Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Шешир се бели, Марама жути, А дугмета на пруслуку Нема ни једног. Брк ми се црни, Брада ми расте, Бритва ми се затупила, Неће да брије. Киша ме лема, Ветар ме праши, Деца вичу: „Беж’, ето га, Сад ће т’ ујести!