Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече мама и приклопи капак. Дигоше се. — Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ? Зар заувек? Зар је то могућно!?
Африка
и многи други овде, био оптуживан да је пантер, лек био свакако месо човека, јер човек–пантер не може живети а да је заувек њега лишен.
то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које су због тога остале заувек неупотребљиве. Начинио мало даље друге, са басамацима дубоким за читаву шаку.
њеној сасушености, успевам да скинем са ње чак и тешке гривне, које на другим снажним рукама остају сковане заувек. Цело село мора да је у лову или на раду; нигде никога.
Одједном видех да ме је уистину жао растати се. Зашто не бих заувек остао у једном крају света где је живот тако прост и тих као што је међ њима!
Црњански, Милош - Сеобе 2
нешто ново, као за другу децу вожња по мору, па су била сретна и радознала, а нису ни сањала, да им мати оца, можда заувек, оставља.
Ни сиромах Трифун, то јутро, на чатрњи, није мислио да женин одлазак значи растанак заувек, међу њима. И он је мислио да је њихова свађа привремена.
Није могао ни да замисли да је то почетак њиховог разлаза, заувек, на овом свету. У то време, у фамилији Исаковича, жена се отпуштала, као што се слушкиња отпуштала, без поговора.
Био се од жалости као скрхао. Сео је ту на праг туђе куће, као да се био некуд изгубио, заувек. Фењер га је само до попрсја осветљавао. Лице му се није видело.
У рушевинама турских утврђења, у разореним баштама, после ратова, све је опет било процвало. Времена ратова била су заувек прошла.
Шкргутао је зубима. Чинило му се да се са својом мртвом женом, због ове упаљенице заувек растаје, да је никад више неће, ни у сну, моћи видети.
За неке се више није знало ни да ли су живи. Нестао је био дакле, заувек, онај његов свег, откуд је пошао, у ком му је све било познато, где се његовим, матерњим, језиком говорило, где се,
Ако ништа друго, могао је да чује своје име, изговорено весело. А сад је све то заувек прошло. Утекао је од Гарсулија, утекао, али куда је утекао?
А знао је да је све то, што је, дотле, за њега, на свету, било јасно, сигурно, познато, заувек прошло. Да ће се, одсад, кретати, као у неком сну и привиђењу.
Ситница је то била у мору сећања, али му је била драга и сачувао је у сећању, заувек. Међутим, слике брда, сена, шума, настављале су се, и даље, у мраку, у бунилу, кроз заспалог, и полубудног Исаковича.
тај тренутак, при том љубавном састанку, та свађа између Исаковича и госпоже Божич, у загрљају, који је могао да се заувек прекине, да их раздвоји, још више их је зближио.
Није ни пре имао среће и зна шта је несрећа. Има четири ране, шесторо деце, које му је жена, сад, заувек, одвела. Има жену, која је била лепотица, коју је волео, која му је била добра и верна жена.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
А пошто су ти односи овде стални, они су се такорећи искристалисали, учврстили једном заувек. Као свеколико европско медитеранско становништво, тако и ово приморско, нарочито са далматинског приморја, одликује
Црњански, Милош - Сеобе 1
било најмилије да размишља, о својим наслагама кожа и дувана, о свом сребру, о својим дужницима, чинило му се те ноћи заувек изгубљено.
излазиле из одаја Аранђелових, али је знао да нису довољно лепушкасте, да би то трајало годинама и да би му то, заувек, осигурало безбрижан живот.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
постоје разна „чарања“, „варалице“ и необични ритуални поступци којима се настоји да се дете одбије од сисе и да заувек престане да доји.
учење, да искушеник једном засвагда научи да је из једног животног доба прешао у друго, зрелије, и да му је од тада заувек забрањен повратак на развојно нижи ступањ.
у обреду крштења, дете заувек губи име које је добило на „водици“), без социјалног статуса, што све указује на њихов неодређен положај, а њихово
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и невољени, очајници и срећници, разбијачи и хазардери, лажови и сањалице, победници и увређени, разневши једном заувек своје успехе и поразе. Деца победе.
сати среће, која може стићи касније и бити другачија, али никада не онаква какву смо очекивали онда кад смо је заувек изгубили.
Постоје, наиме, такве девојке другари којима заувек остајемо дужници. Следе по неколико година какво друштванце, а онда заостају, губе се у времену, ишчезавају у
Плакаће, биће им лепо, биће им очајно, биће им очајно лепо. Растаће се једанпут заувек, јер њихова веза не води ничему.
Седео данима у самостанском врту и мислио да бих се могао одрећи света и остати заувек испод лимуновог стабла за каменим столом, на коме бих поново написао Александријски квартет господина Дарела или неку
Сетиће се да му је бицикл остао једина неостварена жеља. Остао је заувек гладан бицикла. И сад, док се вози поред колонистичких кућа Радојевића, Милошевића, Војиновића, Милића, Ћатовића,
покушају да избегну бедем летњиковца и, најзад, прелете узан појас поплочан каменом, слете у рибњак, да би се заувек зауставила. Срећом, на овом месту нико не губи живот — само кола и лето.
Сада им је овај призор заувек утиснут у памћење. Неће га се ослободити све до смрти. Старци ћуте и шарају штаповима по прашини.
У Београду му је Вана казала једном заувек неопозиво не и удала се преко ноћи за првог који јој је понудио брак. Речју, Београд му је дао све што може да
правио вираж над Београдом, тражио је изнад ушћа река, негде у времену, две сићушне тачке које су се, некада давно, заувек опраштале, а које је сада гледао из визуре бога, облака, птице, као нечији потпуно туђи живот.
—Љиљана, идемо кући! — наређује и пружа руку. —Али зашто, види шта су ми тете дале заувек! Сместа! —Довешћу је у седам... — извлачи се Маки муцајући. —Нећете је довести ни у седам нити икада више!
Једно је било тачно: пре подне се клонио своје рођене куће као куге. Знао је добро да је заувек изгубљен остане ли у њој. И не хотећи, жена ће га претворити у кућну помоћницу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
онемогућавајући му тако, заувек, да се приближи том себидовољном апсолуту који нико и не покушава да ограничи каквом функционалном ознаком, и који се
старца, који призива неку непојамну доброту живота, као светлост што одавно је ослабила, али запамћена једном заувек, и сада кроз склопљене трепавице: Испред њега трепери златан и тих јесењи дан, друмом се котрљају кола и пролазе
Јасно је: наше узбуђење долази од препознавања. Али, у препознавању атмосфере, њених карактеристичних и заувек запамћених детаља, ми се враћамо далеко, у детињство, или, ко зна, још даље, у светлу и чисту вечност.
Много је симбола у јавном и приватном животу, и све је тако пространо, тако заувек повезано, да се често запитамо: живимо ли то свој, или нечији туђи век, и нисмо ли, ипак, давно некад, обишли сва
Почивај ђаче мирно ми продужујемо живот твој и да знадеш да смо се осветили тој руци непријатеља која те је ту заувек оставила ... ...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
помакла Из водоравне равнотеже, лако, Као да ниси за смрт једну тежи — (Али за утег жртве своје лакши) Од тог тренутка заувек ми лежиш У наручју, ван причина и ствари; И свет се обнавља у мојој кретњи И љубави твог чина, изван мене; И зато
Положила сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако; И заувек смо скамењени тако. (19. ИИ 1992) ПИСМО Винчанско писмо, жиг у иловачи, Глинени голуб, мокри ветрокази — Ко тражи,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
је неки Тика, чист имбецил, загорчавао моме матором живот најмање десет година, све док га матори није средио једном заувек! Наклатио се он мом матором на коске, па масира ли, масира ...
Па тај неспретњаковић би и од Мерлин Монро направио хомосексуалца, на часну реч! Једноставно, секс би јој се једанпут заувек смучио у огромним количинама. Добро, а шта сад? Прибери се, Синко, покушај с неким другим грифом!
као функционер, јавна и друштвена личност, друг Топ ће у нашој литератури остати свакако први човек који је једанпут заувек ракрстио са преживелим остацима једног малограђанског ситничарскоситносопственичког погледа на свет и књижевност,
Захваљујући овој девојчици, Суле са Аде упада- наглавачке у све уџбенике о беседницима и беседништву, док писац заувек испада из такозване озбиљне књижевности.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема, никада да се врати. Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Верујте да ми вас је искрено жао! Али како мислите да останете заувек девојка? Мислим да је то тешко у овако малом месту. То вам може донети много патње.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Пустите драгуљске одоре да падну о госпе, и перјем застрите наготу пре но што вас на чекињаве сапи ратничке руке заувек баце и у јатима одлетите с балкона у вис! Пауни криче, чујте, само чаролија птица нуди вам спас!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мало је требало па да већ тада, заувек, останем у њему. Наиме, пред полазак у Беч, ујаку, у Експортну академију, ја сам се био задржао код брата у Новом Саду.
ујака, Васе Вујића, био и пре, о школском распусту, али сад сам био сагао главу и мислио да ћу код њега морати остати заувек.
Онај међу њима који би престао да пружа, жедан, руку, смирио би се, заувек, у блату. Петровић је тврдио да ми ништа нарочито није у носу, а љутио се што немам бар температуру.
Најзад, са једним куферчетом, сентиментално, улазим у један воз који ће ме, заувек, однети. Рат је свршен. Завршена је и једна епоха Европе. Завршен је и један део мог живота. Бечке романтике.
Шта би тек било, вели, да сам пакао описивао? Тако сам, заувек, отишао из Темишвара. Стижем, идућег дана, и до Вршца, и до Алибунара, а одатле се јављам матери, преко телеграфа.
Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу. Одједном сам се сећао, и ја, градова, и људи, које сам ја видео, на повратку из рата.
Он ми је причао о Мостару и Дучићу, о младости, о оном што је заувек прошло. Никад ми нико лепше о Мостару није причао, а није ни помињао литературу.
Ту, опет међу маслинама, у земљи која личи на далматинску, леже они са Уба, Мораве, Ђетиње, тврди и неми, занемели заувек. Крај баровитог мора, испод села Кондокали, зарасла лоза. На једном брежуљку опет гробови, испод кукуруза.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана. И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
попут пужа голаћа, На далек пут је кренуо, али Врежа, припета на обали, Не даде му у свет да оде: Оста, заувек крај хладне воде Беличаст дебео, на росној врежи Ка даљинама залуд да тежи.
Али где су, где су они ветрови, Што су некад, у октобру, дували Око гумна, и по сувој ували? Нису, ваљда, заувек заћутали? Далеко су, далеко су снесени У долине неке друге јесени.
Истовремено им је, јутрос, пало на ум Да продаду старца, (Враг да, Носи га у Лим, у Ним, у Рим!) — Те да тако заувек раскрсте с њим.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Па онда: опет ил заувек — пасти. НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ На тле сад јабука паде. Залуд је тражиш по трави. Она је у твојој глави: Уз друге
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— једног великог Аћимовог разочарања? Да ли ће му, кад заувек напусти ову очеву собу у Прерову, кућа коју ће да купи за новац отет брату донети више радости и среће?
и бестидно га трошила и миловала, с мржњом и нежношћу што су се у налетима смењивале као велико и мало звоно, да га заувек нестане, да заједно нестану ради сина, да се звона истопе у тишину...
Лице му није видео и никако није могао да га замисли. Тај што у санкама заувек одлази, не личи на Вукашина. Ни онај Вукашин што је последњи пут дошао кући да му каже оно што му је рекао, није његов
Тек кад је премлаћена морала да се врати у сиротињу, одакле је, веровала је све дотад, заувек освојила богатство, увидела је да се и њој и браћи крв променила. „Код нас, ако се не грбачи, не може да се једе.
ноћи; кад је под дланом осетио меку и топлу кожу, њему се учинило да је то Симкина кожа, јер њу су прсти запамтили заувек.
Али, мушко је рођено да заувек остане ту, у његовој кући, и пород запати. Мушко је, несрећниче, знам шта мислиш, сви тако мисле.
ставио песнице на сто а чело на песнице, толико уморан да му ни сан не прилази, тужан од радости што се нешто ипак заувек свршило. Спотичући се о столице, довуче се Мијат. — Знао сам да си ту, газда мој!
Ђорђе нема рашта на мене да се љути. Он је одувек имао оно што ја никад нисам имао. Чим се вратио с гробља, где заувек остави Симку, он постаде оно што јесте: човек који од невоља и несрећа сељачких живи и расте.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је било пре три године. Сада, у Жабарима, опет је побеђивао Вучић, и то заувек, али више није било важно. Било је важно још само то што је Милош далеко, изгнан, и што, уз Вучића, побеђује зло које
То му је било прво пролажење тим путем. Али, гурање међу камилама заувек је запамтио, а још више своју погуреност. Радња терзије Мехмеда била је близу и тврђави и главној чаршији, по прилици
и био спреман у оном часу пред излогом, да узме нешто од новца добијеног продајом стоке и да остане ту, у том граду, заувек. Још није имао ни седамнаест година и имао је снаге.
Непомично, то небо је стајало, заувек, над водама, над равницама, над сјајем дана; стајало је над градом што је, на окомитој узвисини, постојан у белини,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ми обоје, после тога, осетисмо неко олакшање и растасмо се заувек, а ја пожурих жени чија ми срећа није више давала мира. Ја слагах да сам све везе раскинуо само због ње.
као да би га једино могао откупити од неопростивих грехова према оној коју је за живота понекад вређао, а сада заувек изгубио.
Све се ту пажљиво и дирљиво ређа, као да се никад више неће видети, као нешто са чим се заувек растаје и што се мора прежалити, а одело и рубље и књиге наше ђачке полажу се онамо као за умрлог.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ако се један од поменутих одељака запечати и једном заувек из њега извуче ваздух, а други остави отворен, уследиће стална ротација цилиндра, бар сам ја тако претпостављао.
Као што сам истакао у претходном чланку, да бисмо се заувек решили ових тешкоћа, морају се направити радикалне промене у систему и то што пре — то боље.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овај призор ме је подсећао и на то да је овим једноставним експериментима Галилео заувек одбацио средњовековне предрасуде да сва тела падају зато што се плаше вакуума изнад њих.
Ови покушаји остаће уписани заувек у историју као први кораци у развоју модерне електромагнетне науке. Полазећи од тачкастих електричних и магнетних
Постао сам повучен и, како сам као већина Словена био темпераментан, могао сам се заувек изгубити у лавиринтима свих врста метафизичких сањарија које сам почео да испредам. Међутим, провиђење ме је спасло.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
небројене фреске и иконе, дакле знатан део најкрупније наше сликарске баштине, доле су настали и доле ће много шта заувек остати. На милост и немилост неизвесне судбине? Свакако.
то и „од бескраја обнажене“ – које се могу „пошумити“, као да су голети, „ужасним збиљама“ у којима се живи: Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења –
Умрли дом је утопијски простор смештен у пренаталну прошлост. Он је заувек затворен. Зато се блаженство у мајчиној утроби негативно одређује, као одсуство стварности и одсуство дневне (сунчеве)
што и мек и благ – помера и активира онај значењски садржај који је у ову нашу реч унело хришћанство, а језик је то заувек запамтио: објава оног што нам с оне друге стране долази као стално и вечно у пролазноме.
• На самом крају века, не само Косово него и многи од наших најзначајнијих националних и културних простора – да ли заувек? – или нису више наши.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Баба не односи пуну победу све док њен унук заједно с првим (и јединим) пробуђеним еротским осећањима (према Јованки) заувек не истисне и све чулно-чувствене мотиве из свог понашања.
/ на неки начин, / дознати чак и муж, / тамо, / негде, / далеко, / у свету”; (З) „Празно је дакле било, / пред њим, / заувек, / и узалудно, / за њим, / све што беше прошло”; (4) „Зато је требао млађи, / са дететом, / да дође, / колима, / пред
људских доживљаја: „Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу. Одједном сам се сећао, и ја, градова, и људи, које сам ја видео, на повратку из рата.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је део зоре будим је због зоре због љубави због себе због других будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не
О сјај на тебе њен док пада нек је и сакрију Ти ћеш наћи улаз два мутна пса где стоје. Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим.
Је ли споменик гроб? Издвојен звездама стаса предео који ћу заувек да настаним. И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале.
Петровић, Растко - АФРИКА
и многи други овде, био оптуживан да је пантер, лек био свакако месо човека, јер човек–пантер не може живети а да је заувек њега лишен.
то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које су због тога остале заувек неупотребљиве. Начинио мало даље друге, са басамацима дубоким за читаву шаку.
њеној сасушености, успевам да скинем са ње чак и тешке гривне, које на другим снажним рукама остају сковане заувек. Цело село мора да је у лову или на раду; нигде никога.
Одједном видех да ме је уистину жао растати се. Зашто не бих заувек остао у једном крају света где је живот тако прост и тих као што је међ њима!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један од оних водених цветова који блесну у почетку сезоне, очарају околину, да се наскоро нечујно и заувек изгубе. Посматрала је и она мене, али са извесном досадом на лицу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
својих претходника, стоји у нашим замислима непрестано он, бесмртни карловачки ђак, лиричар изнад свега чист и светао, заувек издвојен између свих пре и после њега.
Њима, као и свима онима чија сам имена овде споменуо, остајем заувек дужник. Нови Сад, 29. јула 1963. М. Л.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит. Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је
умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије. Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Адвокат је гледа с неразумевањем. — Па добро, госпођо, ваљда није све баш заувек и последњи пут. — Не знам је ли заувек, али одох ја за неколико година, одох, и ништа ме више не може задржати, ни
— Адвокат је гледа с неразумевањем. — Па добро, госпођо, ваљда није све баш заувек и последњи пут. — Не знам је ли заувек, али одох ја за неколико година, одох, и ништа ме више не може задржати, ни живи ни мртви...
Сачекаше док младићи не савише за угао — напустивши гимназију заувек, па онда и они стадоше полако излазити, напуштајући гимназију за два месеца.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И вероватно у ред тих појава, које ће човечанству остати заувек необјашњене, спада и та: како сам ја, и крај свих тих препона, пребродио математику и дочепао се матурантске сведоџбе.
— Да, порција, то је друга ствар! — одобравам му ја и одлазим, весео што сам најзад ствар објаснио те заувек отклонио напаст која ме је већ почела и у сну гонити.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сва је митологија умрла била заувек. Тако отпочео нови неки раздрузгани живот: На аутомобилима црвеним који су јурили кроз ноћ И између кућа Војника
Задремам вечерас, гле, Заувек, Питај ући: Да ли то свирају мазурку или гавоту, Или што друго. Збогом. У 111/2 опело, црква св. Марка!
Да ли ко зна Да тужба умом срцу спи; И да краљеви и да краљице, Помрећемо заувек једном сви, Да ли ко зна: Човече који умиреш?
Човек, ком дадох пријатељство у времену пропињања ка савршенству, или да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам ловио медведе изнад језера, дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.
Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима; Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења -
Нешто што вас заувек чини нестрпљивим у жељи да потчините туђу мисао и осећања Нешто што зауставља дах пред ликом који је у срџби Нешто што
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека пожури и порасте као и остали! Ускоро почињу летње жеге. Не порасте ли на време, остаће заувек мален. Незадовољно су тресли главама сунцокрети, а сунце жарило на свом безбрижном путу од истока ка западу.
— Твој цвет те чека! — каже. — Иди и нађи га, или ћеш заувек остати наказа којој само глава расте! Дечак поново крете. Ко зна колико је тако ишао?
— узвикну и загледа у своје радосно лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У истом, ХУ веку помиње се и један одређени издајник: Пробисцио. Њега у XВИ веку заувек замењује Вук Бранковић. Зашто је баш Вук добио то срамно име, и зашто тек у XВИ веку, питање је на које не умемо
године, у битке на Иванковцу и на Мишару, у први и други устанак, којима су заувек раскинути турски окови. 7 Песме о ускоцима Назив ускоци добили су они људи који после пада Босне (1463) и