Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Свак сосуд на оно заудара шта се у њега сипа: ако је вешт благовона, мирише; ако ли зловона, а он смрди. Боље је што не знати него наопако и зло
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина. А овај капетан јок!
Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом. Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од
— Који наши? — упита учитељ, промолив се кроз прозор. — Ја, учитељу — одговори Марјан и приђе прозору, а из њега заудара као из ракијске мешине. — А ти си то, Марјане! Откуд ноћас у ово доба? — Имаш будак, учитељу? — Будак?...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Разгледала си своје младо тело у пари Јавног купатила што заудара на лизол. Још од летос је тамно. Две беле траке на грудима и преко кукова показују облик твог лањског костима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још је горе, када сред недара Срце јадно тугом заудара, Кад укрсте мисли свакојаке, Како муња кроз мутне облаке; Једна мисâ за другоме ити: Како беше, како л' море бити?.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Изворац, води господина наредника. Тупо одјекује звек мојих мамуза по мекој и љигавој земљи која заудара на неку устајалу тињу. Ров је дубок до висине човека, а над главом се натквесила избачена земља као планина.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај мотор непрестано лупа и његово лупање се чује по води, на миље далеко. Сва је барка масна и страшна и заудара од рибе. У кућици мотора свакојаки пламенови. Само бог зна како то функционише.
Тако бих се радо насмејао целом овом граду што заудара лешином. Да им прегледам буџет, новинарство, са жучним осмехом, са слатким осмехом освете. Али, нашто?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету! Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом. ВОЈВОДА БАТРИЋ (кнезу Раду) Имаш разлог, али не толико.
Ево видиш како смо далеко, и опета она тешка воња од некрсти овде заудара. МРТВО ДОБА НОЋИ, СВЕ СПАВА. НЕКО ЗБОРИ КРОЗА САН.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара. Све је било почишћено. Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.
И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара. Поче да дрхти И да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нејма; похарчена вода. Вели му старац да пије воду из леђена. Ови гледа воду; мутну и блатну види, и која заудара на зној; неће да пије, говорећи: „Како ћу ја помије пити?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А тром — на смрт заудара. Повијене главе крочи. Олињалу вуче длаку. Ал кад на трен дигне очи — Свако види своју раку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У бради се згрудвала крв. Груди су исцепане. Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми.
„Како?“ „Па умро је кад је подизао врећу да сипа жито у кош. Чобани су осетили да из воденице заудара на паљевину. Дозивали га, он им се није одазвао. Ушли су у воденицу и нашли га мртвог поред коша.
Само понека закука, више као од немоћи него од жалости. Од тих лампи букнуће ноћ и село и изгореће све, и ваздух заудара на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну
Упропастио нам кућу. Нећу више, ти си мој. Адам јечи и млатара рукама. Ђорђе скочи и викну: — Лампу! Мрак заудара на петролеј. Чује Симкин глас. И Адамов.
Сада као да је потопљено у зејтин. То је добро: мање се жедни и ваздух више не заудара на зној и људски измет. Ваздух је ојесенио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
што шапућу узајамно обујмљени око паса и нечујно газе по мекој влажној земљи, под звијездама, док из прикучених капија заудара изнесено смеће у проваљеним кантама.
Ћипико, Иво - Приповетке
Вас простор испуни са врућином, димом и паром; ваздух заудара млаком гњилоћом и јетком жестином што омамљује и задржава дах тако да, ко није викао, тешко би издржао.
Дуго је чекала. У крчму долазе људи и одлазе. Лампа дими и заудара, а један пијанац додијавао јој, грдећи њеног поочима; нуди је да у њега дође служити, гдје ће јој добро бити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се у собу, затиче „мрачну, упола откривену постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свијет се био мало смирио, али још, штоно веле, заудара кокија од барута. Тако то потраја једно два-три дана, док повикаше: „Ето, вели Турака Крајишника на Бању Луку!
Ћипико, Иво - Пауци
Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши, опази тада Раде, и са друштвом слатко се смијао. И заудара овдје као међу празовима! — надода неко из друштва, и, заправши, пожурише из улице.
Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду... Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла... Гуши се...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У дугој изношеној мантији од простог сукна. С масном камилавком. Обрастао у браду, косу. Сав заудара на плесан, бурмут, дуван. Иза врата вири му завучен стари чибук. АРСЕНИЈЕ (уводећи га): Ту смо, ту, дедо.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Немаш право ни да му вратиш савет па да му кажеш: „Слушајте, господине, овај вам је савет нешто прокисао и заудара на буђу!“ Немаш никаква права, па свиђао Ти се савет или не свиђао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Руке орача и руке у морнара Показују златну небеску жегу под тамном кожом свеца. Крило галеба још на мирис таласа заудара И руке Богородичине увек чувају целов месеца. Најлепша рука каткад најцрњи занат деље, Најсветије беху руке дрводеље.