Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зарадовасмо се овом брежуљку, да бар имамо какав видик пред собом. После пола часа батерија скрену узбрдо, зађосмо лево и испред једне врзине застадосмо. Дође и командант дивизиона и рече да ће овде бити положај.
А једна жена, сигурно несрећна мати, седела је више главе малог мртваца и тихо нарицала. Прошли смо ћутећи... када зађосмо у мрак, нико ни речи не проговори.
Кривудали смо преко поља, покрај неких врзина, остављајући на свакој раскрсници по једнога... Зађосмо у једну шуму и ту остадох ја као релеј.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
То су били чиновници судске и полицијске струке. Зађосмо у пространу салу једног хотела, у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кретосмо се. Свако срце јаче закуца, лица бледе, а доња усница, осећаш лепо, грчевито игра... Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за којима смо пошли.
Неколико слободнијих луди пређе пшеницу, а остали обиђоше, да се не сатире њива. Опет зађосмо у шуму и сиђосмо у једну јаругу. Далеко пред нама зачу се пуцањ, па онда викање. Пуче још неколико пушака.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Саосећао сам са њим, те нисам ни покушавао да га тешим. — Где се то догодило? — Код Лесковца. Онда зађосмо мало у страну, седосмо на једну гомилу камења и капетан Лазар ми исприча судбину пете батерије...
Вајкају се Црногорци што не седимо још са њима, али се сви дигоше и испратише нас чак до спољних врата. Тек кад зађосмо за прву ограду, командант се саже и рукавицама обриса саре својих чизама, које се беху испрљале услед лежања на земљи.