Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја тргнем руку, она сва поцрвени, очи је оборила доле и више ме није смела погледати. Живко ме посматраше зачуђено, и тек кад смо били сами, питаше ме за моје чудно понашање...
— Да није тутор? — питаше учитељ, а Милисав се трже и зачуђено погледа у свога учитеља; као откуд учитељ да познаје његове тајне мисли, које он досада ником није поверавао?
Она је у његовоме наручју дрхтала као прут, а кад се извила из његових руку, она га зачуђено погледа: — Шта радиш то, Милисаве? — Љубим те!... Хтео сам те у старога Сремца запросити, али ми тутори не дају...
— А како може мој отац без мене живети?... — питаше зачуђено девојче. — Сви ћемо заједно живети! Она обори очи доле, па онда нежним гласом, скоро јецајући, протепа: — Ох, ала
— Шта,... — питаше младић зачуђено. — Ох, видим ја — рече кроз сузе учитељ, — видим ја да је дете невино! — Ћут’, учитељу! — опречи се на њега Радован.
— Ал’ ако ми ти помогнеш, — рече Сремац, — ми ћемо га за десет дана повратити кући. — Ја? — питаше учитељ, зачуђено гледајући свога госта. — Ја да му помогнем?... О, стари мој пријатељу!...
Учитељ посматраше те ствари зачуђено и гледаше испитујућим погледом у Сремца. — Тај, видиш, чија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; тај је исти
— Јелице, ’оћеш ли са мном у Јагодину, — рече стари Сремац својој јединици. Она га погледа зачуђено; јер све откако су се доселили у Планинац, није је стари отац никуда провео, нити је она познавала места која су с оне
Милисав је за све то време зачуђено гледао у младога Гружанина, а кад је све довршио, он дубоко уздахну. Сад уђе и стари Сремац са учитељем.
Тако он, размишљајући, стојаше и гледаше зарђало гвожђе, док му се и судија није приближио и, зачуђено погледајући у његово жалостиво лице, меким гласом не проговори: — Шта стојиш, синко? Ево те твоји избавиоци чекају!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јесам, газда-Рако... А што питаш? Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. — Па шта чините ви, људи? Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака.
Што сам се ноћас престравио, никад нисам! Сељаци слегоше раменима, па се згледаше зачуђено. Неки рекоше: — Море, ти си се то опио, па ти се учинило! — Ама шта је стоку плашило? — питаху се други.
— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено. — Што је?... Што га, сиромаха, снађе беда! Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг.
Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. — Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав. Куд си наго? — Пусти ме да убијем пса! — Кога? — Ама оног... срете ли га где?
Још с вратница поче тек један: — Ама Милуне, шта ти ово учини од нас? — Шта, море? — упита Милун зачуђено. — Што ти нас закла? — Како, море? — упита опет Милун у чуду.
Радош се прибра мало, па им којекако исприча на што је нагазио. — Ала, брате, зар баш као дете! — узвикну један зачуђено. — Право дете! Само чупаво! — Ама јеси ли ти баш добро видео?
Утом они озго стигоше пред механу. — А шта вам је то? — упита кмет зачуђено. — Ето шта, видиш! — одговори поносито онај што држи појас. — Дивљак! — Дивљак! Какав дивљак! — Видиш какав!
И наже се те извади зверку из сандука. — Па то је мајмун! — учини начелник зачуђено. — Јес, јес, јес! — одговори Енглез, и стаде миловати мајмуна, тапати му нешто енглески и претити му прстом.
— Богами, одиста. — Баш бих волео да ми то ниси казала... — рече и нешто се окари. — А што? — упита Радојка као зачуђено. — Тако!... — одговори Страхиња, па се замисли.
— одговори Страхиња озбиљно. — Е?... А докле? — Може бити чак у Посавину. — У Посавину... — завикаше готово сви зачуђено. — А што, море? — упита кмет, који баш у тај мах донесе ракију у бардаку. — Мора се, Пурко!...
— Мора се, Пурко!... — рече Страхиња и уздахну. Сви га погледаше мало зачуђено. Страхиња се напи једном, извади лулу из појаса и запали, па тек онако упита: — Ви овде нешто већате, чини ми се?
— Ако хоћете, ја ћу вам бити воденичар. — Ти?!... Бог с тобом!... Махни се!... — повикаше многи зачуђено. — Јест, ја... Барем за једну ноћ — одговори Страхиња поуздано. — Окани се, брате — вели му Пурко. — Немој се шалити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!... Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?...
— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. — Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? — Да видимо ко је бољи рвач? — Остави се! — рече Станко.
Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: — Хајдемо њему! — Коме? — Алекси. — Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? — Нисмо имали право. Ми убисмо човека ни крива ни дужна. Хајдемо!...
И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. — А, гле Лазе?... Откуд ти? — упита га он зачуђено. — Дођох до тебе... — Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. Лазар уђе у одају...
Кад Дева уђе, сви пренуше. — Откуд ти?... Што си мокар тако? — упита Чупић. — Од Турака. — Од Турака?! — упиташе зачуђено. — Јест, управо из турског табора. Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: »Шта, зар поп Ћира није имао мачке!? Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!
— вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику, па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке, овог грдног безобразлука Шациног.
— Охо, охо! Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако... — Јесте; ми онако, а ваша кућа свакојако. — Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира, па остави шешир. — Само кад је ваша кућа пример селу. — Богме и јесте.
Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!... К’о да ће хиљаду година да живиду! — Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било? — Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела. — Ништа... — И ви баш ништа нисте чули?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако, после сваког прелаза, док је она животиња са зачуђено-жалосним погледом дрхтала с оне стране, с ове овамо, одахнули гледаоци спремали су се за нову напрегнуту стрепњу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гледао га је зачуђено. Иако дугих стопа, и ногу, тај човек је стајао пред њим, ипак, врло лако, отмено, и, кад је Гарсули пришао, Павел је
Сваком своје!“ Међутим, кад је Ана отрже од Павла, Варвара се занесе и поче, грчевито, да плаче. Петар је зачуђено посматрао своју жену, али ништа не рече.
Плакала би, кад би Варвара полазила. Мати их је посматрала, зачуђено, и огорчено. Трифунова жена није волела ни жену Ђурђеву, Ану.
Ти трговци, са белим чалмама око главе и великим црвеним турбанима, гледали су га зачуђено, али га нису истерали из чуна. Нису га питали, ни ко је, ни куда ће.
Нису га питали ништа, ни на будимској обали, кад је износио робу, па се, изненада, залете и побеже. Гледали су за њим зачуђено, али нису викали.
Био је њен официр. Отпуст је из војске добио! Трандафил је Исаковича посматрао зачуђено и сажаљиво. Тај високи, стасити, лепи, официр био му је смешан и чудноват, као што су били чудновати и калуђери, са
А кад је Трандафила о њима питао, господин Георгије би само ћутао, и зачуђено га гледао. Честњејшем Исаковичу чинило се да још чује топот њихових коња, да чује њихову песму при одласку.
Њена богата рођака, која се удавала за Петра Исаковича, мирно, некако нехатно, послушно, посматрала је, зачуђено, како јој рођака пиљи у Павла и шапутала би јој: „Сриће ти! Што пиљиш у њега, тако?“ Али јој рођака није одговарала.
Молио је капетана да сиђе из кола и види његову робу. А кад Исакович и не одговори на то, човек га зачуђено погледа и упита: откуд његово превасходство иде и зар неће ништа да купи?
Кад би му се то и десило, Исакович је спуштао госпожу Евдокију, брзо, на земљу. Она би га, после тога, гледала, зачуђено.
Имао је лице човека који стално дрема и фратри су га, каткад, посматрали зачуђено. Исакович је знао да му, сад, живот зависи од неког официра, који ће му прегледати папире, печате, и натписе, у првом
А кад стигоше горе, на трећи спрат, Павле виде да их чека увела лепотица, која га је зачуђено, и задовољно, посматрала. За све то време, из зидова, допирали су, до Павла, свирка, дрека, смех женски, вриска.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Око необичног човјека окупи се зачас велика гомила људи. Неко зачуђено повика: — Пази, пази, бијели миш пророк сакрио се међу своје срећке! Уплашио се лава. — Тако је, тако!
заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи: — Гле, па ја се у овој гори не могу ни сакрити. Тек сам улетио у њу, а већ ми на другом крају вири глава!
Док су они тако разговарали, дотле су Тошо и Миш пророк јурили кроз ноћ према њиви под планином. Звијезде су зачуђено жмиркале гледајући необичног јахача на мачку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ничто менше, чувајте у души тиху нашу надежду: сладост православља.“ И кад виде како га зачуђено гледају, показа им опет руком да улазе и понови још тише: „сладост православља“.
По разбацаном сену лежали су му људи, крај коња који су ударали, тупо, копитом у земљу, у сну. Пси, окупљени зачуђено и задивљено око њега, јер је бдио, дахтали су од жеђи и глади, вијајући се преко дана, чак на другој страни планине.
Док је говорио, гледао је Исаковича, брадатог и бесног, зачуђено, лорњоном. Од тога дана нису више вешали. Батинали су само оне које ухватише у пољу, а Исаковичев бегунац појави се,
У том паклу, дуж задимљених зидова, пред мирним коњима што се на пуцњаву нису ни трзали, са својим псима што су зачуђено њушили мирис барута, загледајући мртве, ишао је Исакович, не знајући где је његов пук, јер се људи беху помешали.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Ви се љутите? — запита он. — Зашто? — рече она и погледа га зачуђено. — Ја сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи.
— Остајете овдје? Шта да радите? рече она чисто зачуђено и не вјерујући. Он се мало замисли и погледа је у очи. — Чекати вас да дођете овамо до године, каза он лагано и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Дуња је испала била, и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у њу. Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.
А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: — Е, мој брате, и сопатниче мој, зар и тебе закла и ошури!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али јатка ево прену, Диже око зачуђено, И крај себе мајку глену, И то сузно око њено, И око ње суза ова Вас обрте свет изнова.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине: — Откуд лисица црвена кад је жута! — Хм, жута? — бечи се дјед. — Жут је твој нос.
Ја први дигох руку. — Ево га, Бранко ће нам казати. — Вук је зелен! — окидох ја поносито. Учитељица се трже и зачуђено подиже обрве. — Бог с тобом, дијете, гдје си то чуо? — Каже мој дјед — одвалих ја самоувјерено.
Старац се загледа у мене врло, врло зачуђено, а онда се малчице замисли, растужи и коначно му се негдје испод бркова указа и брзо сакри лак неуловљив смијешак.
— Коњ, кобила, то ти је иста ствар. — Иста ствар? — понови дјед потиштено. — Ма шта је теби, стари? — зачуђено ће брадоња дижући поглед с блока. — Шта ми је, шта ми је? — опет понови старац с муком се упињући да дође к себи.
Сви га зачуђено и ћутке испратише погледом, а потом се све очи упитно окренуше према моме дједу. — Раде, шта је сад ово?
— А гдје вам је оно момче које је Дрмогаћу водало по селу? Кад ме изведоше пред наредника, он зачуђено подиже обрве, очекивао је, ваљда, много старијег дјечака, а онда се намршти и строго упита: — Име и презиме?
такоћер, био неки фашиста који је ишао на Москву исто као и Хитлер данас, и тамо надрљао, па се устобочи у мјесту и зачуђено гракну: —Пази, молим те, и сад ја каву да јој набављам, швалерки Наполеоновој!
Обазре се на растреперене свијетле љепотице, обасјане бљештавим јутарњим сунцем, и зачуђено рече: — Пази га, све се бијели као да смо на омладинском збору. Још само комесар говор да одржи.
Будемо ли тако почели, оде наша борба дођавола. Пропашћемо док оком трепнеш. Натоварени митраљезац загледа се тако зачуђено у накостријешеног чичу као да пред собом има створење с некакве друге планете.
Илија се, коначно разбистрен, широко огледа око себе, принесе затим часовник до ува и зачуђено рече, скоро нечим обрадован: — Јадна ти мајка, јеси видио чуда и кланице, а он — још увијек ради.
Еј, ви тамо, дајте брзо један завој. Ошамућена старица зачуђено је гледала у свој окрвављени рукав и тек послије неколико тренутака дође до ријечи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тек кад се Тода окрену и боно смешећи се ману му руком, он се тад одвоји од ње гледајући је зачуђено и пренеражено. После венчања опет је било весеља. Јело се, пило, просипало до миле воље.
— Кола, Димитријо! — рече попа кад га овај зачуђено погледа. — Зар не знаш да Тода треба да иде у село? — Хајд, спреми! А Димитрија се згрнуо па ништа не разуме.
— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. — Тако! — А пламен ми обузе бледе и суве образе. Пружих руку, обвих је око твог пâса, ти се угну и слатко насмеја.
А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. — А Стана?... — упита зачуђено моја мајка. Мајка ти се збуни, поцрвене. И, онако малена, она се још више згури и прошапта: — Не знам, ’аџике.
— Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш. — Ја те зовем, ја. Стани, куда ћеш? Ти стаде. — А што ти? — упита зачуђено. Покајах се. Дође ми тешко и неугодно. Хтедох да се удаљим, али нисам могао. Ти спази ту забуну.
Рано је. — Па друге године и пре овога времена си иш’о? Ваљда имаш сада мало да учиш. Свршаваш већ. Погледах је зачуђено. Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама. Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.
— А ја те, брате Косто... — Па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер. — Што, Николо, не идеш да спаваш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ханџија се кобајаги зачуди: — Какву аспру иштеш? Ти мени нијеси дао ама баш ни паре. Путник се препаде и погледа зачуђено, мислећи опет да се ханџија шали. Наједанпут се пренерази кад опази да је у ханџије црвена брада.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Јес’ чуо, Батићу, ја теби лепо кажем да ми не дираш у зета, ил’ ћу ти одма показати врата. БАТИЋ (пусти га, зачуђено): Ваш зет? АЛЕКСА: На сваки начин, па макар ви јошт толико художества употребљавали.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
!“ Уска врата, широк деда, гурају га ко медведа, озноји се чича сав. Чак и нека куца скочи, зачуђено шири очи и све виче: „Ав-ав-ав!“ Најзад, богме, с много муке — држ за ноге држ за руке! Какав терет! Није лак!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Откуда у ово глуво доба?... Придигох се. Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено. — Не спава ти се?... — Чујеш ли звоно? Он накрену главу на једну страну. Отворених уста бленуо је у тамну ноћ.
Он се уозбиљи, а затим ме зачуђено запита: — А где си их оставио? — Где бих на друго место, него овде. — Погледасмо се, па ми наједном паде на памет: —
— Какав је као човек? — Знаш... довео је једног коња, који бије и предњим и задњим ногама. Погледах га зачуђено, питајући какве везе има његов коњ са мојим питањем. — Ама, како да ти кажем...
— Је ли, богати — обрати ми се наредник ђак Вукосављевић — зар ниси могао добити одсуство? Погледах га зачуђено и слегох раменима. — Знаш ваљда... одсуства су привремено укинута. — Знам...
— Баш добро... Хтео сам да те запитам, шта си ти у овој батерији. Наредник је гледао зачуђено и таман хтеде да проговори, али поручник настави повишеним гласом: — Поред батеријског наредника, о свему треба ја да
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...
Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре. Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду, (а она то хтеде постићи
— Како... Зар ви већ радите са словима ? упита га Љубица зачуђено. Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.
— Како... Зар ви већ радите са словима ? упита га Љубица зачуђено. Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању. — Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите ? — Па, знате...
Ја је нисам имао, ни знао за њу... Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. Љубица га погледа зачуђено: учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.
Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено. Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.
Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?... Какви ђаци... коме они требају ?... Аха, знам...
на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство ?
Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и
Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.
Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо. Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено. Шта је то... је ли смрт ?... Он не зна. Ако умре ?... Ништа !...
— Каквој њиви ?!... узвикну он зачуђено, али му глас дрхташе од љутине. — Шта си тамо радила? — Под крушком онде... Гледала шта мој муж ради са...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свет ми се тужи, јер мисли да сам Талијан. Кад опазе да нисам, извињавају се, повлаче се и гледају зачуђено за мном. Питају ме ко сам. Сан Вито има мало, врло старо позориште. Једна млада Талијанка води ме да ми га покаже.
Бабе, страшно сасушене, излазиле су, и, са очима што цуре, зуриле су у мене зачуђено. Кад сам пошао доле на обалу, викале су за мном. Тек кад сам сишао, видео сам шта је. Деца су се нашалила са мном.
Тврдим да је у нама мржња за све живо, против рађања, меса, трбуха, жене, масти. Он ме зачуђено гледа, и оставља ме мрмљајући. У тишини се опет смирим, и уморно падам на једну клупу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ђаво се смешио од задовољства, гледајући њихову игру, али када се крава заглибила, па зачуђено, сва задувана, погледала око себе не разумевајући шта то с њом би — ђаво прсне у грохотан смех, разглави вилице тако
Говори! — Ја то злато не смем примити — проговори најзад старац. Цар га гледаше зачуђено. — Па добро, ја га и не дајем теби, него ти поклањам да подигнеш храм Божји. Старац одговори: — Силни царе!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
После дугог ћутања рече: — Кажу да има у Тој земљи доста свиња. — Зар је само због свиња чувена та земља? — упитам зачуђено. — Па има и будалаштина много, ал' то мене слабо занима! — рече онај хладнокрвно, и узе опет крпити мреже.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Главно је: после Аркадија«... — Дакле? — запита професор очекујући одговор. Пера га погледа зачуђено, па после тога чуђење пређе у забуну и неку нејасну зебњу...
Приђох му и упитах га учтиво: — Смем ли знати за ваше име? — Перса Митровић, одговори он и погледа ме зачуђено. Но ако смем запитати: шта бисте ви хтели ? — Хм... знате... чини ми се да ја припадам овој школи.
Док ја дођох к себи од изненађења, онај кицош притрча дами и поче јој нешто саопштавати. Она ме погледа зачуђено и упита: — Ја бих вас молила, господине, за ваше часно име и за циљ ваше посете.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Чекај: иди му кажи да је... Чекај!... Иди дођавола и немој ником ништа да кажеш. ДАНИЦА (гледа га зачуђено и изненађено и одлази десно). ЈЕВРЕМ (узбуђено хода и говори нешто сам себи, млатарајући рукама).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.
— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. — Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. — Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?! А, селско кондроћефало?!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ прекиде сердар, па одмах викну: „Милице, камо та ракија већ!“ „Та ево је, тата!“ одговори Стане зачуђено, јер већ почела бјеше обређивати. Сви то видјеше осим њега.
„Гут морген, мајн либер!“ викну му Јанко весело, кад онај очи расклопи. Нијемац сједе на одар, па гледаше зачуђено у Јанка.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и десно, враћа се к својима слежући раменима, тихо, зачуђено): Никога, бре, нема. Пусто!
СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Је ли киснуло данас моје злато? Је ли се обикâ у манастирини? Како ли га пази стриц Наћвар? Кнез је погледа зачуђено. — А шта си издрељија те очурине у мене!? Зар ја не смим спомињати своје дите? Срам те било!
Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше. Онда он замоли Грга да га извини код стрица. Затијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га треба ли му што.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови га враћају и носе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
стискајући песнице, пође тромо за Симком; не корача, нагиње се само, а она, предосећајући његову намеру, више зачуђено но уплашено, залупи врата за собом. Тресак га освести, смањи, и он се збуњен стровали на троножац крај огњишта.
„Да разбијемо Левића кафану!“ ја сам викнуо. Што игда могу, викнуо сам. Сви су чули. Гледали су зачуђено. Зашто сам викнуо? Тола се прислони уз плот. „Разбијајте!“ Аћим је подигао штап.
Стиди се и да погледа ћутљиве и натуштене радозналце. — Што си сам, газда-Аћиме? — дочека га зачуђено Рака апсанџија. — Шта те брига! Пуштај ме унутра. Апсанџија махну главом и пропусти га.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А шта је наш ум, шта је наша душа“, запита одједном лекар. „И они су састављени из атома“. Хипократес га погледа зачуђено, али Демокритос остаде при своме.
говорили, учини то Аристотелес на свој властити начин и другим речима, но толико јасно, одређено и тачно, да га Платон зачуђено погледа, јер тако савршено научно није говорио ниједан новајлија његове школе.
“ „Не. То је злобна измишљотина. Баш на против: они су те списе спасили од пропасти“. Погледах га зачуђено, а он настави: „Дивно је чудо како је тај непросвећени народ, који није био у стању да дела грчких филозофа ни
„Ниједан трговац на овом свету не плаћа за робу више но што се за њу тражи“. Он застаде, погледа ме зачуђено, па учинивши својим рукама знак питања, рече кроз нос: „Да ли је овај свет видео таквог трговца који плаћа више но што
„Како? - Та проналазак штампања књига права је благодет!“ „Благодет? - Проклетиња!“ Коперник га погледа зачуђено. „Јесте, синко мој, не претерујем!
„Не говори тако гласно!“ Нас двојица погледасмо га зачуђено. „Моја драга безбрижна господо“, рече нам он, „Ви се распричасте о Галилеју, Ђордану Бруну и Копернику, а заборављате
Њутн осети у свом срцу неко слатко непознато чувство. Он погледа зачуђено око себе. Његова кола зауставила се, а он то није ни приметио. „Шта се то дешава са мном?“ запита се он као у чуду.
“ Он размота омот. „Шта ти је то?“ запита она зачуђено. Он поцрвене па пребледе и рече: „Мој венчани прстен са науком“. Мајка удари у плач.
- ,Зар ме не познајете, господине професоре? рекох му ја. - Он застаде, погледа зачуђено у мене па рече: „Јест, јест, ти си...“ Но он се не сети мог имена. - ,Па ја сам Хемфре Њутн, ваш некадашњи служитељ.
После наколико минута Њутн се прену из сна. Он погледа зачуђено око себе. „Ја сам, Бог и душа, задремао! - Моје дело није више лектира за мене, већ за млађе главе.
„Шта ће они помислити? - Седите, молим вас, па ћете то одмах дознати“. Пембертон га погледа зачуђено. „Чим Њутнове кочије“, настави Хемфре, „пројуре улицом, одјездиће вратар ковнице и лични послужитељ Њутнов овамо к
Ја сам могу тачно да проценим колико је Ваше време драгоцено, а ја недостојан да га злоупотребљавам“. Он ме зачуђено погледа и хоће да ми противуречи, но ја му не дам да дође до речи: „Знате, ја сам у Бечу студирао математику, физику,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она га погледа зачуђено. — Шалиш се. Шта ти је? А човек се наједанпут снажно засмеја: — Та шалим се, да, шалим се. Ти си у праву, потпуно
Ја га погледах зачуђено а он се упола подиже са седишта: — Допустите — рече пружајући ми руку и изговарајући своје име — ја сам архивар, а
Поред све своје доброћудности ја почех да бесним, док нас је кочијаш зачуђено посматрао не знајући у чему је ствар. — Чујте, — рекох — оставите се ви будалаштина и седите мирно у фијакеру у коме
А тамо, црвено, изгужвано, разбарушено, зајапурено, зачуђено до панике, гледало га нешто разрогачено и питало само једно: Шта је? Шта би? Како то? Побогу, шта би у магновењу?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ускликнуо сам зачуђено: па тај човјек који се ту описује — то је човјек-амеба! Помирио сам се: можда ипак има нешто занимњиво, нешто поучно у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А гле Ђурице! Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: — Зар из 'наке куће?!... — Знам — одговори му попа.
— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље ?
Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. — Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. — Откуд ти знаш да сам дошао?
— Са свима, брате, па... и с тобом највише. — Ене сад. А што ћу ти ја ? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: — Истину си рекла.
Она се прену. Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било ?...
А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући. Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. — Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.
Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао : — А гле, Ђура! Од куд ти сад?
Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. — Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом!
— прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. — Шта? — рече она зачуђено. — Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене.
А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...
— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. — Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном?
— Шта ти је данас, јеси ли полудео!... О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
”Да ли се то може назвати колешким животом?” - запитао ме је зачуђено капитен бруцошке момчади. Његово понашање није ми било чудно јер он је био дете богатих родитеља.
У то ми се приближила и играчица скупљајући прилог од посматрача. Убацио сам јој златни соврин у тањир, а она ме је зачуђено упитала да нисам можда погрешио.
Ћипико, Иво - Приповетке
Други то опазише, па се почеше ругати, вичући на вас глас: „Антица је нашла мужа!” Она их зачуђено погледа и пође у кућу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Када Исус каже Јеврејима „развалите ову цркву [јерусалимску] и за три дана ћу је подигнути“, они зачуђено одговарају питањем „четрдесет и шест година грађена је ова црква, и ти за три дана да је подигнеш?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја обратим пажњу Комарова на те симетрично растављене предмете. Он погледа само за тренут и рече ми зачуђено: — Шта је вама?! Зар не видите да су оно дрва? — затим продужи писање. Дрва? Ја опет станем гледати.
— ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао. Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чујем људски жагор. Наједном сам се нашао међу неким војницима поред ватре. Даха нисам имао. Гледали су ме зачуђено. Неко упита: — Остадосте ли живи? — Са вама беше још један.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
по једна, по двије прозује покрај нас, па их нестане иза дрвених, укочених стаја, које нас као хладно, презриво, зачуђено погледају. — Да ли је код куће? — прошаптах.
— Па то је, болан Симеуне, кô једна историја! — узвикну отац Сопронија меко и као мало зачуђено, па изврну чашу наискап.
Је ли те та твоја жена, на име садашња, оженила као удовица или као дјевојка? Ваљда сад разумијеш? Давид (зачуђено): Ама, господине, немој ти барем бити будала! Како ће мене моја рођена жена оженити?!
Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? Судац (дуго размишља): Колико је стара та твоја
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Његово лице, међутим, није смркнуто, ни уплашено, ни забринуто. Оно је као и увек благо зачуђено, помало радознало. Занима га очигледно ова распра која се међу нама води.
сиротице, пробуђене том буком, у полусну жмиркајући црвеним окицама ненавикнутим на јаку дневну светлост, осматрајући зачуђено одозго из својих дупља тога махнитог гороломца, запитале није ли можда дошао смак света кад се неки надобудни клипан
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Ератостен је мислио да сања, пипао се за чело и гледао зачуђено око себе. Између платанова лишћа провиривао је Месец, а из зоолошке баште чула се рика лавова. „Немам шта да сумњам!
Снег још покрива планине, бели се, трепери и румени у зрацима Сунца, а језера се плаве као лепе очи које гледају зачуђено у нас, изгледа као да нас се плаше и да беже.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката. ТАШАНА (бесно матери): Где си, мори, мати? КАТА (зачуђено): Па ту сам, синко! ТАШАНА (унезверено, љутито): Како ту? Сви сте ви ту. И ти ту. И отац ту, а нигде вас нема.
О... тако! Добро и сада дође! САРОШ (већ прибран): Не бих ни сада дошао. ТАШАНА (зачуђено): Е? САРОШ (јетко): Да! Не бих ни сада дошао. (Љубоморно): Али видим како цео свет долази.
Па ето дођох с њима да те питам: кад и у који дан пада? МИРОН Какав: »парастос«, »помен«? Коме за душу? МЛАДЕН (зачуђено): Дедо, што питаш тако? Па знаш: парастос мом зету, хаџи-Стевановом сину, који је умро пре три године. МИРОН Њему ли?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Појахали смо наново, и дођосмо на зачеле батерије. Ја потерах коња. Чекај!... Где си запео? Погледао сам га зачуђено. Још два минута да се коњи издувају. Јурили смо читава три километра.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?! АРСА (зачуђено): Шта, за Бога? ТОМА То! Зар да ми на овај благи дан, када се и гора и вода весели, моја кућа плаче!
Нигде си ја никога немам! Де! Тој да ми свириш, »моју песму« да свириш! ГРКЉАН (зачуђено): Какву твоју песму, газдо? МИТКА Моју песму!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хм, овде ти још недостаје само поп с брадом и Мађар са штапом, па би све било у реду! зачуђено прогунђа Стриц. Поврх оне двије вреће на магарчев самар наслагаше, натоварише, објесише, натронташе и привезаше још
Доћи ћу ја овамо. Окренула се, одлучна и љутита, и без ријечи се упутила кроз Гај. Дјечаци су зачуђено гледали за њом. Ко би се то од Луње надао, од оне тихе ћутљиве Луње. Једини Николица напући усне.
Дуго их је брисао, хохотао и хахотао све тише, а кад се коначно потпуно смирио, он зачуђено погледа око себе као да се буди иза сна и буљећи очи запита: — А какав је ово неред?
Одједном се грање на љесковом жбуну опрезно размаче и кроза њ се помоли ушиљено лисичје лице некаквог старца. Он се зачуђено загледа у натпис на дечакову шеширу, поче лагано да сриче слово по слово, а онда се злурадо исцери: — А ту ли се
„Репоње“се зачуђено згледаше. Стричев дјед Алекса гракну као врана: — Па мој унук сваки дан порани још прије сунца. — И мој Ђоко увијек
Посљедњи у логор обично стиже Ђоко Потрк. Он допада трком, задуван, и зачуђено пита: — Шта, опет нисам први стигао?! Тога тренутка неко треба само да помене како би добро било за ручак испећи
Забљесну га рана јутарња свјетлост и он зачуђено затрепта. — Пази га, свануло! А гдје ли сам ја ово? Пипну се је ли остао читав и рука му додирну хладан грлић боце.
— Ево, овуда је изишао. — Ко, ко? — забрза Стриц. — Онај ко је упао у Жујину кућу. Дугајлија само зачуђено хукну: — Уху, како се тога нијесам сјетио?
Недостајао је само Јованче. — А гдје ли је само онај мој хајдук? — зачуђено је питао његов отац. — Гдје је! Мене је ранио и одмаглио! — завреча пољар Лијан показујући пребијен штап.
тешко дисао и обезнањено гледао у даљину, а кад је најзад дошао себи и видио около ђаке, учитељицу и школу, он их све зачуђено прелетје погледом као да се пита: — Шта ћу ја овдје?
Јованче се сјети Николине пушке и занијека Главом: — Не, нећеш ти то подносити. Момчина се прену и зачуђено погледа дјечака. — Како да нећу?! Ћутаћу као крава и пуштати да раде са мном што год они хоће. — Хоћу, пустићу!
— Ала ће ово бити нека весела ратна школа. Одавде дјеца заиста неће бјежати. Навратио је и пољар Лијан, зачуђено избечио очи и по старој навици машио се за џеп у коме је некад носио боцу с ракијом.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ој, хој-хој, леле, Зо... али не доврши јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше и погледа зачуђено у калфа-Коту. — Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.
“, а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је“, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!
изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?“ или: „Манча, нема га туј?
Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало! Филоксера га поручала!... Зоне туј ли је? — Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана. — Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.
— Зашто ме па гледаш тол’ко?! — пита је зачуђено Ташана. — Што те гледам, — то си је моје знање, а да беше ти жена од чорбаџијски ред, — требаше твоје знање да је!...
А кад га је овај зачуђено запитао нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци, Мане му је одговорио хладно и
како ти се зваше? — Бела! — одговори девојче. — Бела? Не ли Бела Стојанчина? Па ти ли си гу керка? рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре! Зар тол’ку голему керку има Бела?! Знав’ам Белу Стојанчину...
— За коју? — пита Мане. — За онуј поголему, ели за овеја мале? — Бре! Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.
! — рече и предаде му завијену свилену мараму. — Што је овој?! — кликну Мане зачуђено кад разви мараму. — Шефтелија ?!... — Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.