Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да је био ставилац код цара Душана у песми се показује као велики јунак: кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује
Леђану и на повратку из Леђана његови подвизи су витешки, нема сумње; он кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује
“ Вели њему српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче; јест слободно, ал' није прилике! Ако згубиш млада заточника, честита ћу тебе учинити“. Узја Милош помамна кулаша, па окрену од б'јела шатора, заметнувши копље наопако.
му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га цару честитоме: „Ето, царе, заточника главе!“ Цар му даде благо небројено: „Иди, синко, те се напиј вина, честита ћу тебе учинити!
Усред поља шатор разапео, од Солуна иште заточника да изиђе њему на мејдана, да јуначки мејдан подијеле. У Солуну не има јунака да изиђе њему на мејдана: Дојчин био, па
Јест дошао Усо Арапине под Солуна у поље широко, од Солуна иште заточника да изиђе њему на мејдана; у Солуну не има јунака да изиђе њему на мејдана.
Јест слободно, ал’ није прилике, тј. али нема много изгледа ћеш ти убити заточника. Пребио га на три половине, тј. на три дела. И на њима три пламена мача, тј.