Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја брзо скупих ноге које бејах угодно опружио преко целог седишта, па скромно заузех угао који сам изабрао као најзгоднији и не гледајући човека који је улазио, кад ме он познаде и обрадова се: —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Живео! и поднесе ми чашу вина под нос. Захвалим му се и рекох да тражим команданта. — Ма ја сам, збори, чоче! Ја заузех став „мирно“. — Господине... — Ела, бога ти, кад ти кажем — поче опет онај са вином.
Он се захваљује и најзад пожеле, да им истом мером вратимо у слободној нашој земљи. Потом се диже. Ја заузех став „мирио“ да бих кришом угурао у џеп чакшира преостало парче хлеба.
Знао сам да му је Лука потребнији, и заузех приправан став. — Молим вас — обрати ми се командант дивизиона — пожурите што можете брже. Батерија се налази...