Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих. Некака мрачна тајанственост била је на њему. Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Зато се ја онолико зачудих кад га овдје затекох!... Јанко удари пречцем од попове куће и готово трком стиже кући Саве Маркова, кога затече у
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам колико је трајала ова благородна гимнастика мојега ума, тек ја одједном опазих да је свануло. Зачудих се што ме момак не буди кад зна да понедеоником имам три часа пре подне.
ехе!... да ме водите. Најпре се зачудих овом позиву и реших се да одбијем, али ми одједном севну у глави некаква нада...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува. Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо, тихо, тако срећан био, Да се твоје злато не пробуди!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Ево, одмах ћете се о томе уверити“. И он поче да говори немачки, течно и савршено као да је рођени Немац. Зачудих се томе, а он се насмеши, па рече: „Студирао сам у Штутгарту на тамошњој високој Карловој школи“.
„Али, драги пријатељу! - Не ви мени, већ ја вама морам да будем благодаран“. Зачудих се тим његовим речима јер знам да говори увек истину, а не само из учтивости. „Да, да“, рече он, „Ја сам ваш дужник!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... — Ха-ха-ха... кâ велиш : обрнуо га Вујо зимус! ... Неће више, не бој се.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кратким покретом све одаје гробне И сан лешева, онако сирота, Заклони собом да земља не јечи. И зачудих се откуд код ње снаге Да црне слике све одједном скине, Да ми издвоји из паклене јеке Дан здравог сунца, једне очи
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само да га видиш како се населио и изгра– дио!.. Зачудих се овој новости и нагнах коња онамо куда ми пратилац показа. Велики четвороугаоник ситногорице беше прорешетан, готово
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
На глави ти венац од поменка Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Поврх срца стручак милодува. Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо! Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Видиш онај гроб с новим, бијелим биљегом изнад мојије' откоса? Оно је гроб Слатке Душе... — Слатке душе! — зачудих се ја. Како то слатке душе? — „Како то Слатке Душе!“ — као да се мало Дуле љутну. — Лијепо! Слатке Душе оно је гроб...