Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тамо прве испрео сам бајке о људима свога родног краја, затрепташе у чудесном сјају остављене стазе завичаја. Измакох се из ђачке крлетке у чаробну шуму приповијетке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Крв им подиђе у лице и очима ситно затрепташе. — Разумем!... Разумем! — мрмљали су стражари. — Шта мислите!? — викао је наредник.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тада заплака у води звоно Светог Марка. РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Одједном му заигра усница, а десни брк оде у страну; у грлу му нешто застаде, па гуши, незгодно! ... Капци му очни затрепташе и низ увеле жуте образе скотрљаше се две сузе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и дошâ! — И Брне уђе у ћелију, па се затвори. Кнезу затрепташе брчине. Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку. Срећом не бјеше никога.
овај... ако би то пало у друге руке... — Ћаћа! — викну Бакоња и сав преблијеђе. Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави: — Ја кажем: отвори добро очи да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Из трена у трен витло лети све брже, ветар витла све луђе. Наједанпут црвени, жути и зелени колутови затрепташе пред мојим очима, па се све те боје слише у црно, и преда мном грозан, црн као угарак, разјапи чељуст и пуче ужасан
Ћипико, Иво - Пауци
Васо одведи га! — Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.
Док га спази, изађе му на пут. Раде, брате, — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну, — неће ти жао ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Оно застрашено окрете главу и притрча мајци. Њене усне као да се померише, очни капци затрепташе, а из угаснулих дупља као да сину једна искрица. Ваљда је то био последњи одблесак свести...