Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али онде не проведох, у студији небеске механике, ни један пуни медени месец, а мене баци судбина на другу страну. Ја зацвилех и почех, у болу, да певам ону нашу старинску песму: „Сећаш ли се оног сата, кад глас дође изненада, к’о из ведра неба