Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад заврши, седне у рачваст храст И поједе све то, у сласт. Тад плану усне видика, затрепте ко златна струна; Цео се пожар разгори на једном далеком крову.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па још ноћца кад заплави, Па затрепте звезде мило, — А теби се тако чини, Да се море с небом слило. Оно море, што кад рикне, Задршћу се даљни краји.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Од првога огранка Тих боравићу сан Док тамна ноћ не сагна У море кивни дан. Чим Влашићи затрепте, Поноћи груне час, Моја ће пренут дума И харфе јекнут глас.