Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После тога занеми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!... Он зашушти, а ја се тргнем — мислим: он је!... Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!... То је чудно!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Није доста што нас људи лове и једу, што нас пси терају, што нас орлови истребљавају, него миш да протрчи и лишће да зашушти, страх и трепет напада на нас.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи? А и шта ће друго него снег, ја одавно не чекам да одозго крило зашушти, да ме голуб обасја и обрадује.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Заћуташе и сваки се предаде својим мислима. Суво грање пуцало је под ногама њиховим. Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. Стигоше пред кућу Ногићеву.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па да видимо: неће он стићи ни камен на камен, а ја ћу и чудо веће од Стамбола! Где женско зашушти, ту замирише и погача, замирише лонац пасуља, зазелене се дудови, под дудовима зацрвени се кров!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља... А комишиоци готово престали радити. Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Поднела сам лежећки, и сногу, списак би се наслаго до крова! Ал то више трпети не могу! ИКОНИЈА: Све се може кад зашушти лова! ГОСПАВА: И јес ми велика лова! Једном, ко двапут за биоскоп! А сутра, вала, нећу ни радњу дотварам!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седи он и посматра кад оно топло подне спава по воћњацима и ливадама поплашћеним, па зашушти понегде у увелом бурјану, сијају ластари на дрвећу или њиха ветар врхове јасика; и зажмури, па га тек обузме нека
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Свуда тако мирно, изразито, мрачно: К'о одблесци смрти сенке пале редом, Лишће тек зашушти једнолико, плачно У ноћи, што дише месечином бледом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1880. МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихо и бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом
И старо, столетно храшће зашушти монотоно Старинску некакву песму, старински неки јад; Бели се занија цветак, кô мало сребрно звоно Запева цео сâд.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као рибица у леденој коцки заробљен живи Радан. Ни птице да пролети, ни пса да залаје, ни листа да зашушти. Кад би се бар однекуд појавио неки миш, из зида изашао патуљак!