Употреба речи затутња у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести. Наста мртвило... Ветар је повијао дугу траву. Док затутња земља... То војска иде. Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот... Он је долазио све ближе...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Она је добро чула када затутња негде земља преко које је претрчала непријатељска коњица у правцу града. И чекала је жена равнодушно да се појави

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Над главама нешто затутња, и иза леђа наших проломише се ужасне експлозије, једна за другом. Огромни комади земље летели су у висину и

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аћим! — затутња сањиво срце. Придизао се тражећи речи. — Пст! Ћути ту! — шапну Никола. — Ти си, Никола — лакну му и, као да је

— Какво му је? — Па као твоје. Бежи, немој да се срамотиш пред Швабицом! Ти си газда. дете заплака. Ђорђу затутња по ребрима. Тромо изиђе и седе на степенице од белог камена. Квргаво уво, помисли и опипа своје. Пипа и чело. Какво је?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Бежали смо низбрдо. Сретосмо наше сеизе са коњима. Пред нама сукну пламен из земље, затутња, ми се повисмо по коњима. Скретосмо у један шљивик. Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности