Употреба речи зач у књижевним делима


Ћипико, Иво - Приповетке

—Јесте... а, може бити да и нисте, јер не разумијете... —А зач не разумимо? —Пусти... сад немам времена да ти тумачим. —Уто се јави службеница да је чорба на столу.

па сад с њим у крај . . —Па да би зач! — опази Букало. — Побога, да је остарија?! — Ка да неће и он остарити... Ма ча би он река, кад остари, да га

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Али не, одлазите од мене црне мисли! одлази грдобна сумњо; ти си породе тмина и душевних омрачаја: »Тебе је пак'о зач'о И бацио на смет У свом најљућем гњеву На љубав и на свет.

Ћипико, Иво - Пауци

Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге! Без пинез не дам ни своме оцу... — Јемате правицу! — Претргну га Рого. — Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси ...

Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после. Ча ће влада дат', исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности