Капља камен без одмора дуби: Рад и живот по свој васиони, Човек живи

Велики понос, моја вера труне — Трунуће зато док имају снаге; Црни облаци видик рада пуне, Моја прегнућа и часове благе. Пуст живот гледам к'о владар без круне..

моћну сенку што лагано кружи Над њом мртвом тако као уздах гроба: Можда на тај начин за умрлом тужи, Ил' ту зато стоји да нејасно, тавно, Каже шта је било некада и давно. 1910.

Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје! Више моје главе кликће чудно јато: “Беше тако срећна, умрла је зато.” И то је било. Испричах све Једном чичици: очи му сиве. “Не бој се, рече, за снове зле. Када мру у сну, на дану живе.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Када бих угледао бисер, готово бих добио напад, али ме је зато фасцинирао сјај кристала или предмета оштрих ивица и равних површина.

Он је дуго времена радио у Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!“ Мој пријатељ, поштовани Чонси (Сханцеy М.

Моје здравствено стање је добро једноставно зато што сам живео опрезно и умерено и можда је најневероватнија ствар да сам три пута у својој младости био препуштен

сам обичај да проведем сате косећи своје непријатеље у облику стабљика кукуруза, што је упропашћавало летину, па сам зато добијао ћушке од своје мајке. Штавише, те ћушке нису биле форме ради, већ и те како праве.

становништвом које је потпуно прожето духом слободе и права, ова земља заузима јединствен и привилегован положај. Зато је у могућности да слободно испољи своју колосалну снагу и моралну моћ за добробит свих, са много више мудрости и

Човек може да се изненада растужи и да с муком тражи објашњење, а могао је да схвати да је до тога дошло просто зато што је један облак заклонио Сунце.

Најчешће сам користио кола у облику петљи са кондензаторима, зато што је приликом пражњења мог предајника високог напона долазило до јонизације ваздуха у лабораторији, тако да би и

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Читање и писање слабо је цветало тих дана у Идвору, али је зато песништво било у пуном замаху. Верни старим обичајима Срба, у дугим зимским вечерима Идворци су одржавали своја

старој Србији и да дођу у Аустрију, где су радо прихватили да живе у земуницама и крећу се као кртице под земљом, само зато да би могли уживати политичке слободе.

Тешко је било чувати волове да не оду ноћу у кукурузе и зато је искусни вођа говедара тренирао своје момке преко дана за посао ноћних чувара.

Када су ноћи у равницама мога роднога Баната потпуно ведре и мирне, звезде су необично сјајне а небо изгледа црно. Зато српски заљубљеник пева својој драгани: “Косе твоје су црне као поноћно летње небо”.

Није ме понудио ни кафом ни колачима, вероватно зато што му слабо здравље није дозвољавало да једе између оброка, али ми је обећао да ће ми помоћи кад год ми то буде

Моја мајка и прота Живковић су очекивали неизмерно више од мене. Зато се нисам усуђивао да помињем како је мало то што ми родитељи шаљу за издржавање, па се тако мојом кривицом нисмо

Није ми преостало ништа новаца да бих могао купити струњачу и ћебе за мој лежај на броду. Зато и нисам могао да тамо спавам за време хладних мартовских ноћи из крајње неудобности.

Мало касније пронашао ме је онај пријатељски наклоњен Швајцарац и обавестио ме даје према мени направљен изузетак и да зато добро пазим и нађем посао.

После два дана поново сам био на послу, захваљујући стручној нези жена на фарми. Сажалиле су се на мене баш зато што сам био ”жутокљунац”.

Једне вечери испричао сам настојниковој породици како сам први посао који су ми понудили у Касл Гардену одбацио зато што нисам хтео да се прихватим мужења крава што је, према српским обичајима, био чисто женски посао.

- Не - одговорио сам и после мало оклевања додао: - Побегао сам са Војне границе зато што су цареви те земље хтели да ме помађаре; из Прага сам побегао јер сам се противио аустријском германизму; побећи

- Овај посао вам је много боље успео него онај са пекаревим колима, - рекао је и додао: то је зато што сте овде употребили нека средства за брже сушење боје.

Ћипико, Иво - Приповетке

Ма што ти је то по лицу? — преврне разговор. — Биће ти биле оспице?.... Ништа зато — преврне бесједу, — можеш од самога прања живјети!

Осећа да нема снаге, зато треба их тужити суду. Никако друкчије но „по закону”. Првим четвртком он је, пошавши у варош, своју одлуку извршио.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

стручњак упитао неког египатског сељака колики принос те године очекује са свога имања, сељак се озбиљно увредио зато што је већ само постављање таквога питања за њега био знак да га Американац сматра лудим.

Све ово помињем зато што нас готово сав развој књижевне науке у нашем веку наводи да о књижевности размишљамо у склопу целога модела

готово сав развој књижевне науке у нашем веку наводи да о књижевности размишљамо у склопу целога модела културе, па зато ни о улози уметности у прожимању националних култура не можемо како ваља говорити ако се претходно не размотри једно

Намерно кажем да је поезија језичка уметност зато што верујем да међу читаоцима и критичарима ништа не изазива такву и толику помутњу као напуштање онога посебног

Кажем периферију зато што је стилско подручје, додуше, у језику потребно и неопходно, јер га имају сви природни језици, али језик без њега

сви природни језици, али језик без њега ипак може обављати своју основну функцију у интерсубјекатској комуникацији. Зато граматичари мањевише увек свисока гледају на лингвостилисте.

је само ово настојање индикативно за место на коме се поезија обрела кад се опасно затворила у приватноосећајну сферу. Зато Маларме одваја поезију од осећања и нагласак преноси на стварање, па у одговору на анкету Жила Уреа о књижевној

је сипати у путире, у трећем је глагол пити, а између њих је та рујна будућност која се сипа и пије, па је она рујна зато што подразумева рујно вино из нашега десетерачког културног памћења.

Божури су, опет, бели зато што се у њиховој круници, као њена „симболичка душа“, налази сребрна причесна чаша, путир.

сребрни путири су пројектовани у биље, у божуре, а божури су пројектовани са своје стране, у причесне чаше управо зато што је у предању и обликовању које култура доноси ово биље, овај део околне природе, трансформисано у

је Попиној поезији комуникација дигнута са личне и приватне равни на раван оних искустава која културни модел садржи. Зато је, између осталог, са хоризонтале личних, експресивностилских садржаја, општење у овој поезији окренуто према

сребро облаче („Косова песма“) Царица је овде сама трава, она која ће над сваким од нас једнога дана проклијати (зато је победа њена), а слушкиње су овде звезде које је ноћу у своје трепераво небеско светло облаче као у живо сребро.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па шта, има ваљда неке разлике између мене и Нате. Моја мајка је шила у Војној шивари, али је зато мене лепо васпитала. Ја сам свршила три разреда основне школе и, да сам хтела, могла сам још да свршим.

ЖИВКА: А знају ли они да је твој отац министар? РАКА: Знају, па баш зато и псују! ЖИВКА: Записаћеш ми ту безобразну децу, па ћемо их преместити у унутрашњост: и децу и разред и учитеља.

ЧЕДА: Ама, кога да поправите? ЖИВКА: Тебе не, не бој се!... Него ствар... Зато сам ја и мислила да ми тебе најуримо. ЧЕДА: Тако! А то сте ви смислили? ЖИВКА: Ја, дабоме!

Предњаке вадим по неколико одједанпут, а кутњаке по један, али кад један извадим, све остале заљуљам. Па зато баш и кажем, реците вашем зубном лекару нек дође к мени. ЖИВКА: Није потребно, јер ствар је већ потпуно уређена.

ЖИВКА: Рекла сам му да од данас није више твој муж. Ето ти, је л' разумеш сад? ДАРА: Како?!... А зашто? ЖИВКА: Зато што се јавила једна врло лепа прилика за тебе. ДАРА: Каква прилика, побогу, мајка?!. ЖИВКА: Одлична.

АНКА: Па, како да вам кажем, госпођо, мушки су мушки, они натрчавају уопште лако. ЖИВКА: Па јесте. И зато баш нешто мислим: ви би, Анка, могли да ми учините једну велику услугу, за коју би' вас ја богато наградила.

ЖИВКА: Па него шта још? АНКА: Па то је бар лако, наложићу пећ. ЖИВКА: Зар сад, априла месеца? АНКА: Па баш зато! Дакле, ништа више не тражите него да дође у моју собу и да свуче капут? ЖИВКА: То је довољно за мене.

Баш сад уз пут сретнем госпа-Виду, прија-Драгину свекрву, па ми вели: „А што сте се ви тако понели, господине Васо, зато ваљда што сте министарска фамилија!” ЖИВКА: А шта имаш ти да се понесеш? ВАСА: Е, па како шта имам!

Кажу: опасно је кад кога дочепају новине; море, какве новине, нису оне ни издалека тако опасне као фамилија. Зато, знаш, боље је добро са фамилијом. Па, напослетку, и ред је.

Рећи ћете: а зашто? Зато, госпођо, што би то најбоље запушило уста онима који би покушали да вас бране, а кад њима запушите уста, онда ће се

ВАСА: Море, док сам био млађи, још мање ми је требала. ЧЕДА: И то је истина. ВАСА: Па дабоме да је истина и зато, видиш, питам ја тебе као паметног човека: шта ће теби жена? ЧЕДА: Сасвим, сасвим, није ми потребна.

Ја вас, ујаче, необично ценим и поштујем, па зато ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, разуме се у поверењу, на што сам се одлучио.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Уобличаване једна иза друге, оне су ваљда и зато постале сличније него што би иначе биле. Уједначен је угао посматрања, аналитички поступци, па и редослед анализе.

За писца ове књиге посебно су Сеобе Милоша Црњанског биле привлачне зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста добила место какво обично нема у роману, али га зато има у

зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста добила место какво обично нема у роману, али га зато има у поезији.

Ето зато се овде, будући да се Сеобе посматрају искључиво у контексту раног стваралаштва Милоша Црњанског, уопште не говори о

Борисава Станковића роман Нечиста крв1 спада у ове друге. Не зато што би тај наслов сам по себи био рђав. Напротив.

Не зато што би тај наслов сам по себи био рђав. Напротив. Него зато што смисао који он наговештава није довољно саображен са укупним смислом романа.

Није речено како је и зашто изгубио памет, и вероватно није зато што је већ сам књижевни склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је значајна само по улози коју

5 Овај заустављени замах Марикин пун је динамике, баш зато што је заустављен пре него што је завршен!6 А уз њега иде и израз лица, суза на Марикином лицу чим је препознала

Приповетка Стари дани има средишње место у Станковићевоме укупном делу, и дабоме не зато што је њоме насловљена његова ваљда најзначајнија књига приповедака,10 него што нас управо њоме Станковић помоћу

Рукописи Нечисте крви ни из једне етапе пишчевога рада нису сачувани; сачувано је зато оно што је у два-три маха објављивано у периодици, и што пружа поуздану грађу за, макар и делимичну, реконструкцију

Поступак је мање тражен, више спонтано нађен. И очигледно је да се до њега дошло зато што је Станковић настојао да му приповедање потече из Софкине свести.

Било је на три дана пред Ускрс. А она тада [ . . . ]”18 Чини се да је још разговетнији други случај. И можда зато што је Станковића повукао да почини крупну погрешку, толику да је, мислимо, имала удела у његовоме наглом одустајању

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Сунет, право муслиманско крштење, обављају само у овај дан, да би тој ствари дали што већи значај. Зато се већ по Броду пеку халве, месе баклаве и разни колачи, какве је само Цариград могао изумети а Горанин научити, било

И сам осећа да свакога тренутка постаје све већи муслиманин и Турчин. Не вала се више заносити и премишљати. Зато је и дошао у Брод да се мало одмори и Сунети свога сина. Би!... И сам је Турчин већ... Гочеви бију.

Пред полазак је оставио завештање, да његова мука не би отишла у ветар. Деце нема, па је све оставио народу. Зато и треба овај подухват да му донесе највише зараде...

се налази између толиких нахија којима је судбина доделила ту злу срећу да око старога Раса чувају завештане спомене. Зато је овде сабор о Петровудне сваке године необично многољудан.

у Колашин да под тајним руковођењем вешто баца прашину у очи турским властима и очисти крај од насилника и лупежа. Зато је он на данашњем сабору тако суморан. Осим два човека њега цео овај свет презире и ненавиди на правди Бога.

нису боли Турци од њега, они који су дошли било из Азије, било с оне стране велике подримске реке, са голих брда. Зато му није нимало сметало што турски није знао ни воде потражити, а арнаутски — само колико да му се на говору подсмехну

“ Зато се опет на брзу руку пажљиво оденула, пристојно забрадила и тек онда пошла. Она мушки приђе и назва Арнаутима Бога.

зрно у овој љутњи за њоме пуштено не би одговарао ни обичају ни њеном роду: тешко међу људима проговорила жена мужу. Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило.

!... Па и глобе он харамбашама неће да даје. Ако га когод уцени, он нађе другога, два пута му више плати, али зато не може нико да се похвали да га је гло– био. Узели га на око сви. Имао је два сина. Једнога му Турци позвали у војску.

добро уређене војничке поворке дошао је к себи и видео да се један човек не може тући с војскама двеју царевина. Зато је окренуо десно подгорином ка Црколезу својем побратиму Хаџићу да му овај некако помогне да се дохвати Жљебова и дође

Нису Арнаути никад тако поступали. Зато га обузе бес, па збаци гуњ н рашири се на простирачу као бег н као да његова војска опсађује Беч.

Њему се изједна чинило да није довољно храбар и да ће ови Арнаути опет мислити да је страшљива кукавица и рајетин. Зато дрекну, на своје другове: — Пијте!.. Што се се смрзли?.. Ако смо изгубили државу, повратићемо је опет.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Сагреших, кајем се!“ Е, то би био пример! — Зато и желим то — До тог се виса Србин Још није уздигô. Сад знате зашто жељах Згрешити роду свом, Ал’ шта ћу кад не

Хај, наше се виле к нама ретко крећу, Ретко нас облећу, Јер су ретки дани који српске сине Овако једине. Зато, браћо мила, не кидајмо кола Што се данас хвата на гробу сокола.

На Хрвата с’ дижу лажи и клевети, А то само зато да му с’ лакше прети; На Хрвата дижу вериге и мрежу, Ил’ да га улове или да га вежу, Јуче била претња, а хајка већ

пате, Тешко им је рећи: помози нам, брате Ал’ ми разумемо и ко збори немо — Будућности нашој ми то дугујемо. Зато, Срби, чујте: чврсто стојте сада На бранику где је и закон и правда; Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има

А човек је човек, више б’ моћи требô; Престо је на земљи, — земља није небо. Али ипак зато, док траје Балкана И на њему спомен старих, тешких рана Кô и спомен дȅла, братском крвљу свȅта, Мушки започета; И

И јади су знали да си срца мека, И јади су пали, пали на човека: Патња беше пратња целога ти века... И зато се песник сад сећа тебека...

И ја би да те загрлим и хвалим — Зато ћу да те представим малим. И највећег раста, чемпреса и палме Семе је мало, Али шта буде кад земља здрава У себе

Све што имам теби дајем Жуљне руке дланом грубим — Не рад’ славе: само зато Што те љубим.“ — Е па хвала, драги Петре, Ти фукаро дична соја; На твом дару алеми су Скупа зноја.

Мач, који се намењује Прот’ клетих грдоба, Бива код нас да с’ на телу Свом рођеном проба. Зато ми се у гуслама Најмилија таји. Само каткад тек пробију Грки уздисаји.

— Драга зимо, Бог нам те је дао! Ко те не би силно поштовао! 1893. ЈЕЛКА Долази нам Божић. Он не воли мрака И зато нас пита: камо вам бадњака? А ми руке тремо, Рекли би и не би... Зашт’ да не рекнемо?

свој живот угаси. Ето то се збило. Ал’ неко ми збори: „Та то ретко бива и у Црној Гори.“ Ретко, ал’ не зато што та земља нема Још много и много оваких оцева, Већ што је далека од ваших отрова Па не рађа често онаких синова.

Таласи ће ови расти, Век ће веку да их прати: Зато Дарвин није умро Нит’ ће с’ икад мртвим звати. Нит’ је његов дух у тима Што кад мраз ил’ олуј спазе Као деца

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига; јер ми ако и на бал одлазимо, опет зато памет не губимо.

госпоже, моје намјереније није било вређати, јер ја сам научио разлику правити између црног и белог; али опет ми зато, госпоже, замерити не можете што велим да је увек боље читати какву полезну књигу него на бал ићи; јер се на балу

ФЕМА: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разумевао ни шта је шпанцир, ни шта је журнал. Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу.

ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укопчана, не могу да се сагнем, нити што да приватим. ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за леђи, нек они раде. ЕВИЦА: А зашто ми је бог дао руке? ФЕМА.

ФЕМА. Видиш да си мућурла: да се белиш, да се китиш, да чешаљ намешташ како ти је воља, зато је бог ноблесима руке дао, а не да вуку плуг. (Дува у прсте.

ФЕМА: Тако сваки магарац ради да га виче милостива госпоја по три сата. ЈОВАН: Е, шта могу ја зато, кад сам имао посла. ФЕМА: Ти немаш никаква посла, него да седиш ту, да слушаш заповест.

ЕВИЦА: Ах, како можеш добити када си поштен? ВАСИЛИЈЕ: Зато што сам поштен, даће бог те ћу бити срећан. (Извади решконту.) Видиш овде дванаест иљада форинти.

САРА: Будући, дакле, да је она врло богата, а и добро воспитана, зато је намислила, то ће лепо бити, верујте, — она је наумила своју кћер за вас дати.

(Евици) Благозрачна Хелено. ЕВИЦА: Моје је име Евица. РУЖИЧИЋ: Ти си Евица, но зато опет Хелена; девојка, но зато опет богиња. ЕВИЦА: Опростите, ја нисам богињава.

(Евици) Благозрачна Хелено. ЕВИЦА: Моје је име Евица. РУЖИЧИЋ: Ти си Евица, но зато опет Хелена; девојка, но зато опет богиња. ЕВИЦА: Опростите, ја нисам богињава.

) РУЖИЧИЋ (сам после кратког ћутња): Шта је друго љупки брак, Него рен и црни лук? Сузе лијеш кад га једеш, Ал’ га зато опет једеш.

ФЕМА: Забога, какве небесне речи! САРА: Право, право зато се он замислио. Видите, мадам де Мирич, шта мислите сада? ФЕМА (клекне пред њим): Ја морам овако да га почитујем.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Гле месец блиски изнад рујног цвета Доби облик српа: лепота је смрт Где врлина откри могућност узлета. Непомичан си, зато те не могу стићи; Тако близу мене други ваздух дишеш Док силазак у дубину обећава све више Звезда на коју треба се тек

где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш

испаре у непознато значење Које с њима никакве везе нема Јер у глави постоји једна једина реч А песма се пише само зато Да та реч не би морала да се каже Тако речи једна другу уче Тако речи једна другу измишљају Тако речи једна другу на

Краков, Станислав - КРИЛА

Било их је црних, жутих, а било и белих. Међу свима су комарци сејали маларију. Зато су Јевреји, солунски трговци, имали пред својим радњама извешане мреже за заштиту. Од белога тула.

Ове су биле нова радост, јер су спасавале од фронта. Ипак су највише биле тражене жене из угледних кућа. Зато се сада, када је жега попустила, гвоздена капија отварала стидљиво и лагано.

Но није само он улазио у кревет бароничин. У болници је било много високих дама, сестара милосрђа, и зато су посете високе господе биле честе. Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком.

Можда баш зато, када се појавила крај постеље, носећи под тесном болничком кецељом мирис похотљивог меса, Мија је осетио своје тело,

Многи су правили крстиће од тисовине, светога дрвета. То је, кажу, штитило од куршума. Зато су ипак гинули од граната. А тога дана им се није знало броја. Сунце се помрачило још за јутра, и више није излазило.

Шеф ескадриле похваљен је највишом наредбом за успешно даљно извиђање, те су зато сада приредили свечан ручак. Дошло је неколико савезничких официра, чак и са знаком сфинкса и лава на јаци, један

се у здравље мршаве кнегиње Галицин, која је свима делила осмехе, а потом се куцало за бароницу Ивон, која је, можда зато што је плава, делила само некима ложницу. Могуће и с тога што су љубавници понекад ћудљиви.

Звизне покоји залутали куршум, али се и његов већ од дугог лета отупели фијук изгуби брзо. И зато се сад они показују смело врх испрскалих камених плоча, под којима су ноћас згурени дрхтали од мраза.

Тако је било све до јутра. И зато када се појавило сунце мало живота уђе у њих И док једни изнурени, поспани потражише на варљивој топлоти јесењег

А потом отпоче да грми. Данас се имало да реши. И зато чудна радост обузе све ове душе до тле сиве као магла. На камењарима се скупљале мале групице војника и гледале у

Куршуми су све чешћи.. Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају. А на челу њине колоне неки виши, крупни командант говори чичици мајору: — Од вас

Фијук и удар све чешћи. Иде се напред, али то још није јуриш, још се мисли, још мозак ради, и зато га сваки јаук раздире као канџом. Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима.

Петровић, Растко - АФРИКА

Оно беше ту као једини доказ да тај архипелаг, тако близак а због сутона тако далеко, диван је баш зато што је стваран.

Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо. да миришу „на воће“ и зато се парфимишу амбром. Шминкају се најдивније, најнеприметније и најнежније што се да замислити.

Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама. Не кажем да је зато белац гори од црнца, напротив. Али је јасно колико своју супериорност белац плаћа својом лепотом.

ми каже да је гром који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на

Час ми један тврди да без четрдесет хиљада франака не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај

До шест ујутру под мојом собом страховита ларма џеза, котиљона, шампањског напијања, те зато кошмарско спавање. У пола седам улази мој бој да ме пробуди.

разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава ме да се ничим не може гасити жеђ што прати путника кроз Африку, све

Све оно што су они сад стекли као чулну екстазу, играјући, пропало би чим би прошли да се одморе. Зато ће они играти гомбу можда до поноћи, када ће осетити да у њима бије крв силних љубавника и да ништа више ту крв не

Манконо је село на скоро двеста километара од Боакеа. Његови становници су из племена Ђула, које, зато што презиру земљорадњу и лова баве се само трговином, сматрају за црначке Јевреје.

и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог моста, забрањује да играју, сада то дозвољава због мог доласка. Зато су они и искористили да организују два разна там–тама.

Велики ноћни живот горе на ивици саване, узбудљив, нарочито и зато што нисам никада очекивао да је толико безопасан.

Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ нисам зато имао осећање новости. И то је њина снага примитивности које у мени нема.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Само похитај! Знаш да је Радак доле на скели, Да за Продана спрема прелазак, Па зато хитно свршуј посао! Ако је можно, још друге ноћи; Сваки час може Хаџија доћи...

А то ће рећи: да су каури На турску правду негде ланули. И зато... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Бе, аферим, бабо! СТАНА: Зато им треба зубе вадити.

А то ће рећи: да су каури На турску правду негде ланули. И зато... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Бе, аферим, бабо! СТАНА: Зато им треба зубе вадити. А ако досад нису вађени, Треба им сместа главу одсећи, Да више не лају!...

ХАСАН: Мене?... Јок! А ни ја нисам досад кушао Да њега плашим зортом каковим! ПРВИ ТУРЧИН: Зато се и ухајинио! ДРУГИ ТУРЧИН: Вјере ми, зато!... А да си му дизген мало попритегао, шћаше бит крочији!

А ни ја нисам досад кушао Да њега плашим зортом каковим! ПРВИ ТУРЧИН: Зато се и ухајинио! ДРУГИ ТУРЧИН: Вјере ми, зато!... А да си му дизген мало попритегао, шћаше бит крочији! ЋЕРИМ: И не би заборавио да је и он само рајетин. Не!

Да л’ зато само да слушајући Господства вашег грозне ћефове, У једу своме и очајању Око и уво куне вечито?... ХАСАН: И то је

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

и зашто све то? Зато што нису изаслате извиднице да извиде целу околину, зато што добровољцима није казано да је напред отишла наша

и зашто све то? Зато што нису изаслате извиднице да извиде целу околину, зато што добровољцима није казано да је напред отишла наша патрола, да превременом пуцњавом не пробуде пажњу Турака, зато

зато што добровољцима није казано да је напред отишла наша патрола, да превременом пуцњавом не пробуде пажњу Турака, зато што су пушке рђаве те не избацују чауре, зато што нема болничара да носе рањенике, зато што у борби нема официра.

отишла наша патрола, да превременом пуцњавом не пробуде пажњу Турака, зато што су пушке рђаве те не избацују чауре, зато што нема болничара да носе рањенике, зато што у борби нема официра.

не пробуде пажњу Турака, зато што су пушке рђаве те не избацују чауре, зато што нема болничара да носе рањенике, зато што у борби нема официра. Па војује ли се с таквом памећу, с таквим знањем и с таквом спремом?!

Овај шанац направљен је само зато да у случају потребе заклони одступање наше војске, а не да се брани. Бар није било ништа предузето да се шанац може

Паде ничице, и тако оста непомичан — нити се окрете, нити рече јао, ништа. Погледам, крви беше мало, али зато велико парче мозга изашло на отвор начињен куршумом. Унесемо га у заклон, положимо га на леђа.

зар сам те зато учио да ме сад овде исеку Черкези?!... У ћутању прође још неко време. Борба је једнако трајала. Турци су припремали

Ма да сам пред борбу означио зборно место, где се у случају повлачења имају скупити све трупе, опет зато, кад сам тамо дошао с артиљеријом, не нађох готово ни једнога пешака.

« Но ако је ђенерал »отпочивао,« зато је начелник штаба, пук. Комаров, био будан, он није дангубио. — Јашите, рече ми, и хајдете за мном.

Али опет зато заслуга војених старешина, који су остали у шанцу, велика је: они нису бежали. Вара се ко мисли да ово не значи много.

Оно истина Волтер вели на једном месту qу'он пеут аллер ау бордел ѕанѕ y гагнер ла цхауд-піѕѕе, али ја опет зато не долазим у главни штаб.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ато жмурим, зато гледам, Да ми каже ноћ ил’ дан, Ил’ је био санак јава, Ил’ је ова јава сан. ЛX Чујеш, лане, чујеш ли га, Где

Пољупци су њени дуги, Крај им се не знаде, Само што су отровани, Ал’ баш зато сладе. Ми идемо загрљени Посред бела света, А нико нас и не види, Нико нам не смета.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А што тиква пробуши, орахом се рупа не запуши, и ви, а поготову ми, бићемо немоћни да их вратимо назад. Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!

— вели један. Тада ми је тек било јасно. Земља здравица је овде око пола метра дубине, а доле је каменита подлога. И зато, да би се заштитили, они су грешници слагали плочасто камење испред себе, да би повисили заклон.

Изузев ако Бугари крену на јуриш. Зато ћемо морати и нас двојица да осматрамо. Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима.

У таквом стању их је затекла и зора. Где се ко задесио, ту је и остао. И зато је стрељачка линија ишла готово у цикцак. Биле су се измешале чете, батаљони, пукови...

Као да је тамо остала нека животиња. А до малопре био је у нашем друштву. Али ваљда и зато што је и нама над главом лебдела смрт. Кад смо стигли у пук, била је поноћ.

— Грешиш — добаци му потпоручник Брана „Махер“. — Данас је „кунст“ без болести бити болестан. И зато, када приликом јутарњих посета дође лекар, Брана „Махер“ почне без предаха: — Господине докторе!

О његовој болести било је ваздан прича. Говорили су једни да он аутосугестијом изазива температуру. И зато када „Позитив“ прилегне, потпоручник Бора, звани „Клинче“, умирује остале и вели: — Пст...

Пера заплиће језиком, и непрестано пљује блатњаву прашину. Упиње се да објасни како он није пао зато што је рђав јахач, већ је остао на ледини просто по инерцији мира. — А-ха! — вели „Фикус“ — пис-писмени смо...

— Њихова стражарећа одељења излазе ноћу, и бацају бомбе на нашу објавницу. Дању их нема. — Зашто? — Зато што им нисмо дозволили да ископају саобраћајницу од њихова рова до оне објавнице, као што смо ми ту радили.

— Он се обрати мени. — Војници су почели у последње време да поболевају све чешће од те болести. Зато ће нам од сада давати више зељасту храну. Командир пође, али на излазу застаде. — Јесте ли направили платнене ципеле?

То је присна увиђавност једног члана према другом, или према друштвеној заједници. И зато ја сматрам да је погрешно мишљење многих, који верују да смо ми по рођењу ратнички народ. Не!... Није истина!

— А зашто везују звонца? — питао сам наивно. — Зато што се приликом напада не чује добро шкљоцање маказа, а звоно прави ларму. Онда у том правцу пуцају...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Или, сасвим без икакве везе са Бранком али зато у потпуном складу са приказом поезије у времену о коме је реч, како се не задржати на оној симптоматичној, до лудила и

Оне дакле своје време не приказују сасвим истинито. Лажу антологије. Ни ова овде није без тих недостатака. Зато, ко би само по њој хтео судити о узроцима многих појава у нашој књижевности од пре стотину и двеста година, као и о

А мене, ах, молим, Зато што те волим, Ти по ласти гласкај И душу ми ласкај: Да је све на миру И на љубве пиру! Да и ја, удаљен, Не будем

Многи од њих су зато одиста летачи подсечених крила. Од почетка, били су осуђени на смрт. Било би узалудно васкрсавати их данас као живе

То је доба које је веровало у ауторитете и клело се у ауторитете, и зато њему пред очима као идеал лебди узор. Велики истраживачки жар и немир неверника то доба неће загревати;

могућности и актуелнијих националних потреба, и тек ће они српску поезију извести на шире и слободније видике. Зато у овој Антологији нема ни Његоша. Он је човек сасвим друкчијег доба, он не спада у ово доба.

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове. Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела.

Суво дрво тражи она, себе седало, Да свак види да је њеног драгог нестало, И кукање бедно зато настало. Могу ли ја, бедни, то пожелити Да ћеш, серце, за мном тако жалити?

бити измене; А мене би лако било, да можно бити, Трипут, душо, тебе ради себе убити, Тек да могу, бедни, тебе љубити. Зато желим, серце, видети време, Да би скоро сије жалости бреме Одложити, и видети тебе ја здраву, Волео бих неже л' римску

Јест, нађе се гдигди која послена, Али мало има зато поштења. Безазлена саде, вели, код куће седи, Сад по моди свака ходи, с пенџера гледи, Ко год прође, с' сваким слатко

Ето фундус вечни! Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака. Смирено просимо, зато во прочим ниње Остајемо ваше покорне робиње.

Кад пролази, с рамена нас кривоврато гледи Кад поздравља, само зато да кога увреди. Сви убори, сва обућа, што је женских риза, Нејма ц'јене развје туђе, развје из Париза! Ко би рек'о?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Зашто би варô?... Ако не зато Да му изврше паклен умишљај? (Капетан Ђурашко долази.) Баш добро дошао! Нестрпљење ме скоро умори — Не знајућ шта

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Зато вас позвах, Бојева давних саучесници, Да окушамо снагом последњом, Што у старачкој оста десници, Дивијој сили

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена раскукуријечу по селу. Зато га руже помлађе жене. Претвара се и да је стидљив. Не вејрујте му.

“ На чијој је страни права, не знам. Само знам да зато свијет ту њивицу зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска. А ја би' рекô да свијет у једну руку има и право, јер та

Док се ми 'вамо свађамо и препиремо чија је, а он се поистија слади и дебља, штоно веле, кô шокачки пратар. Зато вас молим и преклињем да га што теже осудите. Мени је овај славни суд млого добра учинио.

Паметан је, истина, толико да зна од оке направити пôке, али то је мало, врло мало, кажу газде. Зато је синове и послô, код толики' наши' школа, у ту вашу школу, терезијанска што се зове, па кад та дјеца, мајчин сине,

Болан, болан, ја би' крви своје уточио овом суду и нашој премилостивој Земљаној Влади, па зато вам ово и кажем. Него ви одма', овог часа, ударите тел на царство да се та дјеца одстране из те ваше школе,

) О, зар ћорава* наша Земљана Влада, гôд јој њезин! (паде са столице). Зато нами, грдна рано, све ћораво и иде у овој земљи! Судац (улази с доктором): Шта је то?!

Давид: Шта?! Зар се у вас и памет на гради мјери? Зато сте ви тако и паметни! Доктор (шапће): Ћетередесет... Давид: Зар ја четрдесет гради будаласт?!

) Нијесам ја, господини моји, четрдесет гради будала, већ сам ја вами зато чудноват што у мени има милиіун срца и милијун језика, јер сам данас пред овим судом плакô испред милијуна душа које

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Опраштајте зато наше речи грубе. Опраштајте клетве и пирујте даље. Хвала вам, што наше освежисте трубе, Нама које ветар у ваш кутак

је знана, Лутајући ми је носимо у себи; Она је у крви наших вечних рана, И, кушам те, судбо, такву је погреби! Зато нама нису океани страни, Ни гробови старих умрлих столећа; Мирни смо на гозби у светској дворани И кад небрат пије

Понављамо скалу што познасмо рано, Скалом судбе, којом други једва мили; Зато нама данас ништа није страно, Чини нам се, свуда већ смо једном били.

Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске!

се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу

У мозак мој је дах твој био уткан. И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

) „Ни остали у срезу”... (Говори.) И то те се не тиче! АНЂА: Па шта ме се онда тиче? МАРИЦА: Ево ово! (Чита.) „Зато, ако ме одиста волиш, ти одмах крени на пут.

'Ајд' кажи ми: који ти је тај Ђока? МАРИЦА: Апотекарски помоћник. АНЂА: Апотекарски помоћник? Зато његово писмо мирише на проминцле! МАРИЦА: Баш си погодила! АНЂА: Свеједно, на шта било, тек мирише.

! Уха, куд ти заошија, господине Вићо. Честит човек и миран, најбогатији трговац... ВИЋА: Па баш зато! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, откуд то иде? ВИЋА: Не би му баш ништа фалило.

ВИЋА (буни се): Па, оно... ЈЕРОТИЈЕ: Оно јест, сумњиви су, зато што не мислиш да му платиш. А не мислим ни ја, ако хоћеш право да ти кажем.

ЈЕРОТИЈЕ: Ово су све указна лица, а ја, видиш, чиним теби част, па те зовем заједно с указним лицима. Зашто? Зато што си већ тридесет година овде чиновник и што си стар човек, па немој онда... 'ајд', читај даље!

ЈЕРОТИЈЕ: Таса? Ала ми изабрасте војску. ВИЋА: Боље је, господине капетане, нека пође с вама. Не зато што би вам био од помоћи, него да не остане у канцеларији, јер ће побећи и сићи у чаршију те разгласити све.

ЖИКА: Па дабоме, кад не држиш веш код куће, као сав остали свет. МИЛИСАВ: Ама, код куће још горе, зато га и не држим тамо. ЖИКА: Поткрада те газдарица?

Па како друкчије да се убије време ако се старији са млађима и друг са другом не пошали? Али зато, брате, не мораш да се гађаш државним стварима.

А неко тек мора остати да настави истрагу и да извести господина министра о дога– ђају: Зато, знаш, почните ви, па ако видим да онај ништа не баца, ето мене! ЖИКА: А ми... онако!...

Није што је мене страх да ме он погоди, него само зато што нисам рад да погинем! ЖИКА: Па ко је први ушао? МИЛИСАВ: Собарица. ЖИКА: А онај?

КАПЕТАН: Па дабоме да он тако каже. Он може рећи и да је певац у цркви Светога Марка – ал' смо зато ми ту да ценимо његов исказ... Апотекарски помоћник. Откуд апотекарски помоћник може бити револуционар?!

! Е, благо закону ако се и ти прихватиш за њега! ВИЋА (злобно): Из овога се писма види да госпођица воле неког и зато се према честитим домаћим синовима онако понаша. Па кад је тако, онда бар нека пукне брука!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

су жанрови усмене поезије, епске и лирске, и усмене нарације, приповетке и предања, допуњавали систем писаних жанрова. Зато у средњем веку српска писана књижевност није изградила љубавну поезију, упркос везама са западноевропском књижевношћу

је од Доментијана преузео целокупну композициону грађевину и није морао да решава тешке историчарске проблеме, али је зато маестрално развио уметност казивања истих садржаја другим поетским језиком.

Марко укида порез који су наметнули Турци на удају српске девојке, отуд мотив о вешању тлачитеља народа Ђеме Брђанина. Зато Марко и оре царске друмове и тако онемогућује Турцима кретање кроз српску земљу, зато и крши прописе турског султана и

Зато Марко и оре царске друмове и тако онемогућује Турцима кретање кроз српску земљу, зато и крши прописе турског султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако

све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако пијем,/ вера ми доноси". Зато у бугарштици, опет остајући веран својој религији, Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође

прецима; она је и емотивни израз животног тока сваког појединца, од рођења до смрти, исказ еротске и љубавне чежње, и зато се појављује у толико различитих облика: обредних и породичних, митолошких и хришћанских, песничких и љубавних.

Доста блиски појму жанра као "идеалног" модела врсте, управо зато што су се формирали вековима у оквиру јединог континуалног књижевно-поетског система, усмени облици су тај модел

Љубиша потиче с крајњег југа, из патријархалне приморске општине Паштровићи код Будве. Назван је "Његошем у прози" зато што је слично великом песнику приказивао народну историју и "начин живљења, мишљења, разговора" људи свог краја,

представника је историчар Слободан Јовановић (1869-1958), који је само повремено разматрао књижевне теме, али се зато сви његови текстови могу читати као да су књижевни већ и због саме стилске вештине.

али је зато та два стиха довео до ритмичког савршенства. Мање разнолик, он је и мање плодан: објавио је свега две свеске песама у

Његова је лирика повремено херметична, али је зато и једна од најдубљих уопште у српској поезији. Има у њој и мистичког заноса и изворног религиозног надахнућа.

Али ће зато продубљивати психологију ликова, сежући све до колективних праобразаца који не престају да управљају њиховим понашањем.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

У нечистом недру вечну клетву скрива, Зато гдегде грми, и немо почива: Благослов је проклô српски царе Лазо — Како би јој и бог милости указô!?...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу. Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.

Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући. И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.

И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једн

И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан. Строг. Нарочито би је грдио када би по обичају, а

И нико се није показивао да зна за то његово пиће. И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.

По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«. Тако су га звали. И тако је било једнако, годинама. И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.

излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.

немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац

И да то не би било, зато је она долазила, седела. И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она

у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви. Зато би целог дана преседела строга.

а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви. Зато би целог дана преседела строга. По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.

на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена. Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Арханђел Гаврило, када је навестио Деви Марији да ће зачети Исуса, држао је овај цвет у руци, и зато се он зове богородичин цвет (Врчевић, Помање, 43). Теј од к.

л. могло човека учинити бесмртним, али да га је немогуће наћи, јер га виле покупе: зато оне и живе док им се живот не досади, и онда га од себе одбаце, па без бола умру (ЗНЖОЈС, 6, 130).

О б. се причају и разне етинолошке скаске и легенде. Нови б. освећује се на дан Светог Макивеја — освећује се зато што је овога дана нађен самоникао на гробу Христовом (СЕЗ, 14, 71). По другој легенди, б.

О дану Светог Јакова (25. јула) сазревају л. и зато тог свеца зову свети Јаков пипунар (ЗНЖОЈС, 23, 318). Ко једе вреле л.

3. За б. су везане две етнолошке скаске. Зашто је бреза проклета? Спаситеља су шибали б. шибљикама, и зато ју је он проклео (ГЗМ, 19, 235. Упор. и сасвим сличну холандску скаску Дäхнхардт, 2, 202). Зашто б. има белу кору?

У околини Сокобање забрањено је сећи брекиње — »све сеци, само брекиње не« — »зато што је Исус разапет на б. дрвету: сва друга пробали су, па се ломила, а б.

дрвету: сва друга пробали су, па се ломила, а б. је издржала«, <и> зато се плод њен не једе, али се ни гранчица не сме употребљавати ни за шта (Ст. Димитријевић).

Дим.). У селу Чунацима верује се да је брекиња од девојке постала, и зато је грехота сећи је (Ст. Дим.). Брекиња је аловито дрво. Она се не сме сећи, јер ко би потегао секиром на њу.

— С друге стране, в. л. је свето растиње (»од ње је света крв«), и на њу не сме ни вукодлак, ни икакав зао демон: зато ако они гоне човека, најбоље је да се склони у виноград (ЗНЖОЈС, 6, 149; 23, 185).

« (ЖСС, 309). На сличан начин тера се г. коцем и падавица (ЖСС, 291). Од г. плаше се и вештице, и зато многи стално држе у кући г. колац (ЖСС, 326. Упор. и слично веровање код старих Грка, Діоѕцорід. Де мат. мед.

Као и код Грка (‹Софрић, 77; Хехн, Културпфланзен7, 245›), њен значај еротички је, и зато се употребљује у љубавним враџбинама. Девојке, ако желе да их момци воле, треба да медом намажу лист од г.

Упор. и СЕЗ, 41, 1927, 516, и Хандw. деѕ деутѕцх. Мäрцх, И, 92). Ј. (дрво) не може да роди зато што је на »виловитом« месту (СЕЗ, 41, 1927, 313); »горка и отровна« ј.

Ћипико, Иво - Пауци

—Што ће мени поп код тебе?. . —Питао си. —Ко ти рече? —Није те брига знати, питао си. —Преварио си се! —Ништа зато, болан. И јави се Васи: —Немој заборавити Илије, дај му колико хоће! —А што ћеш ти, Војкане?

—Ради како знаш, али мога не пуштам! — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре! —Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме бесједе... 'Вала ти, брате! Треба ти пара, а? Хоћеш ли? — и диже се иза стола.

— измаче се Ради. —Није мало, не .... Али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати. ... Ето, зато сам те звао, да се знаш владати. Путем Раде размишља о дугу: — Сила га се божја накупила, нећеш нигда крају!

Криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима...

као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење: ко није поштен човјек, није ни добар свештеник; зато нека бог поживи поштењачину попа Врану, данашњега свечара.

Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица. Зато полажаху сви к'о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад.

Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они.

Али на нама су парнички трошкови. А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас. Мога би он почекати, ма овако му је боља корист.

Нико од чељади упита је: „Ча је учинио”? — Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео. А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио. Ма, присјешће му!

— опази владин достојанственик. —Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим... Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.

Могли би помоћи, пресвијетли... — Видим ... Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове. Ма видићемо.

Девојка обори поглед земљи, и очито се заслмди: — Нисам зато дошла,— промуца. — Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет. Ево ти!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Сад више нисам сигуран да ли је игуман устао из кревета зато што није био у стању да поднесе лечење, које је ваљда више шкодило од саме болести, или су му они напици стварно

Можда зато што су сви говорили о њему да је свемоћан и да зна лека од сваке болести. Овај који је к нама дошао врло је млад, веруј

Лако је брбљати. Речи су ништа. Нигде не остављају трага. Ретки луди, као што је Прохор, корисни су за цркву. Баш зато што су спремни на подвиге којима се обичан људски ум опире као нечем неприродном, они натерују људе да их приме као

кроз светину и давао, с времена на време, упутства двојици копача: Митру Питићу, манастирском меропху (кога је изабрао зато што се за овог говорило да никад није дотакао женску), и Ждраки, глувонемом себру из Сече (који ништа од овог није

говорило да никад није дотакао женску), и Ждраки, глувонемом себру из Сече (који ништа од овог није разумео али је зато био јак као бик, што се показало као корисно за разбијање храстових жила).

“ Прохор је побледео. „Ја нисам нечастиви“, просиктао је кроз стиснуте крњатке зуба. „Зато ти ово и говорим“, рекао сам. „Пући ће брука.

Кирча је тврдио како је она приблесаста и како се крила од нас зато што је неки враг ушао у њу. Кирча Не разумем те људе. Зар им њено понашање није чудно?

Зар се усред лета по највећим жегама не увија у сијасет тих рогобатих сукњетина, шалова, марама, ваљда само зато да ниједан делић своје коже не би изложила нашим очима? Пипац Кирча жестоко мрзи Јелену.

Зашто људи неће да прихвате мене и моје страдање, зашто сам им тако смешан и одвратан истовремено? Да ли је то зато што им моја жртва није потребна?

испада да је он то урадио због тога што више није могао да подноси злостављање тога кепеца који га је прогонио само зато што је он, Јакос, био темељна људина, здрав и јак као бик, што је волео да попије и курве да гања.

Можда је то због тога што му је камилавка натучена преко ушију, а можда зато што његов белац њишти, пропиње се изнад понора и бесно гризе ђем од страсне жеље да некуд одатле одгалопира.

Ја сам прибран и миран. Кирча и Пипац су се жестили и париџали зато што нас не позива. Говорили су много и збркано, упадали један другом у реч, па се почеше и међусобно свађати кад већ

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

(О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме! Ти сузе видô му ниси, Но зато он вечно живи, а вечна мумија ти си. Царице векова тавних, где му је гробница света?

Само једну мисô, Само слутњу своју налазити свуда, Зато да би онде где си вером дисô, Под теретом сумње пролазио туда!

) Ништа и није друго но бесна оргија само.“ Да ли сам имао право, ви, добри богови, знате! Зато вас искрено молим да мира тихог ми дате.

„Али знајте, рече Петар, не пуштам вас због стихова, Него зато, што је богу додијала ларма ова.“ 1888. ПРИЈАТЕЉУ 1.

Исповест ми треба, зато сам те звао: Оче, ја сам мајку своју отровао... Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно

Поносит пред целим светом ропски си служио мене Кô слику чистоте рајске и вечно млађане жене Ал' ме видео ниси. Зато сам, пред олтаром, Изашла преда те једном са светим, небесним жаром, Кô сузна Ниобеја.

И тако, извол'те чути, Отпоче лукави Амор да душе њихове мути. Но срећа потраја мало, не зато што беше срећа, Већ бедном кравару селском што, најзад, буклија трећа Одузе сва чула редом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

доживљаји који ме из уске средине и тмурне садашњице одведоше у бесконачност васионе и у сретнија времена прошлости. Зато сам, кадгод ми је мој редовни научнички рад то дозвољавао, радо прибегавао овом новом занимању које ме је освежавало

Оно је израђено према другом немачком издању и том приликом је још и проширено. Зато постоје знатне разлике између овог и првог српског издања; оне су ове.

Но када уче, онда су досадне, а кад забављају, онда не уче, па зато испада, на концу крајева, обично ова комбинација: досадно и ненаучно. То није ни чудо.

различитих по свом облику и по својој боји, не одговарају, додуше, ниуколико правилима естетике и архитектуре, али зато претстављају верно постепени развитак егзактних наука на нашој Великој школи и Универзитету.

Од самог Дунава види се, због беспрекидног подизања нових грађевина, сваке године све ужа и ужа пруга, али се зато друга обала његова воиди до самог хоризонта. Она се неће ускоро озидати, јер је то плавни терен Дунава.

Та је звезда удаљена од Земље 230 светлосних година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са Земље пошла таман

Моја фантазија се довољно разиграла и осмелила, па зато покушавам да се уживим у тај четвородимензионални простор. То није лака ствар.

за четврту никад нема места; изгледа да се те осе играју, као деца, „мете“, а једна од њих увек касно стиже. Зато покушавам другу игру: шетам се, дуж временске осе у њеном негативном смеру.

Кад стигнемо онамо, мораћемо, по нашем српском обичају, дете даривати, па ће зато бити добро да Вам кажем штогод о његовим родитељима и његовом рођењу.

Но зато нам свака ведра ноћ отвара кроз небески свод широки изглед у дубине простора. Онда видимо небо обасуто безбројем ситних

И она је квадратне основе, и око ње се обавија рампа истога благог нагиба. Зато је ова кула нешто нижа од доње. Гледајући њену горњу ивицу, видим да је права мога погледа опет толико стрма да не

а међу њима астрономска библиотека асирског краља Асурбанипала, која нас извештава о раду његових посматрача неба. Зато сам и ја у стању да одговорим Вашој жељи, драга пријатељице, и да Вас упознам са тајанственим личностима које смо на

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

– Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради. Зато рани зором рано Док још није данак сван'о! КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало. ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају): Шта је то тамо? Опет чивчије?

Докле ћеш и ти и сви ви мислити како ја једнако не могу ништа знати, ништа видети, чути, осетити, и да ви зато онда можете вечито да ме лажете.

Па и ти сама, ни ти више немој да ми долазиш. Јер кад год и ти дођеш, више се с тобом наједим, него кад сам сама. Зато, остави ме. КАТА Па како и где да те оставим?

Нисам хтео због тебе, да не би свет почео свашта говорити... Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно... Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене! Јер оно што је некада било, било је.

И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво. И зато, Ташана, не бој се ти, већ кажи ми све, кажи све као

И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво. И зато, Ташана, не бој се ти, већ кажи ми све, кажи све као оцу, више него оцу, као самој себи, као Богу своме, јер је он

А ја за њих нисам жива. Треба да сам жива, али само зато што сам родила и што чувам не своју већ њихову, покојникову, хаџијску децу. А ја, сама за себе? Ништа!

Да ниси у њу какве мирисе, траве метала? СТАНА (тајанствено, задовољно): Нисам де, нисам... ТАШАНА Јест, ниси?! Зато ја готово целе ноћи не заспах. Ко зна кад сам тек заспала. А боље и да нисам никако ни спавала.

ТАШАНА (прекида је црвенећи): Хајд’ хајд’! СТАНА (гордо, поносна на своје знање): Али зато, због тих трава, због тог купања, види како си лепа! ТАШАНА (у смеху): Та престани једном с тим. Добро. Ето лепа сам.

« И кад изашао, толико их напао, а нарочито хаџи-Ристу. »Зар сте, вели, зато мене, као свога земљака тражили да баш ја будем свештеник, што сте мислили да ја, као син неког вашег чивчије, нећу

СВИ (упадају): Хоћемо, дедо! Како да нећемо да живимо. Само ти нам кажи, поучи... МИРОН Да, и зато нећу овде да, када у коју кућу уђем, у којој је Бог зна када ко умро, а оно из ње једнако бије тама и црнина!

А међутим у тој кући деца, деца расту. А деца хоће сунца, зеленила. И зато: ко је умро — умро; ко је жив — нека живи!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Спаса кожар, велика лажиторба у разговору, али тачан кад што обећа, и милостив сиротама, повео је Ристану на вашар зато што јој је то обећао, а не с неким другим намерама.

Седео је у затвору зато што је ранио човека; а због дрског понашања на суду одлежао је повишену казну. Девојкама је колико певао толико и

Волела је и она живот, и баш зато почела да цени своје способности. Слично својој матери, само Нола више памећу и карактером него срцем и страшћу, она

И ван куће се девојачки њен живот определио особито. Зато што је нико од младића није волео као жену, Нола се почела с младићима дружити.

С друге стране, Нола је Лазарићу рекла хоћу, а пред оцем је објаснила поступак. — Морам ићи, зато што овде не могу остати. Прилика ми је да се удам сад или никад. Ко би ме од наших момака узео, овакву људесину!

Трговци на велико и мало говорили су да је Тоши сам Бог пословођа и књиговођа, и да зато није рђаво с њим радити, јер добро пролази увек и друга страна, пошто је Бог праведан.

Малчице су као узеле ноге да издају гос-Тошу. Очни лекар му баш зато даде одлично стакло, и откад натаче наочари, гос-Тоша не избија из куће и много чита, нарочито пољопривредне ствари.

је укћерила своју полусестру, напуштено и збуњено дете, решила је да усвоји и младу служавчицу, која не види сунца зато што од малоће живи као туђе слушче, напуштена и збуњена и она, без неге мајчине, без доколице да гледа сунце.

до аустриске Пољске, од Мостара до Беча и Кракова, оне су дакле биле нека врста објекта за репрезентацију монархије, и зато морале бити лепе, богате, егзотичне нечим.

јој је јављено касно — вратили су је депешом с пута: у млину се појавила ватра, а један транспорт стоке је задржан зато што је она пропустила да среди и потпише нека овлашћења.

Да се људски окући. Него се вуче од врата до врата, врти онај точак, и купи крајцаре. Просјак! И увек сав капље, зато ваљда и не излази из кашља и назеба.

[„Од муке што нема више старих Римљана”, говорио је извињавајући га, пријатељ његов господин Јоксим.] Али је зато врло мало јео. Чувао лепи свој стас.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Њу ћу дакле ја инвоцирати, уверен да се старац Јупитер зато неће наћи увређен, јер је и он често поред нектара бригу растеривао кад би му љуборевнива Јуно рена под нос натрла.

Истина, више од полак су га мољци и мишеви изгризли, али шта маримо ми зато, кад он детинство и сав живот нашег витеза подробно представља.

три дана у мисли удубљен блудио, желећи докучити шта је пацов изгризао; но бадава, сав мој труд и подвиг би сујетан, зато сваком на вољу остављам нек толкује себи како оће, или како уме, или како достиже (то није свеједно), а ја идем даље

— Ко има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има крила, да гуска није могла другојача бити него гуска, да је дуга дуга, а не качни обруч, упознаје га са

твоме определенију пустити, јер кад је Велимир од дванајст година толико учинио, шта ћеш ти учинити моћи од шеснајст. Зато, синко, ено ти коњ у штали, оседлај га и иди куд знаш да ће за тебе најбоље бити.

Затим отиде у собу и од радости заборави да поочиму на његовом благодејанију благодари. Дакле, неблагодарност само се зато на свету рађа што је човек забораван.

Нисте јошт? Ништа зато, ја могу и другу лулу испушити. Али ах! Сад ми пада на памет; моје галантерије и воспитаније моје, господична Јелице,

— Само ником — Но, но, молим, господичне и матроне, госпожа зато не може да разреши, јер је разговори ваши сметају. »Хи! Хи! Хи! ми знамо.« Знате, а јесте ли погодиле?

и ви не би срдили кад би вам ко нову аљину поклонио; но будући да се нико не усуђује вас у вашој системи узнемиривати, зато би вам пријатељски советовао да се опет у ваше буре повратите, тамо шаком, кад немате кутлаче, воде пијете, свет

известије о њиовим аљинама и о тјехже дјејствију дале, но будући да наш циникер само једно јапунџе преко тела има, зато мислим да би против доброг тона било њега у друштво наше уводити. Нека диогенизира он колико му је драго, каже Г.

Истину говорећи, трбу му није врло оптерећен био, али нови Дон Кишот, који је највише зато у свет пошао да чуда чини, и не узме ово на ум.

у бекство; правог је витеза по његовом, премда не баш логичном мненију, дужност непријатеља на главу побити, и зато с пуном храброшћу своје сопернике окупи.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

А што сам и поред тога написао ову књигу, то је само зато што сам њоме хтео да обележим шесетогодишњицу живота, те — осврћући се у овоме тренутку за собом и прелазећи преко

Али не осврћем се ја за собом зато да заплачем за оним што је прошло. Напротив, осврћем се да се насмејем смехом, за који се овде, пре но ма кад иначе,

са особитом пажњом пратио сваку реч која би се измеђ' оца и мајке водила, мада су они погдекад и шаптали, очевидно зато да ја не бих чуо.

А можда сам и зато пожелео панталоне јер се у мени почео јављати нагон за прескакање туђих плотова. Тај нагон се у животу човековом свега

Панталоне су некако и моралније, не зато што су закопчане, већ што је човек у њима обучен па стојао на ногама или на глави.

Па онда, панталоне су и издржљивије, отпорније, не зато што би сукња била израз попустљивости, већ зато што она човека некако разнежи и омекша.

Па онда, панталоне су и издржљивије, отпорније, не зато што би сукња била израз попустљивости, већ зато што она човека некако разнежи и омекша. За то има чак и историјских доказа.

Ја сам замишљао да су панталоне управо зато и измишљене да би се лакше могли прескакати плотови, те за мене никад није било границе измеђ' наше и осталих суседа

Разуме се да се убрзо сазнало ко та одличја дели и ја сам зато немилостиво испребијан, премда ја још увек налазим да је многима и многима тај реп одлично пристајао.

на школовању но ми остали; па онда био је и два пута из школе отпуштен те знао у прсте школске законе; а најзад и зато што је писменост сматрао као луксуз, што је уосталом било мишљење и тадашњих одистинских министара.

Министра војног сматрали смо као мртвог и ја сам зато одлучио да се о државном трошку сахрани, што је било немогуће извести само стога што није могао леш да му се пронађе.

Према поверљивим сазнањима, која је доцније министар полиције прибрао, ми смо цео овај рат и водили зато што је мајци Давида Мешулама требало да напуни један јастук гушчијим перјем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али нико не узмиче, док се непријатељ не појави да нас побије. Ваљда смо зато овде и постављени. А тешко је, несхватљиво мучно.

Али обруч се све више стеже око нас. Понекад се борба прима само зато да би отишли нејач и комора. Пред Јанковом клисуром стало се, и ни маћи.

Наравно, он је говорио с разлогом, био сам крив, признајем, те нисам ни покушавао да се браним. Али зато, када сам се вратио у батерију потражио сам прво Светозара. Ти знаш... ја никада нисам ударио војника.

Требало је штитити сада и одступницу њену. Зато су наређења била увек категорична: бранити положаје до последњега човека!... А Бугари су јуришали и дан и ноћ.

На овоме положају Бугари су дошли на јуришно одстојање. Батерија готово иза самог нашег стрељачког рова. Зато је било наређено да се у току ноћи склонимо.

Нисам хтео да се одвајам од њих, ма шта ме снашло. Зато наредим да на коња ставе рањенога поднаредника Жику. Али коњ се од пуцњаве узнемирио, те једва попесмо поднаредника.

Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато! — брани своје гледиште Живадин. — Нека то буде на витешки начин, а не као неке бабе.

Заклетва ваша и даље важи... Ако смо уништили ове топове, ми ћемо друге добити. А ово смо учинили не зато да бисмо вас ослободили заклетве, већ да не падну непријатељу у руке. Је ли тако? Станко је ћутао.

Сада смо силазили. Не зна се шта је горе. Нико не сме коња да појаше, јер се непрестано клизају и падају. Зато војници иду заобилазним путем, кроз шуму, пртећи стазе. Мало ниже застадосмо. Чекали смо дуго.

Нико више не говори о својој кући, јер смо исувише заузети личним јадима. Али нико не ропће, нити се буни. Ваљда зато што је сваки добровољно пошао. Људи су знали да добро бити неће. Уосталом, већ смо огуглали, те за боље и не знамо.

Није хтео да то буде без извесног службеног церемонијала, те зато нареди мени да пронађем тога команданта и најавим посету команданта артиљеријског пука српске војске.

Тешко му је одбити, а још теже сести, те би зато хтео да иде. Да бих га некако извукао из незгодног положаја, ја затражих једну столицу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.

Купало, убави деран, пролеће, Са звеком ратном и смехом у моје срце слеће деран. Кроз твоје руке протичу воде И зато, гле, све реке су црвене, А још су само очи ми зелене Да по њима мог брата малог папирни чунићи броде.

Ко дићи котве, Ко прекинути ланце, за велике полазе? Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе, Зато смо бритвама кидали ужад живу за крви; Под катарком обореном

Ко дићи котве, Ко прекинути ланце, за велике полазе? Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе, Зато смо бритвама кидали ужад живу за крви; Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први А већ се за нас

Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова. Једном вишом вољом ја стављам ова слова: Ноћ новога завета: Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!

и умора; Тамо где кроз три облака пуца из револвера Дубина мокра која зору протера, Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем. Постигох ли дакле довољно усавршења, И сиромаштва чак уводих ли у чистине?

свакодневни сусрет сексова величанствен, ваљда најважнији у животу, и страшан својом правилношћу и условљавањем, па зато диван. И цео свет виче!

И цео свет виче! Ја не велим ништа зато, нити проповедам какав нови начин живљења, као што не проповедам ни магнетизам или радиоактивитет међ космичким

И зато ја на морал не мислим, нити мислим на то, шта природа хоће од мене, већ је задовољавам много, и тиме своје потребе; а а

И то тако, да кад се повратим себи од тог чудног стања, догађај је већ прошао; и зато што ми нешто, ужасно громким гласом и радосно, каже да је прошао, ја сам и дошао себи.

Ево ја пишем песме, зато што између три и четири часа не осећам ни за чим другим потребу, но баш за тим. У једанаест и по сам гладан, и ни по

ли свету ма шта од оног што си раније имао и што би му послужило као јемство да се ти враћаш са по пута - а не само зато што си и последњу карту проиграо, смрвиће те! са своје злоће не пате! Мени је свеједно.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А чему и да памте? Зар сунцокрети не постоје зато што постоји Сунце? — Без сунца не би било ни сунцокрета! — рече главати поглавица златног племена, док су се

Остали синови и кћери већ су јој допирали до појаса, а малишан тек се од земље одигао. Али, је зато био леп и златан, златастији и нежнији од осталих.

Тежак и опасан је пут до њега. Зато га нико није видео, нико убрао. Замисли се и сневесели Ведран. Време поласка дошло, а њему се не остављају ни грабић,

Задрхта мравица мајка. Бели мрав био је њено дете. Није га се могла одрећи. Зато се обрати племену и рече: — Ако сам ја мрав — зашто се у мога сина сумња?

Дуго у ноћи остајао је будан следећи ход месеца и снено шапутање звезда. Ујутро, зато, није могао да се пробуди. — Осим тога што је бео, он је и лењ!

Ој, Ој! Како су дрвени мрави мрзели жуте, жути црне, а сви: и црни, и црвени, и жути — њега само зато што је бео! С чежњом у срцу одлазио је Белко на починак, увек се изнова надајући да ће у току спавања променити боју,

Ипак, заједно, с мраком стиже и Белко мравињаку. Можда и зато што је, поред осмеха мајке, приметио и осмех на лицу лепе Поглавичине кћери, ко зна?

Ошамућена од умора и страха мајка није знала шта да учини. Како да остави племе? Како да Белка остави самог? Зато рече: — Остани, Белко! Племе ће знати да цени твој подвиг. — Али, ја више не ценим племе!

»И, ко је она?« »На кога ли га сећа?« врти се Старац у својим сећањима као миш у клопки, никако да се сети. Можда и зато што, се Софроније лукаво, из прикрајка, смешка.

— У смрт своју не лети! Оно што њих мучи није сан, већ несаница. Зато су ме послале да за њих натргам траве с острва у мору дебеломе. Зато су котлић припремиле.

Оно што њих мучи није сан, већ несаница. Зато су ме послале да за њих натргам траве с острва у мору дебеломе. Зато су котлић припремиле. С травама ћу им срчику-дремницу помешати. Од ње се ти не би ни пробудио.

Нека се смеју. Срца су им исто толико прљава као и улице. Зато и не могу да почисте ђубре! — Метлица у дечаковој руци се покрете и дечаку није преостало ништа друго до да почне с

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ето, сам мој отац то каже. Сам он прича. Кад год је тамо ишао да их растера, он увек затицао и њега и зато се враћао. Није хтео да га силом, с пандурима, отргне од ње, да га срамоти, а с њиме и све нас, целу кућу.

Песма, оро, пушке! Па и крв често легне. СТАНА (уплашено): Јао, Васка, јао! Зато мајка целе ноћи седи. Нит уздише, нит плаче. Само седи, чека. Боји се да не чује, како га крвава доносе.

АРСА (досећајући се): А, за то, немој за то толико! Зашто? ТОМА Зато, што ме расплакао мој син — несин! Што ми се кућа раскућила, те не смем да погледам у очи човека, домаћина; што ме...

Да не свирамо и не певамо више? Хо ћеш, а? СТОЈАН Дај да те убијем! КОШТАНА Зашто? СТОЈАН Зато... зато што те волим, а не смем да те волим. КОШТАНА (срећна, изненађена, грца): Не, Стојане! Немој да ме...

Да не свирамо и не певамо више? Хо ћеш, а? СТОЈАН Дај да те убијем! КОШТАНА Зашто? СТОЈАН Зато... зато што те волим, а не смем да те волим. КОШТАНА (срећна, изненађена, грца): Не, Стојане! Немој да ме...

Он много казује. Она мртва а свекрва мисли да од ноћног првог миловања и целивања још не може да се освести, и зато не излази... И отац јој већ долази. Свекрва плаче, буди је и тужно поје: Утансана баба ђелди Ојан, ојан, маз!

Нећу да гледам. Него, не смем. Газда председник убиће мене ако тебе нема. Па зато сам овде. Морам да те чувам. Не смем да идем... КОШТАНА (бесно): Чуваш ме? (Стреса се.) Бојиш се да не бежим?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! 1906.

Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава срета!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

се — није велики временски размак, јер се врло рано јавља потреба да се песмом сачува успомена на подвиге хероја; зато се из слободне импровизације издвајају поједине песме које се понављају, углавном, у непромењеном облику.

На њима она је, свакако, добијала нове, властелинске црте, али су зато и песме придворних певача имале судбину поточића који падају у широку реку.

и смисао у доба турске владавине, у доба кад је хришћанска раја била јединствена у односу према турским феудалцима, и зато су све у основи прожете једним истим, ослободилачким, народним духом и чине једну целину не само садржином него и

Издајник домовине одлази у пакао: Опадô је своју браћу красну код Турчина, силе пексијанске; зато гори лице под очима.

од којих ћемо већину поменути у току даљег излагања, а овде истичемо само једно: да су песме старијих времена, зато што су настале дуго после догађаја о којима говоре, више легендарног него историјског карактера, док је са песмама

Али, зато што сликају обичан, свакидашњи живот, различна веровања и обичаје, породичне и друштвене односе итд., тзв.

Зашто? Зато што је таква његова воња, зато што су људи нешто скривили, зато што је њихов праотац Адам окусио од некаквог забрањеног

Зашто? Зато што је таква његова воња, зато што су људи нешто скривили, зато што је њихов праотац Адам окусио од некаквог забрањеног плода.

Зашто? Зато што је таква његова воња, зато што су људи нешто скривили, зато што је њихов праотац Адам окусио од некаквог забрањеног плода.

Махом, скоро увек неисторијске песме су тужне, испуњене страдањем и умирењем (и зато с много лирских елемената). 2 Преткосовске песме У преткосовски циклус спадају, пре свега, песме о Немањићима

У очима сиротиње раје Сава је тада био симбол националне независности, застава отпора турским поробљивачима, и зато што је то био Турци су му спалили тело.

Уместо свега тога, у песмама о Душану налазе се разни легендарни мотиви (свакако, зато што су оне настале у времену које је било врло далеко од Душановог) и неке његове углавном негативне особине:

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

ИИИ Стричево право име било је Стево, али су га у разреду прозвали Стрицем зато што је био највиши у читавој школи, па је личио на неког заједничког ђачког стрица.

— Шта мислиш сад? Паприка је љући од праве паприке, пребиће те кад сутра дођеш у школу. — А ја зато нећу ни доћи. Стриц само зину. Тој мудрости он се већ не би досјетио: не дођеш у школу, нема батина, проста ствар.

— Видио би је гдје сједи и буљи у кума јазу оним својим гаравим очурдама. Није зато ни чудо што је Стриц, при помену Луњина имена, почео да виче и да се забринуто рогуши.

— злурадо закрешта свадљивица. — А кога још? — Е баш ти нећу казати! — Не знаш, па зато нећеш. Не знаш, не знаш, баш, баш! — Знам, баш знам: Ђоку Потрка и Лазара Мачка, ето ти! Обојицу је данас истуко.

И Потрк и Мачак били су надимци. Потрка су зато тако називали што је трком и долазио у школу и враћао се кући, потркивао је и онда кад на таблу излази.

Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака: пушака и прскалица од

— Богами не лажем! Не бојим се ни колико за мали прст. Ни ово му није било довољно, па зато викну и трећим гласом, пискавим, женским: — Шта то вас двојица причате? — Шта је тебе брига!

Прут није ништа помагао, јер је магаре просто било оклопљено гвожђем и дрвенаријом као какав средњевјековни витез. Зато Стриц попаде с њега ону колску руду и распали га свом дужином — крр! Истог тренутка Сивац ђипну и трком нададе у ноћ.

Оно, истина, амерички каубоји јашу коње, а Стриц је обично јахао магарца, па је зато и био ред да носи обичан сламни шешир, јер ни његов Сивац није био баш нарочито гиздав.

Због тога је дугачки Стриц онако пажљиво скинуо свој сламнато-картонски шешир, а Ник Ћулибрк свој каубојски. Зато је Лазар Мачак био тако озбиљан, Ђоко Потрк миран, а Вањка Широки, руска душа, онако тужан.

Досад бих трипут оптрчао земаљску куглу, толико сам се набјежао пред псима. — Зато тебе воли твој Сивац — тјешио га је Николица. — Ех, чудне ми његове љубави!

Колиба је, у ствари, била његово дјело, прављена по његовом плану, и зато је он, као и сваки прави стваралац, посматрао своју творевину с мирним поносом, а и помало незадовољно као да вели: —

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ја, худи, врло сам слаб и маловрстан И дубина је у мени неразума, Кроштоно сам исто један лежак, И нерадин и лужица; зато и не умим Нити могу тебе хвалити онако, Како би се ваљало.

СРЦЕ ЗАРАСЛО ТРЊЕМ Та се тобоже надах и чеках мој виноград да изнесе грожђе, а међер, по њему је трње! Ама зато известићу вам што ћу ја учинити томе моме винограду: разбацићу ми око њега обграду, соборићу дувар, оставићу га

једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у морској пучини.

Бојим се за руке; не дизах к небу до Бога мојих руку; него шњима греших и људма пакост чиних; зато се и бојим, да ми не рече ка оно леном слуги: Свежите му руке!

много се у договору с њима бавити, на то сам свакад брз и готов, а на божије послове лењим се и нејмам кад. Зато и плашим се да не дочујем зао глас: Свежите му ноге и стрмо га турите напоље, у добоку помрчину!

је за њих Христос изрекао да су налични обељеному гробљу, а изнутра су напуњени с мртвим костима с сваким смрадом. Зато и сав изнутра стрепим.

— ама кад му дочух науку, забринух се врло, имајући туштено благо скупљено све с кривицом мојом и лажом. Плашим се и зато, што у божији виноград по заповеди му не идох, од рана до вечера пословати.

Заповедио сам био хјерувимом кано роба чувати те. Зато пак хоћу учинити да ти се хјерувими по господски лепо поклањају и служе ти.

што крваве реке теку, како да се је на нами извршило Давидово прорицање: »Преложи у крв реке њине« и источнике њихове, зато да се не имаду одашта напити.

На прошецији на своји рамени носили су га велика господа, а не прости људи, него паше и сераскери. Зато тај поглавити пред војском персијском везир на својој му диван-кабаници дао је извести бога му Јовиша и изокола велику

преузео, те уједно са својом господом из њих пијући и једући, подругивао се је израиљскоме богу и сионској цркви. Зато Бог скоро га изметну из царства и смрти га крвничкој предаде.

неки силовит од Израиља цар с војском на њих тамо доћи, те им сву земљу похарати и поробити, које опет под мач дати. Зато од оно добине врло су свакад меркали на ту звезду кад ће изаћи и указати се да иду за времена по скорије поклонити се

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја. А вукао је шамар

славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми. Зато заборави брзо добивени шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, — комад хлеба и повеће парче

Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! Тако мисли Поте и једе печену бундеву, и теши се и ужива већ сад. Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму. Калфа Коте не доби одговора.

да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана кад је ту исту песму пред њим запевао. Зато је више није певао пред мајстором.

Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.

Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није се ни љутио на њу. Можда зато што је био човек мераклија и волео песму. Волео је да га песмом и буде и успављују.

је имао још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема. То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.

У дућан нико више није могао стати, зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шта за време пазара

Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац. Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га је да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.

с прагова авлијских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом, — све док он не прође!... Зато, хтео не хтео, мора да се жени јер га све гони — и комшилук, и чаршија, и кућа, и родбина.

Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих. Али зато и нема ту оних силних маторих момака који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних,

А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица. Зато су је избегавали; а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само под тим условом да