Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
7 до 1810. штампати на 70 српских књига, црквене и световне садржине, међу осталим и поједина дела Захарије Орфелина, Јована Рајића, Павла Ђулинца, Доситеја Обрадовића и Павла Соларића.
Исто тако штампано је у њој прилично дела световне садржине, од Павла Ђулинца, Јована Рајића, Захарије Орфелина, Алексија Везилића и Јована Мушкатировића.
погледу истицао пред Доситејем Обрадовићем и да је славист Добровски писао да »нова српска књижевност почиње од Захарије Орфелина«. ЖИВОТ. — Захарија Стефановић Орфелин родио се 1726. године, у Вуковару, у Срему.
* Значајан посао Захарије Орфелина јесте Славено-сербскій магазинъ то естъ: собраніе разныхъ сочиненій и преводовъ, къ пользъ, и увеселенïю
ИСТОРИЧАР. — Најважнији посао Захарије Орфелина јесте његово историјско дело Житіе и славныя дъла Государя императора Петра Великаго, самодержца
Шчербатов и В. Троепољски издали су друго и поправљено издање овог Орфелиновог дела. ОПШТИ ПОГЛЕД. — Делатност Захарије Орфелина у српској књижевности је разнострана и плодна, и неких тридесет година он успешно ради у неколико праваца.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане. Са свакијем се Бакоња људски поздрави. Фра-Захарије не бјеше дома. Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ни овлашна, а камоли поуздана и на испитаним појединостима заснована историја развоја српске уметничке поезије од Захарије Орфелина до Бранка Радичевића. Једва да је теже замислити лепшу, али и теже изводљивију жељу од те.
добива (се) утисак да је словенски текст оригинал, а српски његов превод.” — Академик Никола Радојчић у расправи Захарије Орфелин као историчар, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 1933, ВИ, 253—80, а в. нарочито стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Развој је незадрживо кренуо у правцу приближавања књижевног језика народном. Године 1768. Захарије Орфелин прокламативно је увео у српски књижевни језик мешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увек
На тим темељима у наредним деценијама израстају два свестрана ствараоца, Јован Рајић (1726-1801) и Захарије Орфелин (1726-1785), први теолог, историчар и песник, други даровити сликар, научник и песник.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА Садржај ПРЕДЗМАЈЕВСКИ ПЕРИОД У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ 2 ПЕСМЕ 9 ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН, МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН
издао Емануел Јанковић. Од књижевника у епохи просветитељства издвајају се Захарије Орфелин (1727–1785) и Доситеј Обрадовић (1739–1811).
веку, али својом естетском вредношћу сопствену епоху вишеструко надилази. Зорана Опачић ПЕСМЕ МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН Дично време нам приходит, зима прогоњава се, што пролеће већ доходит, љето приближава се.
Све што око божије, Са небеса гледи, То не живи никада У жалости, беди. ПОДАЦИ О ПИСЦИМА Захарије Орфелин (1727–1785), презивао се Стефановић, а сам се назвао Орфелин.
Милет Смотриски: Словенскаја граматика 1760. Захарије Орфелин: Краткое да простое о седми таинствах учителское наставленије....(Беч, бакар) 1765.
Захарије Орфелин: Краткое да простое о седми таинствах учителское наставленије....(Беч, бакар) 1765. Захарије Орфелин: Мелодија к пролећу 1783.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и рада је, а двоструко се плаши: једно Евине тамо у рају преваре и онде пак оне каштиге за неверовање архијереја Захарије, те зле ћуди клони се и по девојачки гови му, а свесрдо не подлаже се к речма.