Употреба речи зачаран у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Обузе га чудно узбуђење док је као зачаран кружио између Калемегдана и последње станице на Пашином брду. Застиде се што је толико прорачунат да мисли само на

некој оптичкој варци, Замак некадашњих грофова, поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што су се дуже возили кроз влажна, тамна поља. —Стварно? — рече тек да учествује.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

мирухом шушња и невена, док је млин тек са даном откривао ону своју ведру животну страну, а ипак остајао на свој начин зачаран и несвакодневан.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Пиши ми опет, унуко мила моја, обрадуј старца цвећем дугиних боја, на задње дане проспи зачаран сјај. Рођена моја, деки ће брзо крај. Буди ми здраво, звончићу дедин плави, чекаћу писмо, брзо се старцу јави.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

за нас пријања; И тишине, Кад се звезде чине Још једини пријатељи верни; И слободе, Кад нас мисли воде, Кроз зачаран простор неизмерни; И кад стега, Јарам што нам оте Белу радост у дане срамоте Падне једном с наше душе јадне.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Свако на кога га бациш, стећи ће, истог трена, и рогове и реп, јер то је зачаран чичак. Репатих и рогатих биће убрзо толико да на тебе нико неће ни обратити пажњу. Слободно иди!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину полустваран. Не пође памтећи свет балзамом зачаран Кад су ти две тужне птице вечност дале.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности