Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше. Сила застаде и окрете се...
Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... Осу ватра. Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима. Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... То беше страшан окршај.
А сад мир!... Заћуташе. Тајац је био као у гробу. Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... И затутњи, затутњи страшно... — То су коњаници! — рече Чупић. И није се преварио. Удари коњица турска...
А сад мир!... Заћуташе. Тајац је био као у гробу. Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... И затутњи, затутњи страшно... — То су коњаници! — рече Чупић. И није се преварио. Удари коњица турска... Страшна је коњица њихова.
нека ти је богом просто!... — Хвала, војводо! — Хвала!... Хвала!... — заори се око њега. У тај мах затутњи земља. Са свију страна повикаше: — Иду Турци!... Чупић оде низа шанац соколити људе. Јаков и Милош чинише то исто.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је само да једном прође сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева мирис од миришљава сапуна и помаде, па тек затутњи каква босонога на капију, и нађе баш онда да зове комшиницу из прекопута, само да му дâ на знање да је ту, и да га
Матавуљ, Симо - УСКОК
Примицаху се ка Крсцу. Бјеху у стравичној дубодолини. Кад вјетар утоли, започеше падати крупне пахуље снијега, а затутњи планина од њеког силног пуцња. Да не бјеше усред зиме, помислили би е пуче гром; тако се сјетише да у Котору пуче топ.
“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!“ Игуман се поклони и затутњи као из бадња: — Помози бог. Благосиљај, владико свети. — Добро нам дошао, оче игумане — прихвати владика.
Он се прекрсти. Сви се прекрстише. Онда пођоше брзијем корацима... На пушкомет од манастира затутњи грозд пушака. ВИИИ На Сретење истицаше рок службе војницима.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Али ни тај тип није од јуче! Звони, звони, а када му нико не отвори, он опали лажњака, то јест затутњи ногама у месту, као — сишао низ степенице! Систем тутањ!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
хвата алој, смирну, миро: у сусрет Сину кренуо је Отац да Два се ритма сједине у било, да дигну камен Голуб кад затутњи, да згасе очи погребу и смутњи. У светој тузи хлапе жуч и оцат.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То ми каза неко момче што је пред њима пртило...“ Сердар Пејо помоли се на вратима и затутњи: „Помага ви Бог и на здравље!“ Господар и сви остали обрадоваше му се, ништа мање но игуману.
“ „Сердарева тазбина!“ шапну дјетић што је пециво обртао, своме другу. На двору затутњи неколико метака и неколико поздрава чу се. Сердар је грајао, како је већ он могао, отпоздрављајући.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну Дундак. Букар промоли главу. — Доли! Доли! — вичу сви. — Чучни па: оп! — Ја би ништо рекâ! — затутњи Букар у бачви. — Па реци! Шта је? — Ја кâ вељу, ако прибијем гњате... — Нека те враг носи! — издера се Срдарина...
Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета мињајући глас, па одједном затутњи, кâ оно прије: „Доста је! Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Прекинуо сам писање и стајао иза стакла гледајући у уски простор с насадима између два павиљона. Наједном затутњи аутомобил и устави се пред улазом у зграду. Црн, улаштен, испупчен кров сјајио се на сунцу.
Ћипико, Иво - Приповетке
а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни западњак наједном јако духне, море се најежи и јаче помодри, и силни шум затутњи из даљега у простору.
Краков, Станислав - КРИЛА
светлост стала да осветљава контуре гребена, које се оцртаваху сада јаче, када се на највишој коти изнад села закува, затутњи, закркља, па одједном све умуче. Тишина која настаде би мучна и тешка. Осећа се да се тамо нешто догодило.
Ћипико, Иво - Пауци
И, опраштајући се, опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија, и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним, и виче се, скупа са сељацима, свечару последње
Уто поче да сипа блага кишица. Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи. Ду'ну оштар западњак. Тамни облак надвио се над околишем. Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.
„Света Маријо, моли за нас!” чули се гласови све то скрушеније. Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум. Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Чуј! У долини тамној затутњи недељно звона... Јелен се у гори прену и журно подиже главу, И пошто окрете поглед на зрачно пурпурни исток, Он журно