Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ђеде Петраче ...— заустим кроз стегнуто грло, а стари потукач, погађајући моју неизречену дјечју тугу, спремно надовезује: — Идемо, делијо,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Због њега ћутим данима ко мутав И носим суву стену изнад воде (А сам се правим — празан, лак и плутав). Кад реч заустим — ја уместо еха Најежен чекам да ме свег избоде Сломљено стакло његовога смеха.