Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Потпуном учтивошћу и оданошћу, каку већ може показати и један дућанџија сеоски, поздрави капетана. Одмах ти ту они затурише разговор. Капетан се жали: како је тешка служба, како се мучно живи, како га неће да унапреде.
Остали народ разиђе се свак на своју страну чудећи се куражи Страхињиној. Кмет и Страхиња изосташе мало и затурише разговор. — Вере ти, Страхиња, да ми право кажеш што ћу те питати! — Вала, Пурко, хоћу, само ако буде за казивање.
Дођоше и два брата Бошкова, те се здравише с попом, па поседаше ту и затурише разговор. Вуја само ћути и ништа не зна где је — да ли седи, да ли стоји.