Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Зар тако старо? — зачуди се господин. — Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође. — Стани, брале, молим те!
То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио... — Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа. — Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.
— Уби га! — зачуди се Пајо. — Уби, дабоме. Догорчало човеку. Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...
— Ви'ш ти безобразника! Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар. — О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара!
— Хвала, газда! — О, богами, и ти си готово газда! Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. — Та нек није само мука узалуд! — рече момче. — Море, ту баш није узалуд! А која ти је то капа данас?
— настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. — По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш. Најмање од весеља мора му пасти барем сто рпоша. — Е то је доста, доста... богами!
Навикну на момче да му донесе барут, па узе и пунити. Утом уђе у механу неки Веља, па кад виде шта чини Трпко, зачуди се. — О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа?
Кад се вратио адвокат и њему испричаше, а он се баш нимало не зачуди, него хоћаше пући од смеха... Што се толико смејао, бог би га знао!
Само поп Вујица узео под пазухо требник и петрахиљ, па перја навише виноградима. — Јо мене, шта је попу данас! — зачуди се једна жена машући проноском. — Куд ће по оваком времену?
— Ко је? — Ја, Нико! Отвори да уђем — одговори Сава пришав прозору. — Ето ти сад опет — ти — зачуди се Никола... — Чек да отворим! — и отвори врата. — А који је бес теби ноћас? Да нећеш и ти будак?
Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се. Постаја тако, постаја, па тек викну да је сва воденица одјекнула: — Еј, Сава Савановићу, деведест година
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. — Симо! — рече он брзо. – Чујем!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Понекад се господин попа помало, бога ми, и зачуди кад му тако дође Аркадија црквењак па га позове да крсти. — За кога оно рече?
»Сушти херувимски глас!« изразио се кад је изашао из цркве. Па и сам поп Спира у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас, па приђе северним вратима на олтару и провири кроз њих да види ко је то.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
После месед дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем. Љуба се том јако зачуди. Јулка и њена мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И две жене с корпама обиђоше га обазриво и са страхом. Онда једна жена са човеком испод руке наиђе поред њега, зачуди се, па се понова врати и загледа га радознало и одлучно испитивачки.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она, или он? Поћи ће да хватају лептирове. Била га је шчепала за руку и Исакович се зачуди, шта га снађе. Морао је да устане са траве.
Павле се, међутим, зачуди, да при свему том има и неки осећај олакшања. Сад више неће морати да се у пехоту премешта и обилази баре, у Градишки,
При томе је брисао зној са чела, чипканом марамицом, а нешто загледао у марамици. Павле се онда зачуди шта га снађе. Тај млади човек, брат Рус, сав у свили, неће да му дозволи ни да исприча сербске јаде, ни да му каже шта
Гроздин нимало није обраћао пажњу, на то, што Исакович пита, али се зачуди пртљагу Исаковича, који је сад носио са собом пиштоље, и чак и прибор за јело, и чаше, кристалне.
Пошто му се то, дотле, никад, није било десило, са Волковљевим колима, Исакович се зачуди, разљути, и опсова. Имао је сад да бира: да се врати Божичу, да тражи кола од Божича, или да пође, пешице, до коњског
Кад је у Трандафилову башту улазио, зачуди га, међутим, да сва кућа трепери у светлости, и да Трандафил истрчава, пред њега, весело.
Шума му је била, као и сва природа, близу. Шума као шума. Сад, јашући тако, у туђину, зачуди се, како се пред њим отварају, велики, као цркве, шумарци храстова, букве, са испреплетаним грањем, са огромним,
Бацивши кесу са новцем и накитом, који је уза се носио, под јастук, Исакович отера Пфалерову собарицу, која се зачуди да је терају. Исакович затим дуго није могао да заспи, на том преноћишту у вароши Јарослау.
Боже! Али, кад се тргао, осети да неки, непознат, глас виче. А затим, да је то он, који виче. Госпожа Јулијана се зачуди, кад јој, једног дана, рече да неће у Подољ, да обилази сународнике. Неће више. Налазила га је да седи и шкраба молбе.
Теодосије - ЖИТИЈА
И не доби то никако, јер се игуман зачуди не говој неумесној молби, и рече му: — Не, чедо, не! Не приличи да се онај који није утврдио ноге послушношћу на
манастира у коме је гроб преподобнога, Стефан се одлучи да са игуманом и са свима иноцима целу ноћ стоји у цркви. Зачуди се старац пустињак свеноћноме и недреманоме стојању, сузама и умиљењу самодршца световњака, а стидео се у савести и
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Колико чујем, то је неки пас. — Шта кажеш, зар да псу помоћ указујем?! — зачуди се Тошо. — Кад си ти још чуо да мачак помаже псу?
Сви су били на смрт уплашени. — Откуд ти жив, бијели странче? — зачуди се сиви миш домаћин. — Па напољу пада читава киша од мачака. — Ја сам чувени Миш пророк — одговори бијели миш.
— Гдје је наш пријатељ мачак Тошо? — зачуди се Миш пророк. — Однио га је мој газда Брко у џаку, а мене је истукао и запријетио ми да ће ме убити чим обере
— Шта би то могло бити? — зачуди се Миш пророк. — Морам поћи да то извидим. За једним плотом поред Бркине куће Миш пророк пронађе увече мишеве
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. Кад Раша види коња, зачуди се. — Прави господски коњ, — рече. Пера није дуго држао тог коња.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Једва га извукоше, већ укоченог. Кад су га донели дома, настаде такав врисак и лелек по кући, да се нико и не зачуди кад она тихо, помодрелим уснама, нареди да га пренесу у њену одају, на велику пећ, крај које беше постављена широка,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Тко ме види — да ми завиди, тко ме срете — да ми се поклони; тко ме чује — да ми се зачуди.“¹⁶ У Шапцу девојке носе траву „златноглав“ да се допадну момцима.
Кад човек погледа у лепо дете, у напредно теле или ждребе, и зачуди му се лепоти, може детету веома наудити чак и да умре“, пише Милићевић.
Кад се неко зачуди детету или чему другом што је напредно, треба рећи: „Лук ти у очи!“ или „Очи у камен!“, да не би урекао то чему се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кондуктерски приправник Лука Ристин се ни најмање не зачуди кад га одредише да ради преко новогодишње ноћи. Знао је добро да га свако опирање или непослушност могу лако вратити
Јер, једно је теоријска основа, а сасвим друго пракса, разуме се... —Добро је што нисмо наручили бифтек! —Зашто? — зачуди се шеф… Имамо одлично месо! —Али морали бисте пре тога да организујете малу кориду! — Ви имате смисла за шалу!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— запита кнез, стављајући преда њ понајвиши печени кромпир. Млади човјек трже се из мисли, зачуди се најприје томе питању, па, насмијав се, одговори: — Како не би било кртоле!? — Е, видиш, у нас је одскоро!
Ја одох! Покућанство бјеше покривено дебелијем слојем прашине. Јанко се највише зачуди облику дрвена кревета. Бјеше низак, простран, са високим надглављем, којему рубови имађаху лијепо изрезане украсе,
“ Крцун му показа колико опсиже Ријечка нахија, гдје почиње Црмничка, гдје су Кучи и Пипери. Највише се Јанко зачуди кад од рођака дознаде да Ријечани и Црмничани често бију бојеве и на води са Арбанасима и Турцима!
Жалосно је то гледати!... Јанко се зачуди и насмеја томе ненаданом завршетку. И запита: — Шта је ту жалосно, Крцуне!? — А то, што постаје туђа!
— Откуд ја знам, тајко!? Зар се Јанко мени исповиједа!? Зашто не питаш њега? Кнез се зачуди њеној мирноћи. За тренутак посумља да је ишта истинито у Станину причању, да су то била њена празна нагађања, али се
Милићевић, Вук - Беспуће
Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима. Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се. — Не, — рече он, немам зашто да се љутим.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Сад ја видим. Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш. Немаш ни једнога, па то ти је! — И-ју! — зачуди се Каја. — Е, прико, немој тако! — вели Паја. — Вређаш ме, бога ми ти кажем. А да шта сам ти ја?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Отуда ти мени дођи, сад ја имам конац у рукама. — А што ли њему треба мој Вилсон, убило га кантарско јаје? — зачуди се Лазо.
— Стој! Стој! Ено га опет! — Шта, зар ни сад не ваља? — зачуди се пјесник. — А баш сам лијепо срочио оно за чакшире. — Срочио си ти црног ђавола! — развика се командир.
Сељачак се обазре иза себе као да торба иде отпозади, а није на његовим леђима, па се као маличак и зачуди: — Види ти, ево је, богами. Ваљда ми је жена утрапила кад сам полазио. — Давид Штрбац!
— Какви наши? Банда! Дабогда сви изгинули, издај ници једни! — Ма како можеш тако говорити? — зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали. — А лијепо је утећи и своје другове оставити, а?
Никад ми нико, у мом вијеку, није ништа ни поклонио доли орах. — Види сад тога ђавола! — зачуди се чича. — Ето, тако ти је то — закључи делија.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: — Ходи унутра код мене, заклињем те богом живијем!
Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје? А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо!
врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане па му рече: — Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живјети, те си се вратио по мене!
Змај кад то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући.
Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући.
Отворише га и виђевши ово троје ђечице у њему, обрадује се и зачуди, добави дојиљу и подхрани их до оружја браћу а сестру до удаје.
Цар се зачуди ово гледајући, а особито оној ђеци, али их не познаваше, колико ни они њега, па рече: — Хвала богу лепоте!
Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили.
је опкладио са тицом да она лети а он да трчи, „па ево — рече, три сахата како сам овдје заишао, а тице јошт нема“. Зачуди се царски зет оваквој брзини, па га запита: — А би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?
— рече жена. Одмах краљ скочи с постеље па на таван, те Грбу за врат. Краљ се мало зачуди па рече: — Ту си, лопове, сад си ми зап'о шака! — па с њим доље. — Казуј, Грбо, шта те је наћерало да ми не даш мира!
Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина и у марами грожђа. Кад цар то види врло се зачуди и сви у двору. Онда стриц онога момка рече цару: — Сад ћемо му заповедити друго што заиста неће моћи учинити.
Кад то виђе царев слуга, зачуди се, ама се и уплаши од силних оклопника те одмах пристаде и трампише. Он узе магарца и појаха, а ономе даде везену
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако је то. Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну. И Љубица се зачуди кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја. — Је л’ ти ово комшијска чаша ?
Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама. Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима. На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.
Ишчекујем вас од јуче једнако... — Зар?... прекиде је он. А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати. — Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине...
Нешто и код њих има, устумарали се кâ говеда пред олујом. — Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. У том се отворише вратнице на дворишту. Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. — Ето га!
Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно. — Хвала Богу, кад те нађох! Хајде!... — Куда ћемо ? пита она, стежући његове
Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило... Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...
рекни му, па се заплачи. Ја како, братићу!... Чуј ти само мене. Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, Господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога
Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо: — Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава помало боли...
— Био... јест, био сам ... због квартирине. Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови. Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће то бити непријатно, а и она избегаваше
беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди: — Охо ... то је новац! узвикну он, бришући се.. Како да ви не примите плату за четири месеца !...
пљусну киша, просуше се читави потоци из неба... Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи
Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата. Стојан се зачуди кад га угледа оваква. — Што си таки, јадниче ојађени ?!... Гле, кâ да је сад из воде извађен. Па ти си слаб, братићу!.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За неколико тренутака облада њиме неко душевно задовољство, коме се и сâм зачуди. Промени му се свет, променише се чак и мисли: »Па што? мишљаше он.
— Диван пут, господине! Ако хоћете да се науживате — извол'те. Голанфер је то рекао од шале, али се врло зачуди, кад му господин Мојсило нареди: — Па причекај, ето ме.
Кад Пера стаде да описује побуну зелених, случајно погледа професора и спази да је то директор, али га ова промена не зачуди. Он продужи, а директор, по свом обичају, погнуо нос, па дрема...
Ту затече чича Перу где чупа уродицу из пшенице и, како изгледа, веома се зачуди његову присуству. — Шта то радиш, чича? — запита Перу после обична поздрава.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У јутру њега већ није било. Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг. Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А ти — је ли те то поп Стефан научио да разваљујеш гнијезда, а?“ Дијете се зачуди откуда странац зна име његову бившем учитељу. Маломе се учини као да гледа некога врачара. „Нећу више никад!
„Па елате!“ рече медик, који је дотле муче сједио. Сви устадоше и пођоше за медиком, у преграду. Јанко се зачуди видјевши гдје толико људи у то доба к њему долази.
„Јеси ли се наиграла?“ запита је отац, па је загрли и притиште к срцу, дирнут, јако дирнут. Цура се мало зачуди тој милости, ту пред званцима, против адета.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад то види цар, зачуди се врло, па пружи руку с коња да му узме сјекирицу, али хоћеш! не може да је извади из кладе! Брже боље сјашу слуге и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А! побратиме, шта ћеш ти овђе? Нијесам ли ја теби казао, да ти више не идеш за мном?“ — „Е! мој побратиме!
„Ено оно је премудри.“ Човек се зачуди, па помисли у себи: „Шта ће оно дијете мени знати казати! Али већ кад сам дошао довде, ајде да видим, шта ће рећи!
Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!” па се | врати натраг и узме буздован па с њим кући.
Змај кад то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!” па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред кућу, изиђе
Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!” Па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред двор, изиђе
Кад царева кћи пошље једнога од дворана да види јели он жив, и ако је жив, да га доведе преда њу, дворанин се зачуди кад га нађе у соби где седи жив и здрав, па му онда рече: „Хајде, зове те наша царица.
” Кад он изиђе преда њу, и она се сама зачуди како је остао жив, па му да доручак, и пошто доручкује, да му у хартији завијену свилену мараму, златом везену, па му
” Кад отац то чује, он истрчи пред кућу и зачуди се кад види такове госте пред својом кућом. Онда га син запита: „Можемо ли ноћити | овде?
Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина и у марами грожђа. Кад цар то види врло се зачуди и сви у двору. Онда стриц онога момка рече цару: „Сад ћемо му заповедити друго што заиста не ће моћи учинити.
” Он узјаше на коња и отиде по траву. Кад дође на ону ћуприју зачуди се њеној красоти, али му чисто жао буде што јој нема и оних двеју талпи, па кад | дође на среду, погледа и с једне и с
За тим прешавши преко ћуприје дође у једно село, и пролазећи крозањ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева. и весели се, те запита једнога: „Како је то, брате, у вас све весело?
Ондар му баба да један орах говорећи му: „Узми ови орах, чувај га до потребе.” Он се зачуди овијем даровима, пак упита ову трећу бабу што ће рећи да му је она најпрва дала мало круха, потоња љешник а она орах.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јето фра-Тетке! Бижмо! — викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра што је сједио до стрица. Дакле, то бјеше фра-Тетка. — Оће ли брзо бити готово то, Грго?
— рече Бујас. Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир. Сутрадан зачуди се фра-Брне што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два-три пута, пак отиде у предњу
Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице. Бакоња се зачуди како прије стигоше. На главном олтару св.
Бакоња се зачуди како то није још одмах видио, па онда помисли да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад
У сплати спаваху Бељан и говедар. Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком. Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио. — Шта је теби, Дундаче? — Ники ми се враг увалија у дроб — једва изговори возар.
Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом. Бакоња се зачуди што се то разгласило тако надалеко, али исприча све како је било.
Бакоња му каза ко је и кога тражи. Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође. То зачуди Бакоњу, али види није друге.
Цвита сађе да пољуби Срдара у руку. Бакоња гледаше на страну. Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године откад није био у оштарији.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Над њу се надноси лик... Шарене очи. Зар он, зар с њим? Зачуди се, не, брани се, а он јој прилази све ближе и ближе, припија се уз лице, ураста у главу и у мраку истискује свест. ..
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Каква је ово кућа? Где сам? — зачуди се, али је цврчак упозори да ништа не пита. Није ни имала времена да пита — пред њом су се отварала нека прозирна,
— Ђаволак протрља очи. Уместо грбавице, пред њим је стајала лепотица. У руци јој је била ружа. Она је принесе лицу и зачуди се њеном мирису, па је пружи суседу да помирише. — Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп?
— Хоћу напоље! Доста сам чамила у теби! — чу јаје како из њега неко гунђа и зачуди се. Ко би то могао бити? Свуда, докле је око сезало, царевала је тишина, расли мириси трава, откида ле се звезде и
Младић се загледа у лепотицу и зачуди: досад је није видео у околини. — Одакле долазиш? — упита је, али лепотица се само осмехну и не рече ни речи.
Једино врх Снежне горе који се беласао у даљини био му је непознат. Зачуди га што нико не зна шта се на томе врху налази. — Многи су покушали да се попну и сазнају! — рече му један старац.
Да ли је икада ту и био? Дечак испружи длан и зачуди се: на длану је светлуцала Мерсадова кожица. Није то, значи, само сањао? — Па да полетимо! — шапну дечак. И, гле чуда!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ретко на Балкану, без ратовања, свакако би искористио онај дар које у доба ратовања мање користи а више штети: дар да зачуди одстојањем које је често имао не само према другом него и према себи, а које му је омогућавало да ни друге ни себе не
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
запаре, не унесе нимало свежине, нити оног зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се окрепио и он се као зачуди кад не осети баш никакве промене у земуници.
Госпођа Леђенски застаде, па се веома зачуди својој савршеној мирноћи и присебности. — Нисте први кога сам приметила да ме прати — рече она.
Окрете се Митар као што се увек окретао кад је са другом својим путовао и о њему се очински старао, окрете се и зачуди се. Зачуди се тако некако да застаде.
се Митар као што се увек окретао кад је са другом својим путовао и о њему се очински старао, окрете се и зачуди се. Зачуди се тако некако да застаде.
— Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они хтели? — Срби — настави св. Петар — Срби хоће да ратују!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. — Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!... Ко би се тога сетио...
А јесам га ’нако резилио и друго којешта... — Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: — Је л’ ти тешко тако, болан? — Тхе...
Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила... Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.
Ђурица се зачуди: — Шта је ? Куд ћеш сад ?... — Морам ићи. Остави ме сад, молим те! — Немој, болан. Што? Седи само да ти кажем.
Нисам ни ја од гвожђа ! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. Вујо се још више зачуди, али не као мало пре.. Сад му беше загонетка решена.
— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. — Што ти није мило ? — рече он чудећи се. — Зар смо ми за то...
И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти.
Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. — Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. — Вујо те зове да идеш право њему. Ради се о твојој глави.
Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу. Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.
Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. — А после.... шта ћеш после?... Да нађеш другу, је ли...
Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. Станка се зачуди. По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он је знао где му је село, но ту сада села не беше, него се само познавало место где је некада било. Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто стајао, и ту
Када свекрва оде да тражи хаљине, вјештица ће: — Бога ти, султанија, милује ли те како муж? Султанија се зачуди, па ће јој: — Бога ми, милује, ама ми је за чудо оклен ти знаш да сам ја султанија.
Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: — Ходи унутра код мене, заклињем те богом живијем.
Жена, како га види, зачуди се па му рече: — Забога, чоече, откуд ти овдје? А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо!
врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, и она се зачуди и препане, па му рече: — Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живљети, те си се вратио по мене!
Онда старац узме бајаги камен, а он узео комад тазе сира, стисне га у руци док из њега потече вода. Див се зачуди томе, па му рече: — Кад си таки јунак, хајде са мном у пећину.
Див се још више зачуди толиком јунаштву и уплаши се. Одатле крену даље и дођу у пећину. Ту нађе све осам дивова и позна се с њима.
Сва коса сја се као сунце од самога злата, а једна само једина коса жута и баш као лисичја. Томе се зачуди цар, па ће рећи дјевојци: — Кажи ти мени што је сва твоја коса од злата, само једна длака жута као у лисице?
Лија пак трчи, па трчи за својим побратимом, док га једва једном стиже. Побратим се зачуди кад виђе лију иза себе наблизо, и би му врло мило и драго. Сад кренуше сви заједно даље.
Ови ђетић зачуди се овој њиховој љубави, досјети се да су га узели намјесто брата, те се и он стане показивати као да је њезин муж и
Она му се зачуди шта му је, а он јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је:
Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина и у марами грожђа. Кад цар то види, врло се зачуди, и сви у двору. Онда стриц онога момка рече цару: — Сад ћемо му заповедити друго, што заиста неће моћи учинити.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Што ћу да зборим? К теби сам дошла... —Нијеси ти за ме! — понови он одлучније— А и што ћеш ми? —Што говориш? — зачуди се Лазо. —Чуо си... Ма нећу да ме нико куне. Наћи ћу јој посла... Биће јој боље но откуд је дошла...
— нападоше речима, подсмехавајући се, људи на њу. — Није ни он најгрђи! — опази жена, па се тога часа као зачуди : — Што, људи, радите? Видите да погибе човјек!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ко пажљиво чита имаће прилику да се мало зачуди кад види колико се често код нас појављује оцена да су, на пример, романи неког писца значајни и добри, али им је лош
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
се стаде молит’ старом рибару: „Пусти мене, добра душо, натраг у море, А откупа, каква хоћеш, ишти, — даћу ти“. Зачуди се деда-рибар, — чудно и јесте: Ухватити златну рибу која говори!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
о главном штабу, и то од једнога руског вишег официра, и то пред човеком кога он цкопо и не познаје — све то јако ме зачуди, и ја погледах пуковника са недоумевањем.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
После неког времена под том буквом он се зачуди чему се је исповедао у страху од смрти и мало засече букву, кад из ње потекне крв, а он, престрашен, скине капу,
Ћипико, Иво - Пауци
— Раде! — јави се жена. Добре ли сам среће, жедна сам! Раде се окрете и зачуди. Досада нигда је још није виђао у планини, а ријетко је виђа и у селу, откада је одбјегла и за другог се удала.
Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде те је по овакоме времену к њима дошла.
Удовчина, среће ми! Ха, ха! — А може бити да се отац свети сину, — уозбиљивши се, вели Павле. —Чуј и ову! — зачуди се Петар. —Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!
Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци. —Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена— да видим што радиш... —Ево, губим вријеме ..
Би ли ти пошла са мном? Да некамо побјегнемо... Хоћеш ли? —Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја. — Остани, Машо, још остани! ... Овако ми је лијело ... Фала ти!
у пољу свирајући у двогрлу извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође прама свирци, мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се кад мјесто друга нађе оца. Вели му: — Што то, оче, ти?.. . Стари се прене као иза сна.
Пали су на те... а ја их подмирио ... —Па тако је и право... Ти си тако хтјео ... — Право?! — зачуди се газда. А ко се парбио и ко је парбу изгубио? Раде се изненадио, збунио.
А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледа даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.
Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ
—Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. — Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило. Од онога није било користи. — Дакле, три дана!
— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца... Ух, кад помислим на фамилију! — Пуно! — зачуди се Иво. — Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. — Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.
— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! — Је ли могуће? — зачуди се доктор. — Не чујеш како се сељани смију? — То је срамота! Рећи ћу редару. — Пусти!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као јелен преко поља! Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада? А Љубецки већ на мети.
Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако. И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А оне речи је управила господи која су долазила у апотеку на ликер. Господин Јоксим се као мало зачуди питању: — Па научиће Павле француски, госпођо; врло просто.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Роман се сам зачуди видећи себе овако еквипирата, и сумњати почне да л’ је то онај исти Роман који је малопре с расцветаним туром по
Тако, на пример, кад сека Јуца код свог швалера ужива сладост пољубаца, не нада се и чисто се зачуди видећи да је наједанпут мултипликацију докучила и да дивидирати мора; тако и наш Роман, који није ништа друго у памети
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак се само насмеја: ко је још биљке звао у помоћ? Закорачивши, угледа Ведран своју сенку и зачуди се: проширила му се рамена, смањила глава. Зарадова се дечак, потрча. А пут све стрмији, као да планина бежи у небо.
« Дрвосеча отвори врећу и зачуди се: пуна врећа маски каквима се играју деца. — Баш сам будала! — рече љутито себи. — Шта ће ми маске ђавола, попова и
« упорношћу траве ухвати се она за живот малишана, не дозвољавајући Смрти да прекине кончић тањи од паучине. Зачуди се и Смрт толикој снази, за тренутак изгуби дах, па с гневом рече: — Мораћеш ми га дати, луда мајко!
Али не затвори Варалица око, нити се маче да хлад нађе. Шта је, ту је: узмака нема! Зачуди Варалицу тишина у којој се ни лепет птичјих крила, ни шум ветра није чуо.
— Чекао сам те дуго! — рече Старац. — Чекао? — понови младић, и зачуди се, јер му се чинило да Старца однекуд познаје. Али, кад погледа мало боле он схвати да познаје једино старчев глас.
Звезда која је прва стигла на обалу језера чу некакав танани звук и зачуди се. У својој небеској башти много је тога могла да види или чује, али глас фруле био јој је непознат. Одакле долази?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Жуја одмах ускочи за њим, окрену се и леже с главом према вратима као свако право псето чуваркућа. — Види ти ње! — зачуди се простодушни Стриц, па и сам крену да провири у колибу, али Жуја пријетећи зарежа.
Еј, не бацај се! Иза стијене, са стране, помоли се ознојено лице Лазара Мачка. — Шта то радиш доље? — зачуди се Јованче. — Доћи да видиш. Јованче се спусти у Јаругу.
Батерија ће бити боља, лакше ћу је сакрити од осталих. — А што да кријеш? — зачуди се Јованче. — Зар осталим дјечацима нећемо казати за ову пећину? — Боље је да не говоримо — предложи Мачак.
Ви мислите да су вам дјеца у школи, а они — шиии! — перјају кроз село. — Ма зар и мој Николица? — зачуди се Николичина матер. — Док је Жују негдје сакрио, видим ја да нешто није у реду.
—А ја ћу се наоружати боцом добре ракије — јави се пољар Лијан. — Гле, шта ће ти то? — зачуди се кнез. — Ракија није никакво оружје. — Како да није — повика Лијан.
— Откуд ви тако изненада? — зачуди се стара Марија. — Пошао Николетина у војску и рекао нам да те припазимо и дрва ти донесемо.
— Стигох! — уморно дахну пласт. — Па ти вучеш на себи читав бријег — зачуди се Мачак. — Богме прави бријег! — потврди глас из онога отвора на пласту. — Хоће ли доста бити? — Чак и превише.
— Еј ви тамо, шта ви то радите? Излазите, видим вас! Као на команду дјечаци иступише иза дрвета. — Одакле ви ту? — зачуди се сад учитељица. — Побјегли од усташа — одговори Јованче.
— Их, па како тога да се не сјетим! — зачуди се Јованче. — Тамо у оној дивљини сигурно никог нема. Убрзо мала поворка крену преко подземног језера.
— А зашто је зову Мачкова? — зачуди се командант. — Због неког дјечака, Лазара Мачка, који је први пронашао улаз у њу. Зовнуше у штаб Јованчета.
— Друже команданте, како би било да ми дадеш курире из бивше Јованчетове дружине. — А зашто баш њих? — зачуди се командант. — То су ми комшије, пријатељи и помагачи из најтежих дана окупације. Имам у њих пуно повјере-ње.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свака на главу по једному паде. А једна, четрдесета, вајајући се сама не имаде кому сместити се на главу. Зачуди се о тому и полакоми што се оно свиде и таки сметну са себе оружје и одело своје, потрча онамо водом к њима и паде ома
И апостол каде пак оно од цара послато благо прими у своје руке, та и зачуди се божијој судби и уздигну очи и руке горе к небу... И оно последње пак све издаде тамо просјаком.