Употреба речи заценуо у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

И ја труп! — пред њу. „Господине пуковниче, стање ратно!“ Капетан Радослав се заценуо и кроз смех вели: — Какав си, добро је ниси „дрпнуо“... — Море... било би свашта. Слушајте само...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не знам шта им је било толико смешно. Димитрије је скакутао и крештао својим пискавим гласом. Макарије се заценуо, онда је захрипао, закашљао и једва се, после тога, повратио. Насмејао се чак и Доротеј.

Неки су и сами поумирали чекајући да га наследе на месту игумана. Као да је све то знао. У њему се пробудио инат, заценуо се од пакости, спекао се и затегао као тетива на луку, шчепао се кошчатим рукама за земљу и нема тог ветра који ће га

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Дебели ветеринар заценуо се од смеха. — Не смејте се, чуће — вели благајник пука. — А када дође овде, објаснићемо му да је ово само шала...

Стотинама свакога дана!... А сутра ће и онај. Као да чека на ред. Зачух детињи плач, те се дигох. Мића се заценуо, а један му ставио пред уста кришку хлеба. Кад наиђох, овај као да се правда: — Нисам, богами, хтео да му узмем.

— А ла вотре ѕаптé! — запе Живадин и накрену чашу. Енглескиња испи до пола чаше. Потпоручник Топлица заценуо се од смеха на Живадиново знање француског језика. — Ала се „риташ“ француски! — добацује му Топлица.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности