Теодосије - ЖИТИЈА
Спомену му и летећи цпп, који виде Захарија, чија је дужина двадесет, а ширина десет лаката, којим ће клетвопреступник нераскајан пре смрти за казну бити покошен.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА 37 ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ 39 ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО
оригиналности, ни дубине, ни књижевног и научног талента, и није оставио за собом ни једно дело од трајне вредности. ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН Доситеј Обрадовић, Јован Рајић и Захарија Орфелин су три најзнатнија књижевна радника српска у
ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН Доситеј Обрадовић, Јован Рајић и Захарија Орфелин су три најзнатнија књижевна радника српска у XВИИИ веку.
ЖИВОТ. — Захарија Стефановић Орфелин родио се 1726. године, у Вуковару, у Срему. Право презиме му је било Стефановић, а сам се назвао
јануара 1785. године.24 Његову смрт забележио је Јован Рајић овако: »1785, 19. јануарија умре љубезни мој брат Захарија Орфелин в Новом Садје в епископском мајурје пребједно...« БОГОСЛОВСКИ РАД.
КЊИЖЕВНИ РАД. — Захарија Орфелин је један од најранијих књижевних песника српских. 1761. изишла је у Млецима књижица Плачъ Сербии, еяже сыны въ
С. С. (»Собствени Син Сербији«, како се тумачи), и тек у новије доба утврђено је да им је писац Захарија Орфелин. Песник узбуђено опева злу судбину српскога народа у Аустрији, вероломност нових господара, неродољубље
дух почео ширити, када су се почели јављати писци световњаци, стало се тражити да се народни језик уведе у књижевност. Захарија Орфелин први то тражи, али са мало снаге, и сам се више служи црквенословенским.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“. Послије вечере било је сијело у дворишту. Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови. Кнез их почасти вином.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Слушајте, Мардохају! Нисам овамо дошао да слушам ваша пророчанства, већ да пазарим. Јесте ли ви пророк Данило, Захарија или Хабакук, или сте трговац?“ Он положи књиге опет на сто. „Имате право! Ја живим од трговине, а не од пророчанства“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЛЕСКОВЦА 1 ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН 22 ПЛАЧ СЕРБИЈИ 23 ТРЕНОДИЈА 29 МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 34 ЈОВАН РАЈИЋ 43 КАНТ 44 СЕРБЛИЈА 47 ЈОВАН АВАКУМОВИЋ 50 ПА
Ј. Ст. Поповић, 1854. ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН ПЛАЧ СЕРБИЈИ јејаже сини в различнија государства расјејали сја Како стаде Сербија,
1762. Захарија Орфелин ТРЕНОДИЈА в мир человјека вшедшаго а от всјех, и својствених, презренаго Знају причину сјетоват
Захарија Орфелин МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ Дично време нам приходит, зима прогоњава се, что пролеће већ доходит, љето
Захарија Орфелин ЈОВАН РАЈИЋ КАНТ о воспоминанији смерти Кољ жестока, неумитна смерт, грознаја, неумилна, всјех равно
који су у садржини једнаки али су у различној, верзификацији и у различитим језицима”, као што каже Тихомир Остојић (Захарија Орфелин, живот и рад му, Бгд 1923, 85).
своја истраживања и на друге могуће књижевне обрасце, Бернард Џонсон је у своме раду Горестни плач и Плач Сербији Захарија Орфелина. Расправа о њиховим књижевним изворима.
о томе и Остојић, Захарија Орфелин, 100). Др Димитрије Кириловић је у чланку Популарност Орфелинове песме Плач Србије, Летопис Матице српске,
Како се вероватно певала Орфелинова песма може читалац видети из следећих нота: ГОРЕСТНИ ПЛАЧ — Захарија Орфелина — Ф. Ф. Флеминг Недостаје слика са нотама из поговора у 200 примерака).
Од тих имена, у ову Антологију ушло је само њих 12, а осим њих још 11 других које Вуловић не спомиње; то су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Израсла из превода и прерада књижевних текстова у 18. веку, најављена у песмама Захарија Орфелина и, затим, Луке Милованова почетком 19.
Рођен Јован Суботић 1818. Михаило Владисављевић издао у Будиму песму Захарија Орфелина Мелодија или Стихословије к веселом прољећу 1821. Рођен Ђорђе Натошевић Вук Ст.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Са срамотом одертити и с пизмом на ме извадити мога ми домаћина господара. Гаврил Архијереј пророк Захарија Јелисаветин, муж твоје рођаке, добро за то знаш да кад он не поверова мојим речма те изарад тога онеми.