Употреба речи зачуђеније у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Обуче се и Никола. — Е сад, Нико, понеси вериге — рече Сава — па 'ајдемо! — Вериге!? — узвикну Никола зачуђеније него да му је заискао три будака одједанпут. — Вериге, вериге — ја! Понеси само... — потврђује Сава смејући се.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Глас му веома задрхта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла. Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано... Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја бих за вас...

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН Њему ли? Кћи твоја не сме дати парастос. МЛАДЕН (зачуђеније): Како то, дедо? МИРОН (значајно): Срете ли Сароша? МЛАДЕН Јест, на крају улице. МИРОН Из кафане ли је изишао?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности