Употреба речи зачух у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих. У тај пар зачух некакав тежак ход. Отворих очи и угледах момка који је ложио фуруну. — Сан! — рекох. — Сан!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање. Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими! — викнуше војници сложно углас и одјекну једновремено: шљап, шљап.

— Овам’ те, ’тицо, овам! — зачух глас потпоручника Александра. Погледао сам у правцу где су и остали војници гледали и смешкали се.

Војници нешто вичу и машу рукама, сигурно да се склонимо. Зачух како Груја викну: — Која је батерија? — Дринска... Бежите!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима. — Напред! — рекох, а и шта сам знао друго. у собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И док ја нисам у селу још био, Да л' те је, реци, мој супарник срећни Путањом оном горе изводио?“ „Ах, лудо моја“ - зачух прекор нежни „Том вечном сумњом што жалостиш мене? Да, пут је стрмен, ал' хајде, видиш Да не премаша снагу једне жене!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

У ноћ, страшном буром разјечану, сину мени зрака пред очима и глас зачух кано глас ангела: „Ја сам душе твоје помрачене зрака сјајна огња бесмртнога: мном се сјећаш шта си изгубио; бадава

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тада осетих како се муњевито покидаше нити последњег пријатељства и последње наде. Баш у том часу ја зачух како се кроз мртвило гробља разлеже мачји јаук, који ми смртном језом заледи срце.

Био сам замишљен стварима службе и корачао сам лагано, сагнуте главе, кад за собом зачух зврктање камиона и одмах затим силан прасак гуме која беше прсла.

А док ти нисам почео да причам, ти си се у чуду питао шта ми је. Ето шта ми је. Ишли смо малочас под руку, а ја зачух кад неко изговори име које највише волим.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Чујем шум, клопарање, звецкање, жагор, нешто се сломата лево и десно... „Полако бре, куд сте запели? — зачух нечији глас. — Дале немате куд... Овде је ров. Стој!“ — чули су се разни гласови. — Ко си ти? „Четврти пук“...

Измешали смо се у овој ноћи, те не знамо где је ко. Зачух кад неко шапну: „Ево, овде је.“ „Јеси ли ти, Влајко?“ — и једна се прилика спусти поред мене. — Ко си ти?

Онда затворише врата на тој соби и ја зачух како обрнуше кључ у брави. Сад сам затворен. И да хоћу да идем, сад не могу.

Затим се врати на старо место. Заустих да нешто кажем, али неко дохвати за браву и тада зачух мушки глас: — Апрі ла порта! Погледао сам у врата, па у њу. И наједном било ми је све јасно. Пећина!...

Добро... Адіеу — отворио сам врата и пошао низа степенице. Наједном зачух глас: „Драгиша!“ Окренух се. Она брзо сиђе, обави руке око мога врата, пољуби ме у уста дишући снажно, а потом, без

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Видимо како поред нас промиче црна силуета великог ратног брода... — Сад... шта нам Бог дâ! — зачух где неко говори. Кратак и снажан урлик разлеже се са наше лађе.

Стотинама свакога дана!... А сутра ће и онај. Као да чека на ред. Зачух детињи плач, те се дигох. Мића се заценуо, а један му ставио пред уста кришку хлеба.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ја клекох... И докле ме грије Њен поглед, ја сам жедан сунца пио. У души зачух слатке мелодије, И све ми сјајем чудесним заблиста, Мило и топло, као нигда прије. Завјеса спаде...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности