Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И давно мрак падне већ вани, И задњи лик ствари се затре — А цврчци од сунца пијани Још кличу за подне од ватре. Све траје на великој њиви, Све једном што суза нам зали;
Најзад се очас негде зачу Први славуј и прва жаба. СУНЦЕ На житу пламти јара врела, Јули ће све да затре; Дитирамб сунцу пева пчела — Све речи од саме ватре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Хоће да одани, неће моћи после да се врате. — Поднаредниче, неће гром у коприве. — Е, ће му се затре семе — вели јетко један, глођући кост. А на зачељу се „уфронтио“ и Танасије.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ђаво их баш на том месту истера! (У почетку је личила на Хитлера). Одлучи тетка да их затре, Па купи бријач љући од ватре, Бријала их је, шест пута на дан, Ал они пружаху отпор гадан.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Он дође и, после подужег разгледања, рећи ће: — Не могу знати какво је ово чудовиште, а шта би нас могло да затре знам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Зашто нећеш за добро свога сина? — мала, забрађена, срдито му принесе лице под браду. — Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће. Имам ја још једног сина. — А Ђорђе и Симка?
— Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће. Имам ја још једног сина. — А Ђорђе и Симка? — Замукни!...
Мало ли нас коштају твоје школе? Паде, Аћиме, твој углед у амбис. Растури ти се огњиште, разломи имање и затре лоза. Моји унуци биће Тошићеви унуци. Аћим чупа браду. — Да израчунамо колико сте потрошили на мене. — Израчунај ти!
Она, то дисање, његова је зла судбина; она му је накотила несрећу довољну да затре све. Да му је изродила деду, не би се његов живот у ово мучење претворио.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
сасвим је антитетичан: он би да се поистовети са сунцем („Сунце, једино теби што сам желео бити раван“), али и да га затре („Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му“). По свему судећи, сунце је оличење оца.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Немој, моја слатка душо, да се затре моје племе... моја крв, Бог ти сваку срећу дао! — преклиње покојни Мијо, а сузе му теку низ образе кô киша.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он би да их све истреби, да их потпуно уништи, да сваку клицу затре. Пажљиво, истрајно, одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два