Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу. Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка. На точак. Нека точак смрви ме, кад крене, Својом великом љубављу за путовањем Нека смрви ме.
су тако тихе, пландишта тако широка, Свих путева за мене љубав је предубока, Сви веле: дођи, дођи, трпљиви љубавниче, Зашкрипала су велика кола селачка!
пруге за њом спајају се у пољубац и беже; И срце ми се стеже, усамљеност моста је дубока, Прохујала локомотива, зашкрипала кола сељачка. ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу.