Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би Сунце зашло, или кад би кола зашла у неки шумарак, њена би се коса, разливена низ врат, чинила као нека црна, дивља, грива.
Тек пред залазак Сунца, кад су се на небу појавили облаци, и кад је било захладнило, кола су зашла у неки предео пун шумарака и трске. Пролазили су, после, и кроз нека села, са шашариком на крову кућа.
Кола су тада већ била зашла у неко село и дизала су прашину, у коју се мешао, са свих страна, мирис липа – које су те године биле процвале рано.
То је бивши сопрано, из театра, који гроф Дурацо издржава. Она је још лепа, иако је давно у године, као Сунце, зашла. Нема тог официра, који њу може да замори, на бојном пољу љубави, толико, да призна да је борбе доста!
Кад би кола секунд‑секретара грофа Кајзерлинга – која су вукли красиви белци – зашла у неку од тих мрачних, тесних, барокних, улица, Исакович би се сетио да му је Божич причао да је Беч огромна
Иако је била само мало старија, него они, Ана их је, на застанцима, обилазила, као нека мати. Зашла би у крчму, да се лично увери, јесу ли нахрањени.
Кад би се враћао кући, претрнуо би, кад би нека кола зашла у тишину јесењу и стала у близини. Помислио би: да то није она? Чинило му се да су кола стала пред кућом.
Теодосије - ЖИТИЈА
распламтео душу његову, слушаше његове речи пуне целомудрености и умиљења, и рече му: — Видим, о чедо, да ти је душа зашла у дубину Божје љубави.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у ној се створи стална одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зидови пећине блистали су од разнобојних кристала, треперили, као да је дуга под земљу зашла. Дечак ослушну. Чинило му се да чује некакве тихе гласове, а онда виде како из дубине пећине излази гомила раздраганих
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Први по реду је Месец, који видесмо пењући се овамо. Друга по реду је звезда Хермесова, која је синоћ зашла одмах иза Сунца, тако да је, засењену одблеском Сунца, не могосмо својим оком видети.
Она већ беше зашла у године, па је зато своју проседелу косу обојадисала риђом бојом. Отвореним очима и наћуљеним ушима Еуристеновим не
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Носи нове дане, моје ново небо. Зашто и ти, срце, остарело ниси, Кад је снага зашла у године седе, Кад знаци младости губе се и бледе? Зашто и ти, срце, остарело ниси!
Ћипико, Иво - Приповетке
Страховит је тај тјеснац: ни староме рибару није мило ноћу у њ заћи. Али је и у њ већ зашла прва зрака свићања, па се по хридима, шкрапама и мору просула једнолика, јасна свјетлост.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био сам очајан. Тек сада, пред овом могућношћу да је може други преузети, увиђао сам колико је она присно зашла у моју душу. Мислио сам о томе и враћао се, кад угледах да из једне радње излазе њих двоје и иду мени у сусрет.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Костица је био од оних „јединаца” који су то по цену да се роде сирочад. Родитељи су му били: једна сувише у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада први
Надживела је изумрле Влаовиће Лекса, Лександра Влаовићева, у године зашла неудата сестра последњег нежењеног Влаовића који је носио лепо библиско име Јосиф.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Стегао сам вилице и згрчио очне капке и тада се сетих онога који помену колац... Затим је зашла редом, од кревета до кревета, и свима шприцала хинин. Побегао је само онај пешак поручник. — Не вреди му ништа.