Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом! Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају. Док се они разговарају, имаће прилике читалац да разгледа авлију.
После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом. — ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера, који је нерадо
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Позорници зауставише један фијакер па немилосрдно повукоше Јуришића, који се лудачки отимао. Али наједном, дубоко у месо његове голе и
Теодосије - ЖИТИЈА
А они, хотећи сакрити чуда, са радошћу учинише ово, и тако полагањем његовим зауставише народ да не долази ка гробу светога.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
утегнути у кожу, машући разметљиво пендрецима, обилазили дворану благонаклоно поздрављајући своје припите суграђане. Зауставише се код друштва поред оркестра и запалише цигарете. Забацили су шапке на теме и попили но пиво. Можда би овај помогао?
У једном тренутку у фаровима се појави милицијска патрола. Зауставише их, али чим су угледали човека покрај Нине, само принесоше руке шапкама и уклонише им се с пута.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Народ нагрну на неке од тих вагона, што их зауставише пред станицом. — Стани, марво... Заустави! — нареди капетан одсечно војнику на стражи. — Где сте запели?
Негде један до другога... на размаку од десет метара, опет двојица... читав ред... И баш ту, испред Текериша, зауставише нас. Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух.
— У стрелце! — командовали су командири чета. Као кад прхне јато, расу се она гомила, уз клопарање фишеклија, и зауставише се испод врха. Погледају војници лево и десно. Одмеравају растојање.
Само звецкају фишеклије и светлуцају бајонети. Зауставише се на самој обали. Неко им наређује да се ту журно укопавају. У даљини, према Фрушкој гори, зачуше се пуцњи.
Војницима је овладало тихо, побожно расположење... Кола се зауставише иза аустријских ровова. Свештеник сиђе први, остали за њим. Онда он пође лаганим кораком, сам, држећи испред себе крст.
Официри скрећу пажњу да ниједан не заостане. Пешаци потрчкавају, па се збијају. Опет их зауставише и тада војници напунише пушке.
Као вихор, излетале су шесторне запреге из кукуруза, осветљене муњама, и у месту се зауставише код својих топова и кара. — Четврти топ нека дејствује... Да се покупи и последња чаура. Први вод галоп!
Тетка, то су неизмерна гробља. Шта су све ти људи морали пропатити! — из њених очију потекоше две сузе и бојажљиво се зауставише на јагодицама. Говорило се о брату, који је први погинуо, шестога августа, пред Шапцом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница. Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори.
Уосталом сад јој и не беше до испита. Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу. Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу !...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина. Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом. — Где смо сад ово?
Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље. То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Приморци, које пут вођаше на лијево, зауставише се мало, гледајући за њим. „Ко је оно?“ запита неко момче. „Оно је сердар Пејо Грубанов с Његуша.“ „А!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када се сви окупише око стола да ручају, чу се топот коња и тандркање кола. Они ослушнуше. Кола се зауставише пред капијом дворишта, а пас објави својим лајањем да су стигли неки странци.
Пред старом и достојанственом зградом Краљевске ковнице у Лондону зауставише се господске каруце, у које су била упрегнута два чистокрвна хата.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. — Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку!
Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
После два сата млада рече: — Стојте, сватови, зар не видите шуму што плаче? Да причекамо оца. Сватови се зауставише пред једним орезаним виноградом, — то беше шума што плаче. Мало затим, ето ти и њеног оца, сав крвав.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али нигде је не зауставише, чак се неки на њу окосише, веле јој: — Што ће нам радници пред Божић! А зимњи је дан кратак, треба да пожури.
'Ајдемо, ноћ је! НА ПРОШТЕЊУ На помолу мора и приморских села зауставише се да опочину. А и беше кроз го крш угрејало; сунце, док се родило, чисто и сјајно, као да је из мора изишло, поче
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кола зађоше у једну мрачну и уску улицу, успорише ход и пред једном високом кућом зауставише се. Она пође напред, ми за њом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мићан, и ухвати га за рукав, јер се бијаше у причању толико занио да би ударио у јуришу посред котла да га не зауставише. Симеун се само мало трже натраг, ни најмање се не збуни, већ још одушевљеније и силније настави: — За мном, браћо!
Ћипико, Иво - Пауци
Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди. И њих дроје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао. Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Двојица од његових слушалаца зауставише се пред Галилејевом слушаоницом, старији погледа некако презриво на гомилу која је ту чекала, па рече своме другу
На свом освајачком походу, који им је потчинио цело Балканско полуострво, зауставише се Турци пред зидинама Дубровника; у тај град нису никад крочили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Њима је најтеже. Кућа им је пропала, даље немају куд, а овде никога не познају. На излазу из вароши зауставише нас да прође један пешачки пук, који замаче на супротну страну.
— Као да је Бог чистио небеса од камења, па га изручио на ову земљу... Усред једног таквог крша и лома, зауставише нас да преноћимо. Поред пута пустио се унедоглед карсни терен. Глас се пронео да је стигао хлеб. Људи намах оживеше.