Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Може се још обогатити. — Неће, не бој се, док год му је Марушке. — Која је то ? — Нека удовица... води га као коња зауздана. Али опет он добро напредује. Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају.