Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
то ме не криви; Та и оно ведро небо горе, Тако увек остати не море, И оно се за часак навуче, Бура дуне, громови зауче, Да помислиш свијет се распаде, Ал' замало — па свега нестаде, Гром умукне, небо се разгали, Па се уци пређашњојзи