Употреба речи зашишта у књижевним делима


Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: — Закољу к'о јагње!... Хуууу! Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

је То по брзом и меком улетању ножа, други пут је зарио у мрак и ребро му искренуло нож, па још једанпут, више удесно, зашишта мокро, још једанпут...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али зато је сусед суседу смишљао како да подметне пожар. И, док би дланом о длан ударио, плану прва кућа, па улица. Зашишта, запрашта огањ, а градске оце захвати ужас. Шта сада? — Ако овако потраје, ускоро неће бити ни града! — рекоше они.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

прота свечано — што сте ми дали прилику да видим битку. Ово је први пут... У том нешто зашишта кроз ваздух и лупи међ ноге наших коња. Ми сви заћутасмо.

Није нам било до смеха. Одмах затим нешто опет зашишта кроз ваздух и лупи негде између нас. Начелник штаба мајор Емило Белић окрете се и театрално командова: — Види,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности